Vijesti

REKOM traži podršku političara

Deklaracija o osnivanju Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim kršenjima ljudskih prava na području SFRJ (REKOM) mogla bi da bude potpisana u julu na samitu u Londonu, u okviru Berlinskog procesa ili nešto kasnije, izjavila je koordinatorka projekta Nataša Kandić na skupu “Mapa puta za REKOM i jačanje regionalne mreže za pomirenje”.

Ako se bude realizovala mapa puta REKOM može biti osnovan već u junu 2020. godine, otpočeti rad u aprilu 2022, a svoju misiju okončati do kraja 2025. godine, koja je istaknuta i u novoj Strategiji EU za Zapadni Balkan.

Nataša Kandić je poručila da će se insistirati da se političari iz regiona čvrsto obavežu za podršku ovom projektu:

“Svi smo usredsređeni na to da na samitu (zemalja Zapadnog Balkana) u Londonu dođe do potpisivanja Deklaracije o osnivanju REKOM-a, kako bismo došli do toga da 2025. godine ta regionalna komisija preda javnosti, porodicama žrtava i budućim generacijama rezultate – regionalni popis žrtava, sa imenima 130.000 ljudi i utvrđenim činjenicama o njihovoj smrti. Tada može da otpočne proces zvaničnog priznanja svih žrtava rata”, rekla je Kandić.

Opisala je kako trenutno stoje činjenice sa političkom voljom postjugoslovenskih lidera.

“Četiri predsednika dali su političku reč da su spremni da otpočnu proceduru osnivanja REKOM-a: predsednik Srbije, predsednik Makedonije, predsednik Crne Gore i predsednik Kosova. Među njima je i bošnjački član Predsedništva Bosne i Hercegovine, s tim da srpski i hrvatski član Predsedništva BIH imaju rezerve, čime sprečavaju da se u inicijativu uključi Bosna i Hercegovina. S tim u vezi, ono što će biti jedan od zadataka naših javnih zagovarača jeste vraćanje Hrvatske i uključivanje BiH u ovaj proces”, rekla je Nataša Kandić i ocenila da je REKOM odgovor i na jačanje ekstremizma i fašizma u regionu.

U Akcionom planu EU za sprovođenje nove strategije za Zapadni Balkan osnivanje REKOM-a izričito se navodi kao mera (6.1) potrebna za napredak u ovoj oblasti, podsetila je Ana Marjanović Rudan iz Koalicije REKOM.

“Ono što nas stvarno ohrabruje jeste mera Akcionog plana (6.1) nove strategije Evropske unije za Zapadni Balkan, koja tek treba da prođe Savet EU, ali to ne nešto što će se po svoj prilici desiti, koja izričito predviđa formiranje REKOM-a kao meru za pomirenje i za dobro susedske odnose, tako da mi očekujemo da će Evropska unija i zemlje-članice ovog puta biti mnogo aktivnije nego do sada i slati veoma jasne poruke našim liderima da je neophodno da što pre uđu u osnivanje i početak rada REKOM-a”, poručila je Ana Marjanović Rudan.

Predstavnica hrvatske nevladine organizacije “Dokumenta” Vesna Teršelič navela je da je cilj formiranja REKOM-a da omogući preživelima da pričaju o strahotama rata kroz koje su prošli.

Uprkos napretku u utvrđivanju činjenica zahvaljujući radu Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju, kao i naporima civilnog društva, neophodno je ovaj važan posao nastaviti kroz rad međuvladine regionalne komisije, čime će utvrđene činjenice dobiti “državni pečat”.

Na skupu je rečeno da je u okviru projekata REKOM izdvojio 100.000 evra za podršku malim organizacijama civilnog društva, kojima će dodeljivati grantove od 4.000 evra koje aktivnostima treba da ojačaju napore u rešavanju sudbine i problema žrtava.

Koalicija za REKOM formirana je 2008. godine u Prištini i okuplja više od 2.200 organizacija i pojedinaca.

 

(Objavljeno na Radiju Slobodna Evropa, 23. 5. 2018.)