Политика: „Избрисанима” по 50 евра месечно за период у којем нису постојали-03.03.2015.

Двадесет и три године после брисања из спискова становника Словеније, више од 25.000 оштећених још чека правду

Чемерна повест о 48.000 „јужњака” који су пре скоро четврт столећа брисани из спискова становника Словеније, има два расплета у најави. По првом, чији је заговорник словеначка држава, само некима од избрисаних припашће по 50 евра месечно за раздобље у коме нису постојали, али некима ни то. Други расплет најављују избрисани, поручујући: неће се то баш тако завршити.

Министарство унутрашњих послова Словеније је 26. фебруара 1992. године, без правног основа, упозорења или обавештења, све преко ноћи, у процесу стварања чисте словеначке нације, из регистра сталних становника избрисало 25.600 људи, или више од једног процента свог живља. По незваничним подацима које дају сами избрисани, то је било чак 48.000 особа, међу којима 5.000 деце, и сви су у једном трену као недостојни остали без радних дозвола, здравственог и пензионог осигурања и докумената.

Реч је о онима који су се из других република СФРЈ деценијама пре доселили у Словенију због посла, породице, пријатељских или љубавних веза, ту стекавши збирни и негостољубив надимак „јужњаци”. Кад је Словенија прогласила независност 1991. године, они нису могли или нису желели да затраже држављанство новонастале државе, па је лако било прогласити их за нелојалне. Тако је зачета прича о брисању, чијим је жртвама била потребна скоро деценија да би схватили шта се с њима, у ствари, збило.

– То није само прича о борби, већ и о политичкој субјективизацији избрисаних и оних што су их подржавали. А то што је јавна, политичка борба за права избрисаних почела да се развија тек на почетку овог века указује на слојевитост проблематике коју је држава Словенија добро крила, као и на перфидну тајанственост целокупног поступка – каже за „Политику” научни истраживач Мировног института из Љубљане др Лана Здравковић, која се у својем раду бави политиком једнакости.

Она ја написала садржајан поговор роману Михе Мацинија из Љубљане једноставног наслова – „Избрисана” – („Гога”, Ново Место, 2014) који се тренутно преводи на српски, и биће штампан пред Сајам књига у Београду.

Двадесет и три године након брисања, Лана Здравковић подсећа како је почела и текла борба понижених за усправљање.

Године 2006. једанаесторо избрисаних поднело је Европском суду за људска права тужбу против Словеније и речени суд је после шест лета коначно утврдио да је Словенија прекршила одредбе Европске конвенције о заштити људских права и основних слобода, те мора исправити кривицу. У међувремену, један од подносилаца жалбе је преминуо а суд је утврдио повреду права само за шесторицу од преосталих десет.

Под притиском те пресуде, Словенија је децембра 2013. припремила закон о одштети за избрисане који је на снагу ступио јуна прошле године. Међутим, њиме су незадовољни многи од избрисаних: право на одштету не добијају сви, већ само они који имају регулисан статус у Словенији (са дозволом за стално пребивалиште или словеначким држављанством), као и они који су молбу за дозволу за стално пребивалиште или држављанство поднели пре доношења закона намењеног регулисању статуса избрисаних 2010. године, али га нису добили (били су одбијени), а након новелираног законодавства из 2010. године нису га више тражили.

– Дакле, право на одштету по наведеном закону неће имати сви они бројни избрисани (приближно 13.000 лица) који након избриса нису више регулисали свој статус у Словенији, а тај поступак је ионако био веома отежан. Такође, право на одштету одузето је и онима који су захтев за издавање дозволе за стално пребивалиште поднели према последњем важећем законодавству из 2010. године, и били одбијени. По истом закону, право на одштету немају деца избрисаних, као ни родбина оних избрисаних који су преминули. Висина одштете, о којој ће у управним поступцима одлучивати управне јединице у Словенији, израчунаваће се за период од избриса до поновног регулисања статуса, сталног пребивалишта или пријема у словеначко држављанство, а износиће 50 евра за сваки пун месец – наводи др Лана Здравковић.

Она истиче да је „Словенија недостојно приступила регулисању одштете”. Према другом делу пресуде Европског суда, шесторици избрисаних тужилаца досуђено је за последице отклањања брисања са спискова најмање по 50.000 евра, док им Словенија у свом правном поретку нуди само нешто више од по 12.000.

– Прича о избрисанима је у ствари процес легализације неједнакости уз помоћ бирократске машинерије која је одређену групу људи систематски деперсонализовала и дехуманизовала. Док словеначка држава своје деловање и данас правда лажима, Матевж Кривиц, правник који помаже избрисанима, каже да је реч о „организованом лагању система”, док теоретичарка Власта Јалушич мисли да се ради о процесу „организоване невиности”. Чињеница је да за језиви злочин до данас нико није оптужен ни кажњен. Управо супротно, одговорни за брисање из спискова данас су важни припадници елите власти и привреде. А то нам нешто говори и о нама, и о нашој одговорности – закључује Лана Здравковић.