Predsednik Nikolić o REKOM-u

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić u intervjuu Politici povodom Dana državnosti Srbije govori o “optužbama za navodne zločine na Kosovu i Metohiji” generala Vojske Srbije Ljubiše Dikovića i najavi tužioca za ratne zločine Vladimira Vukčevića da će ispitati Dikovićevu odgovornost. U tom kontekstu predsednik Srbije napominje da je “sve to počelo još od Rekoma”.

Prenosimo intervju u celosti.

 

Razgovor nedelje: TOMISLAV NIKOLIĆ, predsednik Srbije

Orkestar za rušenje Vučića odavno se uštimovao

Dačića niko ne pita zašto nemamo toliko ambasadora. A nemamo 12 ambasadora. U Nemačkoj nemamo za sve vreme mog mandata

Foto D. Ćirkov

Reakcije u Hrvatskoj na našu odluku da idemo na inauguraciju nove hrvatske predsednice su neprimerene. To je manir koji hrvatski političari treba da izbace kada razmišljaju o Srbiji i srpskim kolegama. Veoma često imaju omalovažavajući ton koji Srbija nije zaslužila. S druge strane, Hrvatska nije odskočila iznad Srbije da može da ponižava i omalovažava Srbiju. Naša želja je da prošlost ostavimo iza sebe, da rešimo sve probleme koje smo jedni drugima napravili. I ta želja je kod nas potpuno iskrena. Međutim, ako ne naiđemo na adekvatnu reakciju, ako sve bude nastavljeno u ovom tonu, onda će Srbija prestati da se trudi, kaže u razgovoru za „Politiku” predsednik Srbije Tomislav Nikolić, objašnjavajući odluku Beograda da na današnju inauguraciju Kolinde Grabar Kitarović ide premijer Aleksandar Vučić.

Da li premijer i vi igrate ulogu dobrog i lošeg policajca?

Vučićeva i moja želja je da tamo budemo zastupljeni. Već smo razgovarali o tome da, u slučaju da nemam druge neodložne obaveze, odem ja. Međutim, onog časa kada je određen 15. februar kao datum inauguracije, bilo je jasno da ne mogu da idem, jer je Sretenje ili Dan državnosti praznik koji predsednik ne može da propusti. Mi znamo da je možda u Srbiji nepopularno otići u Hrvatsku kad ta država u sličnim prilikama ne šalje svoje predstavnike u Srbiju. Međutim, pre nego što smo doneli odluku razgovarali smo o tome da ne treba da postupamo kao što postupaju predstavnici Hrvatske.

Dakle, vi biste išli u Zagreb iako bivši hrvatski predsednik nije bio na vašoj inauguraciji?

Sada pričamo šta bi bilo kad bi bilo. Ja vam kažem da je Srbija trebalo da bude zastupljena na najvišem nivou zato što se radi o državi u našem okruženju, državi kojoj pružamo ruku. Iz nekog razloga Hrvatska je kao datum za taj događaj odredila 15. februar. Ja ne kažem ni da mi je lakše ni da mi je teže zbog toga. Jer, koliki god odijum trpi Aleksandar Vučić zato što ide, to je odijum i prema meni. Jer, ja bih išao. On u stvari radi ono što bi trebalo da ja uradim, a to veoma loše može da odjekne kod ljudi koji misle samo zlo.

Niste reagovali na odluku Ive Josipovića da odlikuje Ejupa Ganića?

Za razliku od kvazinovinara, kvazianalitičara i kvazipolitičara, ja se ne mešam u nešto što je jurisdikcija jednog čoveka. Josipović je imao pravo da odlikuje koga god hoće, izabrali su ga građani Hrvatske. Kao što i ja ne dozvoljavam da se bilo ko meša u ono što činim deleći pomilovanja i odlikovanja tako ne želim ni ja drugom da se mešam u ono što čini. Neka on razmisli kako će reagovati Srbija i srpski narod na odlikovanje koje daje čoveku koga Srbija tereti za ratni zločin i za kojim je izdala poternicu koju mnoge države ne žele da sprovedu u život. Ali mislim da su se u Srbiji tim odlikovanjem manje bavili nego odlikovanjima koje ću ja dodeliti zaslužnim građanima Srbije ili građanima drugih država koji su učinili mnogo za Srbiju.

