Vijesti

Iz Brisela, za žrtve: Zašto bi inicijativa za REKOM trebalo da bude deo Berlinskog procesa?

22.05.2018

Adriatik Keljmendi

Uskoro će biti obleleženo dve decenije od završetka rata na Kosovu, a  sudbinu nestalih i istinu o počinjenim zločinima tek treba utvrditi.

Situacija na Kosovu nije mnogo drugačija od one u Bosni i Hercegovini, u kojoj se rat završio pre skoro četvrt veka. Slična situacija je i u Hrvatskoj.

Bilo je više pokušaja da se oslove gubici i bol izazvani ratovima u svim zemljama bivše Jugoslavije. To je činjeno organizovanjem stotina protesta i mnogih konferencija, formiranje brojnih nevladinih organizacija i raznih drugih inicijativa. Puno novca je potrošeno, ali napredak je bio nezadovoljavajuć.

Dok sudbina mnogih nestalih osoba ostaje nepoznanica, lako je kriviti odgovorne za ovaj neuspeh. To su političke elite koji se kontinuirano recikliraju u vladama ovih zemalja  –  često upravo one koje su krive za podsticanje zločina – a kojima nedostaje iskrena volja da se suoče sa bolom nastalim u ratovima.

Politički lideri bi trebalo da shvate da početak smislenih napora za upoznavanje sa sudbinom nestalih osoba mora da bude inkluzivan, a ne podeljen. Stoga je presudno započeti i održati saradnju među uključenim zemaljama.

Ako svaka bivša jugoslovenska zemlja zahteva otkrivanje sudbine nestalih osoba zastupajući samo svoje etniciteta, ova rana će nastaviti da boli i u godinama koje dolaze.

Međunarodna komisija za nestale osobe (ICMP) procenjuje da sudbina oko 40 hiljada ljudi nakon ratova u bivšoj Jugoslaviji i dalje nije poznata.

Broj nestalih lica na Kosovu je ranije bio procenjen na 4400, dok je trenutni broj oko 1650. Među njima je 1300 Albanaca, dok ostali pripadaju srpskim, romskim i drugim nealbanskim zajednicama.

30 hiljada lica je smatrano nestalim za vreme rata u Bosni. Sudbina deset hiljada njih je i dalje nepoznata. Šest hiljada lica je proglašeno nestalim za vreme rata u Hrvatskoj. Sudbina od oko dve hiljade njih je nepoznata do danas. 23 lica nestalo je za vreme sukoba u Makedoniji, a sudbina 13 od njih i dalje je nepoznata.

Kada posmatramo ove brojeve,možemo  zaključiti da pitanje nestalih osoba ne “pripada” samo Kosovu, niti samo Bosni, Hrvatskoj, Srbiji ili Makedoniji.

Oko trećina svih nestalih lica sa teritorije bivše Jugoslavije se i dalje vodi kao nestalo, bez obzira na etničku pripadnost ili mesta gde su nestali.

Kako bi ozbiljno pristupili rešavanju ovog pitanje jednom i zauvek, političari trebaju sa svojim kolegama da započnu iskren razgovor o nestalima, a ne da predstavljaju deklaracije na komemoracijama.

Uprkos svemu, najviše napora za rasvetljivanje istine o ratu i održavanja kontakta sa porodicama žrtava su učinile nevladine organizacije. Takav je slučaj i Inicijative za osnivanje REKOM-a, regionalne zvanične međudržavne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim povredama ljudskih prava počinjenim na teritoriji nekadašnje SFRJ od 1. januara 1991. do 31. decembra 2001. godine.

Inicijativa je skupila stotine hiljade potpisa građana iz svih zemalja bivše Jugoslavije, okupila oko 1200 NVO, dobila je podršku mnogih javnih ličnosti u regionu i iz inostranstva, a uz to je dobila i podršku od lidera zemalja u regionu.

Osnivanju REKOM-a je u različitim periodima dobilo institucionalnu podršku lidera na Kosovu, kao i Srbije, Hrvatske, Bosne, Makedonije i Crne Gore. Pored toga, predsednici ovih zajednica su imenovali svoje delegate u okviru koordinacije za unapređenje ove inicijative.

REKOM ipak nije dostigao svoj vrhunac, koji bi podrazumevao potpisivanje zajedničkog dokumenta o samom osnivanju.

Znajući da su regionalni lideri po ovom pitanju delovali kada su trpeli pritisak građana odozdo i međunarodni pritisak odozgo, započeli smo sa Inicijativom za osnivanje REKOM-a u okviru Berlisnkog procesa.

S obzirom da je godinama zanemarivao ovo pitanje, Brisel bi trebao da pruži odlučnu podršku Inicijativi. Uključivanje država koje su učestvovale u sukobima u inicijative poput REKOM-a bi konačno otvorilo put za utvrđivanje istine o nestalim, “istine” o ratu, kao i činjenice o odgovornosti.

Znajući  da ove zemlje do sada nisu izrazile jasnu volju da se pozabave ovim pitanjima, bile bi u obavezi da im se posvete, s obzirom da bi to bio prirodan preduslov na putu ka pristupanju EU.

Svetlost nade za hiljade porodica za koje ratovi još nisu završeni!

Iz svih navedenih razloga, REKOM mora da postane ključni zadatak Berlinskog procesa.

(objavljeno na europeanwesternbalkans, 21.5. 2018)