Srebrenica, kultura sećanja ~ panel diskusija u Beogradu

14. septembra 2015. godine u Medija centru u Beogradu održana je panel diskusija „Srebrenica – kultura sećanjaˮ, u organizaciji Fonda za humanitarno pravo (FHP) i Fondacije Friedrich Naumann.

Panel diskusiju su otvorili Dušan Dinić, regionalni koordinator za Zapadni Balkan Fondacije Friedrich Naumann i Sandra Orlović, izvršna direktorka FHP-a, koji su se u kratkim pozdravnim govorima osvrnuli na nedostatke u procesu suočavanja sa prošlošću i nepostojanje kulture sećanja u Srbiji. Jedan od dvoje glavnih panelista, dr Soren Keil sa Univerziteta u Kenterberiju, započeo je svoje izlaganje pitanjem zašto je potrebno sećanje i ponudio dva razloga – prvi je u uskoj vezi sa opraštanjem i suočavanjem sa prošlošću, dok je drugi povezan sa procesom demokratizacije, što je za Srbiju posebno važno jer se tiče njenog međunarodnog ugleda. Uz navođenje primera Nemačke kao svoje zemlje i primenjujući njene društvene procese na prostor Zapadnog Balkana, dr Keil je dalje govorio o fazama u izgradnji sećanja, vezavši prvu fazu za postupke političke elite. Ovaj prvi korak je Nemačkoj bio nametnut spolja, dok na Zapadnom Balkanu možemo primetiti njegovo odvijanje među političkom elitom, u vidu javnih izvinjenja i sličnih gestova funkcionera. Drugi deo procesa, ako se pogleda nemačko iskustvo, počeo je tek trideset godina nakon završetka rata i to je bio društveni i generacijski pokret, oličen u odnosu tadašnjih mladih generacija prema ulozi njihovih roditelja u nacističkom režimu. Finalni deo procesa podrazumevao bi prevazilaženje nacionalnih stereotipa. U Srbiji bi to značilo distanciranje od diskursa patnje i uloge žrtve, jer takvi diskursi sami po sebi isključuju mogućnost postojanja odgovornosti za sopstvene zločine. Osvrnuvši se na dva, prema njegovom mišljenju velika uspeha u procesu izgradnje sećanja – okončanih sudskih postupaka protiv pojedinih počinilaca zločina, kao i pokretanja inicijative za Regionalnu komisiju za utvrđivanje činjenica o žrtvama (REKOM) – dr Keil je ipak primetio da je kultura poricanja i dalje rasprostranjena ne samo u Srbiji, već i u svim drugim državama u regionu, a sukob narativa i dalje prisutan između svih zajednica. Na pitanje kuda dalje, dr Keil budućnost vidi u dva naizgled odvojena procesa – evropskim integracijama i političkoj posvećenosti. Naglasivši da ne postoji jedinstveno rešenje, on je istakao potrebu da se s jedne strane poveća pritisak koji dolazi iz Evropske unije prema političkim elitama, a s druge strane ojača reginalna saradnja na izgradnji poverenja.

Profesorka Dubravka Stojanović sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu u svojoj uvodnoj reči analizirala je ulogu i probleme obrazovanja u izgradnji kulture sećanja. Istakavši specifičnost jugoslovenskih ratova s kraja 20. veka, kao jednog od najbolje istraženih i dokumentovanih konflikata, dr Stojanović je govorila o tome zašto danas treba učiti o Srebrenici, kako predavati o Srebrenici i voditi stručan razgovor u školama. Samo otvaranje takve debate u istoriji bilo bi subverzivno za ovdašnji sistem obrazovanja, koji se nije pomerio od prostog čitanja i reprodukovanja i koji, prema njoj, više podseća na versko podučavanje nego na školski predmet. Za proces pomirenja važno je čuti šta misli onaj drugi i dati različite perspektive istih istorijskih događaja, za šta je dr Stojanović ponudila dva pozitivna primera – zajednički izraelsko-palestinski udžbenik istorije, kao i projekat profesora istorije iz zemalja jugoistočne Evrope. Cilj uvođenja različitih perspektiva istih događaja nije, prema njoj, da se pronađe jedna prava istina, već da se razvije stručna debata kako bi se izbeglo mitsko shvatanje istorije kao „prirodne pojaveˮ koja se dešava bez ikakvih uzroka i ponavlja poput zle sudbine.

Na pitanje da li je u takvim uslovima, kada je obrazovni sistem sredstvo za stvaranje potčinjenih, moguće suočavanje sa prošlošću i stvaranje kulture sećanja, dr Keil se još jednom vratio na ulogu političke elite u Srbiji i istakao pitanje – gde je srpska politička elita bila i šta je radila 1990-ih godina, i koliko su pripadnici te elite zainteresovani za suočavanje sa prošlošću, kada za njih to često znači suočavanje sa sopstvenom prošlošću.

(Izveštaj Fonda za humanitarno pravo, 14.09.2015.)

Izveštaj televizije N1: Tribina: Sećati se i učiti da se Srebrenica ne bi ponovila

Izveštaj dnevnog lista Danas: Obaveza svih da se suoče sa prošlošću