BEOGRAD – Pomirenje u regionu je jedan od prioriteta zemalja Zapadnog Balkana i ono bi trebalo da bude deo proširenja Evropske unije, poručili su učesnici debate “Doprinos EU pomirenju EU” koju je organizovala Koalicija za REKOM.

“Bezbednost je ključni cilj EU još od njenog osnivanja”, rekao je Igor Novaković iz ISAC fonda i dodao da su uloga i uticaj EU kada je reč o bezbednosti regiona uvek bili stabilizirajući.

“Možemo samo da budemo zahvalni i zapitamo se šta bi bilo da tog uticaja nema”, uveren je Novaković.

On je istakao da je poslednjih godina u političkom diskursu bilo dosta međusobnih izvinjenja i ličnih kontakata i odnosa među političarima, ali da ništa od toga nije doprinelo pomirenju.

Ako se pomirenje u u regionu ne desi, ocenjuje Novaković, to bi moglo dovesti do manjka investicija, odlivanja novca i pada standarda života.

“Priča o pomirenju nije zatvorena i treba biti svestan da se ono ne može graditi ako postoji strah drugog, a taj drugi je onaj na koga smo mi najviše upućeni”, rekao je on.

Situacija u kojoj u regionu vladaju “zategnuti odnosi”, smatra Novaković otvara put državama van EU koje podrivaju tu zajednicu i neguju negativan senzibilitet prema njoj, dok s druge strane sve te države nemaju dugoročnu strategiju razvoja regiona.

Predsednica Koalicije za REKOM Nataša Kandić predstavila je šta je sve do sada urađeno kada je reč o pomirenju u postjugoslovenskim zemljama.

“Svi koji su videli Nacrt strategije za proširenje videli su da je pomirenje jedan od prioriteta i da se od lidera Zapadnog Balkana očekuje da konkretnim primerima pokažu posvećenost pomirenju u regionu”, kaže Kandić.

Ona je podsetila da je Koalicija za REKOM oganizovala okrugli sto, kojem su prisustvovali predstavnici Evropske komisije, na kojem je predstavljena inicijativa za osnivanje regionalne kancelarije REKOM i izgledi da ona postane međudržavni projekat ”imajući u vidu sve što stoji u Nacrtu strategije”.

“Pokušali smo da ih ubedimo koliko je važan taj prioritet”, rekla je Kandić.

Ana Marjanović Rudan iz Koalicije za REKOM kaže da je Berlinski proces izabran kao platforma da se u okviru njega realizuje ideja zato što je on od svog osnivanja imao četiri cilja, a to je unapređenje ekonomije, stvaranje uslova za održivi razvoj, rešavanje bilateralnih pitanja i pomirenje.

“Ta četiri cilja su se ostvarivala kroz agendu povezanosti, a tim ciljevima svaka država koja je predsedavala, dodavala je svoje ciljeve”, rekla je Rudan.

Najveći broj projekata u Berlinskom procesu, navodi, ostvareno je u ekonomskoj dimenziji povezivanja a s druge strane u socijalnoj dimenziji povezivanja osnovana je Kancelarija za regionalnu saradnju maldih.

Domen političke povezanosti je, navodi, zavredio najmanje pažnje i tu nije bilo stvarnog napretka.

“To je šteta jer problemi regona izlaze iz okvira ekonomskog. Pomirenje je bilo često pominjano ali ništa konkretnije nije rađeno niti se ono pojavljivalo kao zasebna tema”, kaže Rudan dodajući da na inistiranje REKOMA tema pomirenja dolazi na dnevni red Berlinskog procesa.

( Objavljeno na European Western Balkans, 17.01.2018.)

 


info heading

info content