Među onima koje odlikujete je i i general Ljubiša Diković koga Fond za humanitarno pravo optužuje za navodne ratne zločine na Kosovu. Tužilac Vladimir Vukčević najavljuje da će ispitati optužbe jer, kako kaže, „nema tog Dikovića koji je iznad zakona”?

Znate, taj tužilac Vukčević je svojevremeno, kada smo Vučić i ja bili opozicija, na pitanje da prokomentariše moje i Vučićevo ponašanje rekao: da nije bilo takvih ne bi bilo uopšte ni Haga. To su mu neki ljudi zaboravili. Ja taj njegov odnos prema onome što se u Srbiji dešava, odnos koji je potpuno na strani onih koji Srbiju optužuju, nikada neću da zaboravim. Biti tužilac za ratne zločine u Srbiji je vrlo delikatno. Vi niste pion Haškog tribunala, vi ste tužilac u Srbiji, u svojoj zemlji. Vi niste samo jedna ruka koja treba da potpisuje dekrete koji stižu iz Haga već treba da se u nešto i uverite. Sada će meni jedan čovek iz Srbije, koji je vrhovni tužilac za tu materiju u zemlji, 16 godina posle bombardovanja, da kaže da će nešto da ispituju. I istekao mu je mandat. Neka malo on razmisli šta on to kopa po Srbiji. Ali, nije on jedini. Počela je ponovo neka orkestrirana kampanja.

Na šta konkretno mislite?

Nije to počelo s Vukčevićem, to je počelo od Rekoma, tu su umešani Nataša Kandić i Fond za humanitarno pravo, neko je dao signal. Kao što je neko dao signal da se tendenciozno, zlonamerno komentariše moj govor na Starom sajmištu. Pa je uletelo deset dežurnih koji uvek Srbiju optužuju za nešto. A onda je izraelski ambasador morao da kaže da je on prezadovoljan i da se u Evropi nije čuo takav govor da bi se oni ućutali, da shvate da ne mogu da budu veći katolik od pape. I ovo mi liči na to.

Ko je dao signal?

Ja ne znam, samo hoću da kažem da je general Diković odlikovan za sve ono što naša vojska u poslednjih nekoliko godina, od kako je on načelnik Generalštaba, izvanredno čini. General Diković je bio neposredno odgovoran za odbranu Šapca od poplave i, ako je on taj posao izveo besprekorno, zar nije na meni da ga odlikujem? Zar nisam odlikovao sve jedinice koje su učestvovale u odbrani od poplava? Kako da ne odlikujem onoga ko je direktno komandovao? To je moj odnos prema generalu Dikoviću. A moj odnos prema optužbama na njegov račun video se sutradan posle optužbi kada sam ga pred kamerama primio i na taj način mu rekao da ja kao predsednik republike stojim uz njega. Znam da je čestit čovek, da je oficir školovan i vaspitavan u starom srpskom duhu i da kao takav on ne može da bude nikakav ratni zločinac.

Ko stoji iza napada na njega, odnosno iza tužioca Vukčevića?

Ko stoji iza napada na politiku koju vodi Srbija? Ko pokušava da sruši Aleksandra Vučića sa funkcije predsednika vlade? Ko omalovažava sve ono dobro što ja uradim za Srbiju? Orkestar se odavno uštimovao. Neću da se upetljavam u to, postoje službe koje štite državu, ja radim drugi posao. Ali, očigledno da nekim centrima moći biti po volji, znači 24 sata dnevno biti u pogonu, izlazeći susret onome što od tebe traže. To je apsolutno nemoguće u bilo kojoj državi, a posebno nije moguće u Srbiji.

