Uticaj rata na ljude u fotografijama izloženim u Prištini

Holandski fotograf Willem Poelstra kao polaznu tačku na novoj izložbi u Prištini koristi priču svojih roditelja, kako bi pokazao dugoročni uticaj rata 1990-ih godina na obične ljude na Kosovu.
Kada je Willem Poelstra, sin Nemca i Jevrejke, prvi put posetio Kosovo 2012. godine, setio se porodične priče.

Nakon što su mu roditelji umrli, Poelstra je pronašao kutiju sa dokumentima i drugim informacijama koji su mu otkrili koliko je porodici njegove majke Hane bilo teško da prihvati njenu udaju za Nemca nakon Drugog svetskog rata.

Ovo otkriće bilo mu je motiv da napravi fotografije koje predstavlja na svojoj novoj izložbi, pod nazivom “Za Hanu“, postavljenoj na trgu Skenderbeg u Prištini. Izložba će biti otvorena do 17. oktobra, a fotografije prikazuju ljude na Kosovu koji su preživeli sukob, sa akcentom na svakodnevnu posleratnu realnost zemlje.

“Osećam ga jako, jako puno, kao da se još uvek vodi (rat na Kosovu)“, kaže Poelstra za BIRN.

Objašnjava nam da njegovi roditelji nikad nisu razgovarali o onome što im se dogodilo u ratu, ali naglašava da je to jedini način – kako za Holandiju posle Drugog svetskog rata, tako i za Kosovo – da se suoči sa prošlošću.

“Ako želite da idete napred, morate o tome da razgovarate, da pričate o tome. I pored toga što to možda ne bi bilo prijatno za svakoga, smatram da je to put ka pomirenju“, rekao je on.

Poelstra naglašava da je prikazivanje fotografija u Prištini smatrao “izazovom“, ali da su, čini se, posetioci impresionirani načinom na koji je on dokumentovao život običnih ljudi na Kosovu.

Nita Zećiri, fotografkinja iz Mitrovice, grada koji je nakon rata ostao podeljen između kosovskih Albanaca i Srba, kaže da je poseta Poelstrove izložbe emotivno iskustvo za ljude koji su preživeli sukob.

“To je povezano sa Mitrovicom, koja i dalje ima sličnosti sa mestom porekla roditelja fotografa, jer u Mitrovici ima više saradnje i veza između Srba i Albanaca, što je i normalno, dok su političke veze kritikovane i ne smatraju se ljudskim, već izdajom nacije“, kaže Zećiri za BIRN.

Gradonačelnik Prištine Špend Ahmeti pohvalio je izložbu na otvorenom.

“Ovo je uspešan pokušaj da se ispriča priča o ratu, o ožiljcima koje rat ostavlja, putem fotografija“, rekao je Ahmeti.

Saranda Bogujevci, umetnica koja je u ratu izgubila svu svoju porodicu i sa 14 godina otišla u Britaniju, kaže da je važno da se razgovara o problematičnoj prošlosti kako bi se izlečile psihološke rane.

“Veoma je teško biti u poziciji žrtve, tako da je pronalazak odgovarajućeg načina da se ispriča priča veoma važno“, zaključuje Bogujevci.

(Objavljeno na sajtu Balkaninsight 10.10.2016.)