Vijesti

Poziv Sloveniji i Hrvatskoj da imenuju lične izaslanike

U Sarajevu održana Skupština Koalicije za REKOM i Forum za tranzicionu pravdu u postjugoslovenskim zemljama

Koalicija za REKOM poziva predsednicu Republike Hrvatske i predsednika Slovenije, kao predsednike država članica EU, da se pridruže predsednicima Srbije, Kosova, Crne Gore i Makedonije i bošnjačkom članu Predsedništva BiH i imenuju lične izaslanike za pisanje Sporazuma o osnivanju REKOM-a, koji bi premijeri postjugoslovenskih zemalja potpisali na samitu u okviru Berlinskog procesa u Londonu 2018. godine i time stvorili uslove da Statut REKOM-a stupi na snagu.
Koalicija za REKOM održala je u Sarajevu, 27. januara, osmu po redu Skupštinu, a potom, 28. i 29. januara, 11. Forum za tranzicionu pravdu u postjugoslovenskim zemljama. Delegati Skupštine su pozvali predsednicu Hrvatske Kolindu Grabar Kitarović da nastavi s podrškom Inicijativi za REKOM, da ima u vidu činjenice koje su utvrdili Haški tribunal, sudovi u Hrvatskoj i regionu, kao i rezultate istraživanja Documente i Fonda za humanitarno pravo, te da podaci pokazuju da su identitet i okolnosti smrti najmanje 10.000 žrtava u ratu na teritoriji Hrvatske već utvrđeni, ističući da nema nijednog razloga da žrtve rata u Hrvatskoj ne dobiju regionalno priznanje i ne budu „zajedničke žrtve“.

Inače, Forum za tranzicionu pravdu okupio je 250 učesnika. Panel o uticaju civilnih inicijativa na jačanje tranzicione pravde je pokazao da je malo projekata nevladinih organizacija koji su u primeni dobili političku podršku i da primer Inicijative za REKOM pokazuje da je bilo potrebno 10 godina da se dobije (nestabilna) politička podrška, koja je teško održana, i to najviše zahvaljujući tome što Koalicija za REKOM, osim političkog i javnog zagovaranja, sprovodi empirijsko istraživanje – popis ratnih žrtava iz perioda 1991-2001. godine.

Panel o pomirenju iz ugla akademske zajednice je dao sumornu sliku akademika koji, između ostalog, imaju zadatak da uče mlade o prošlosti, dok je debata o nasleđu Haškog tribunala problematizovala, između ostalog, doprinos ovog suda obrazovanju o ratnim zločinima i komandnoj odgovornosti, procesuiranju ratnih zločina pred domaćim sudovima, doprinos demokratskim procesima.

Pomirenje kao odgovor na zaostavštinu

Panel o pomirenju iz ugla proširenja EU na Zapadni Balkan je izazvao najveće reakcije učesnika Foruma. „Mi u EU smo uspeli da se držimo dogovora – da se više nikada nećemo ubijati. Vama EU pomaže da izgradite puteve, da lakše putujete i povezujete se sa drugima. To je jedan od modela podrške pomirenju. EU ne posmatra pomirenje kao praštanje učinjenog nego kao indeks političke zrelosti: koliko su vlade u regionu politički zrele da osiguraju saradnju, da razvijaju demokratske institucije i da budu demokratične. Pomirenje je vaš interni izazov, odgovor na zaostavštinu. Na vama je da odredite pristup, a EU je tu da pomogne, pod uslovom da je pristup prema susedima pozitivan i da vlade i političare, kada nešto obećaju, drži za reč“, rekao je viši ekspert Evropske Komisije David Hudson.

(Objavljeno u listu Danas, 6. februara 2018.)