Dakle vi kažete da Vukčević nije samostalan u radu?

Ja mislim da svaki tužilac treba da bude samostalan i on u Srbiji ima tu potpunu samostalnost, ali nema nezavisnost. Ja mislim da naš tužilac za ratne zločine nije shvatio da je samostalan. On je shvatio da je organ nekog samostalnog tužilaštva.

Na spisku odlikovanih je i Žandarmerija i neki kažu da je to pritisak na Tužilaštvo i sudove da se ne procesuiraju ljudi iz tih redova koji su činili zločine?

Postoje pojedinci u svim službama koji su se ogrešili o zakon i takve treba pronaći, izvući na svetlo dana i kazniti u skladu sa zakonom. Žandarmerija je specijalna jedinica s kojom nemam nikakvih kontakata, izuzev što sam i sam doživeo da me na mitingu kada smo protestovali protiv hapšenja Radovana Karadžića zaspu suzavcem. Ne stignu da me premlate, ali nam potpuno rasture miting. Tada je komandant parade bio Ivica Dačić. Šta sad treba da ja tražim da Ivica Dačić više nikada ne sme da živi u Srbiji jer je komandovao Žandarmerijom koja je načinila neki potez?

Ako je dobar način da se veštački sukob između „Kobri” i Žandarmerije smiri, odlikovani su i jedni i drugi. I sada moraju mnogo više da razmišljaju kakav odnos imaju. Ja lično mislim da smo ih nekako doveli u priliku da uđu u sukob zato što se više jedinica bavi obezbeđivanjem ličnosti. A nigde nije predviđeno kakve subordinacije imaju. I onda kada jedni štite jednu, drugi drugu ličnost, oni nemaju koga da pozovu ko će da kaže sad ćete vi da stanete, a vi da prođete.

Ima li načina da se to reguliše?

Kako da ne. To je sada na vladi. U svakom slučaju ljudi koji rade isti posao treba da budu u istoj jedinici, pod istom komandom. To bi otklonilo sve nesuglasice i sve eventualne sukobe.

Spočitavaju vam da masovno delite odlikovanja?

Nije tačno. Na osnovu predloga koji stižu od pravnih lica ili na osnovu mojih predloga nikada nisam odlikovao više od 30 ljudi. Kada napravite komparativnu analizu, dodelio sam neuporedivo manje odlikovanja od mojih prethodnika. Ne računajući periode kada nije postojao zakon o odlikovanjima. Ali postoji zakon po kome vojna lica s godinama službe stiču određenu medalju od države. Ja od Ministarstva odbrane svake godine dobijam spisak od sto-dvesta lica kojima te godine pripada neka vrsta medalje koju dodeljuje predsednik Republike. Ove godine sam dobio predlog da odlikujem nekoliko stotina pripadnika policije. Neka kažu jednog koji nije zaslužio, a sad se izvinjavam što ne možemo da odlikujemo sve koji su zaslužili.

Vaše kritike na račun Dačića koji je najavio da bi se kandidovao za predsednika shvaćene su kao vaša ambicija za još jednim predsedničkim mandatom?

I gospodin Dačić je shvatio da se na pola predsedničkog mandata ne govori o predsedničkim izborima. To je nepristojno, posebno je nepristojno od nekoga ko je u vladi kojoj je predsednik dao mandat. Mi nemamo kohabitaciju. Mi smo partneri na jednom istom poslu. Ja nikada nisam rekao da bi neko drugi bio dobar ministar spoljnih poslova. Ili da bih ja bio dobar ministar spoljnih poslova. Nekako se pojavilo istovremeno kod bar dvoje ministara otvorena ambicija. To je zato što misle da je neko slab. Ja uopšte nisam slab, ali nisam ni jači od kada sam izabran.

Dačić sigurno ne bi bio vaš izbor za vladu?
Ne postoji sukob između mene i njega. Kako bih mogao da budem u sukobu s nekim kome je Vučić poverio da bude ministar spoljnih poslova? Doduše, mogli bismo i mnogo bolje da sarađujemo. Dačića niko ne pita zašto nemamo toliko ambasadora.

