16.06.2015.
Rezolucije i deklaracije o Srebrenici
Međunarodne institucije usvojile su više rezolucija o Srebrenici i/ili rezolucija u kojima se eksplicitno adresira Srebrenica. Prvu rezoluciju koja se ticala Srebrenice usvojio je Savet bezbednosti UN 1993. godine, još za vreme trajanja rata u Bosni i Hercegovini. U tom dokumentu upozorava se na opasnost od genocida, a od Srbije i Crne Gore se zahteva da preduzme mere za njegovo sprečavanje.
The U.N. Security Council Resolution 819
Više rezolucija Saveta bezbednosti usvojeno je tokom 1995. godine. Većina ih se odnosi na humanitarnu krizu i poziva sve strane u sukobu da omoguće rad UN agencijama na terenu. U njima se takođe osuđuju Bosanski Srbi za neuspeh u zaštiti ljudi u enklavama na koje su se obavezali. Takođe već 10. avgusta 1995. godine usvojena je Rezolucija 1010 (1995), kojom je od Bosanskih Srba zahteva da hitno oslobode sve zarobljenike i da omoguće pristup međunarodnim organizacijama u enklavama.
Videti i Resolutions 1004 (1995) i Resolution 1019 (1995).
Evropski parlament je usvojio tri rezolucije, 2005, 2009. i 2015. godine.
European Parliament resolution on Srebrenica 2005
European Parliament resolution of 15 January 2009 on Srebrenica
European Parliament resolution of 9 July 2015 on the Srebrenica Commemoration (2015/2747(RSP))
Dom naroda Parlamenta Federacije Bosne i Hercegovine takođe je usvojio Rezoluciju Evropskog parlamenta o Srebrenici (2009). Iako je nekoliko puta pokrenuta incijativa da se Rezolucija EP/2009 usvoji i na nivou cele Bosne i Hercegovine, predstavnici Republike Srpske u Parlamentu BIH uvek su glasali protiv njenog usvajanja.
Deklaracija o osudi zločina u Srebrenici Narodne skupštine Republike Srbije kojom Narodna skupština Republike Srbije osuđuje zločin nad bošnjačkim stanovništvom u Srebrenici iz jula 1995. godine, usvojena je 31. marta 2010. nakon dvodnevne burne rasprave, sa samo dva glasa više za Deklaraciju. Tokom rasprave, predstavnici i predstavnice političkih partija iz cele Srbije izneli su svoje stavove o ovom zločinu. Deklaracijom se sve države regiona pozivaju da osude taj zločin, i pozvane su na uspostavljanje pomirenja. U Deklaraciji je izbegnuto korišćenje pravne kvalifikacije “genocid”.
Skupštinska rasprava iz 2010. godine dragoceno je svedočanstvo o određenju političara/ki Srbije prema genocidu u Srebrenici i odgovornosti Srbije za taj zločin. U prilogu je trankript sednice.
Treca sednica Prvog redovnog zasedanja NSRS od 30-31. marta 2010.-transkript
Upravni odbor Vijeća za provedbu mira u BiH usvojio je 10.06.2015. Komunike u kojem se navodi i Srebrenica. To je posebno značajno jer se u UO ovog tela nalaze predstavnici 55 zemalja, među kojima je Rusija.
“Budući da se približava dvadeseta godišnjica zločina genocida u Srebrenici, Upravni odbor PIC-a zahvaljuje načelniku općine Srebrenica na predočenoj prezentaciji. Upravni odbor PIC-a odaje počast žrtvama i njihovim porodicama. Ponovljeno je da se genocid u Srebrenici, ratni zločini i zločini protiv čovječnosti počinjeni u toku sukoba u BiH ne smiju zaboraviti ili negirati. Istovremeno, Upravni odbor PIC-a smatra da, posebno ove godine, lideri i izabrani zvaničnici trebaju uraditi sve što je u njihovoj moći da zagovaraju rad na pomirenju, koji je u interesu svih.”
Komunike_Upravnog_odbora_Vijeća_za_provedbu_mira
Communiqué_of_the_Steering_Board_of_the_Peace_Implementation_Council