Da li ste vi nekada postavili to pitanje?

Kako nisam. Pogledajte moja pisma vladi, to je već skoro nepristojno. Mi smo već ugovorili određene ličnosti za određene funkcije.

Šta su vam odgovorili?

Bio je samo razgovor. Ja postavljam ambasadore, ali moram da dobijem predlog vlade, a da bih ga dobio moramo da se dogovorimo. I mi smo dogovorili bar šest-sedam ambasadora i to stoji već šest meseci. Ministarstvo spoljnih poslova nije poslalo predlog. Zaista je neshvatljivo što još nemamo ambasadore. Mi nemamo 12 ambasadora. U Nemačkoj nemamo za sve vreme mog mandata. Neko ko je posvećen svom poslu i ostvarivanju rezultata, nema vremena da se usred mandata samokandiduje na druge funkcije.

Da li ste odustali od platforme za Kosovo?

Ne, nisam i mislim da nam treba. Ja ću to sigurno predložiti vladi zato što je očigledno da se nešto u EU promenilo u odnosu prema Srbiji. S Vučićem razgovaram da predlog bude takav da može da bude prihvaćen na vladi. Ako ne bude prihvaćen ja ću iz toga da se sklonim i da sačekam.

Sad se pojavio neki rok za platformu do kraja vašeg mandata, ali vi ste, najavljujući platformu, rekli da i za godinu dana može biti prekasno?

Mora da bude brže jer se stvari komplikuju. Ponovo smo imali jedan težak sastanak u Briselu na kome se raspravljalo isključivo o zahtevima administracije u Prištini. Nisam optimista da mi možemo da nametnemo bilo koju svoju ideju i da je ostvarimo u potpunosti, ali sam optimista da više ne možemo da prihvatimo sve što se nameće, a da to ne razmotrimo sa stanovišta srpskog interesa. Ušli smo u vrlo ozbiljnu materiju, a to je pravosuđe, ušli smo u ono što je bezmalo srce jednog društva i države.

Kosovski premijer kaže da će prvi put posle 15 godina zakoni Kosova da se primenjuju na celoj teritoriji, a to znači i na severu gde se nisu primenjivali?

To što je rekao je tako na terenu.

Šta je vaš predlog vladi?

Vlada postiže najviše u datim okolnostima, samo je pitanje možemo li da dozvolimo da se i dalje sami sabijamo u date okolnosti. Počinje fluktuacija ljudi na Kosovu kakve nije bilo do sada, to nosi određene bezbednosne rizike, to potpuno menja situaciju na terenu. Mi smo jasno bili ograničili veliku autonomiju severnog Kosova i Metohije u odnosu na prištinsku administraciju i ta autonomija mora da ostane. Za to moramo da se izborimo zato što je teško prihvatiti da sledeće oblasti budu školstvo, zdravstvo. Moramo zaustaviti eroziju autonomije severnog Kosova.

Mislite da je to moguće?

Mi to moramo da uradimo. Inače bi neki albanski političari bili u pravu.

U Platformi 2012. ste imali neka rešenja koje je vlada odbacila poput onog da „ništa nije dogovoreno dok sve nije dogovoreno”?

S predsednikom vlade mogu otvoreno da razgovaram o tome šta je moguće, a šta nije moguće, iza čega će on da stane, iza čega neće. To iza čega neće neće ni biti u mom predlogu. Neće morati on da menja predlog, ja ću. Ali, ako ne možemo ni iza čega da stanemo, onda će vlada dati neki svoj predlog iza koga stoji. To neće naići na moj napad, samo neću moći to ni da branim.

Da li može da se desi da se ne dogovorite?

Može, zašto da ne. Nas dvojica funkcionišemo tako da sarađujemo, a da nam se nisu uvek poklapala mišljenja.

Jelena Cerovina

objavljeno: 15.02.2015.