EU kritikovala balkanske države zbog nedovoljnog progresa u procesuiranju ratnih zločina

U svom godišnjem izveštaju o napretku, Evropska unija ističe potrebu za bržim procesuiranjem ratnih zločina u Bosni i Hercegovini, Srbiji i na Kosovu, i izražava zabrinutost zbog usporenog napretka u pronalaženju nestalih osoba tokom sukoba 1990-ih godina.

U godišnjim izveštajima EU o napretku Bosne i Hercegovine, Srbije i Kosova, objavljenim u sredu, kaže se da ove tri balkanske zemlje moraju uložiti više napora u rešavanju zločina počinjenih tokom ratova 1990-ih i u rešavanju njihovih trajnih posledica.

Srbija je kritikovana zbog nedovoljne saradnje sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) i zbog toga što nije izručila tri člana nacionalističke Srpske radikalne stranke u Hag.

Što se tiče Kosova, upozorava se da lokalni tužioci za ratne zločine i policija nemaju dovoljno resursa i nisu adekvatno obučeni.

Takođe, izražava se zabrinutost zbog ogromnog broja neprocesuiranih slučajeva ratnih zločina u Bosni i Hercegovini.

Sve u svemu, nerešena sudbina blizu 11.000 ljudi koji su nestali tokom sukoba 1990-ih godina i dalje predstavlja humanitarni problem, kaže se u izveštajima.

Od tog broja, prema podacima Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, oko 6.900 osoba je nestalo u ratu u Bosni i Hercegovini, 2.100 u Hrvatskoj te 1.600 u sukobu na Kosovu.

“Nedostatak informacija o grobnicama i poteškoće u identifikaciji ljudskih ostataka ekshumiranih do sada i dalje su ključna prepreka u rešavanju preostalih slučajeva nestalih osoba u regionu”, navodi EU.

 

Srbija kritikovana zbog neizručenja radikala

U izveštaju se navodi da postoji ozbiljna zabrinutost da je Srbija skrenula s puta pune saradnje sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju u Hagu.

Kritika je rezultat odbijanja Srbije da preda tri člana Srpske radikalne stranke, koje Hag traži zbog nepoštovanje suda, jer su navodno uticali na svedoke na suđenju njihovom lideru Vojislavu Šešelju.

U izveštaju se ističe da Srbija treba u potpunosti da sprovede odluke MKSJ-a.

“Posvećenost Srbije da radi u pravcu regionalne saradnje i pomirenja treba obuhvatiti i spremnost za suočavanje sa svojom nedavnom prošlošću i da učini sve što može kako bi se stvorila atmosfera za rešavanje svih ratnih zločina”, dodaje se u izveštaju.

U njemu se naglašava usvajanje nacionalne strategije za istraživanje i procesuiranje ratnih zločina u februaru 2016, kao “važan korak napred”, ali se istovremeno Srbija poziva da ubrza implementaciju strategije i usvoji operativnu tužilačku strategiju.

U izveštaju se pozdravlja činjenica da je Tužilaštvo za ratne zločine Srbije nastavilo da sarađuje sa drugim državama u regionu i da razmenjuje dokaze i informacije.

“Najznačajniji razvoj odnosi se na broj predmeta koji su povezani sa Tužilaštvom BiH (16 slučajeva) i sa hrvatskim tužilaštvom (44 slučaja)”, stoji u izveštaju.

Međutim, izražava se ozbiljna zabrinutost zbog toga što je mandat bivšem tužiocu za ratne zločine istekao u decembru 2015. godine, a još nije imenovan njegov naslednik.

Takođe se napominje da su u 2015. podignute samo dve nove optužnice za ratni zločin i da nije bilo napretka u istrazi slučaja visokog profila.

 
Odeljenje za ratne zločine Kosova pod pritiskom

U izveštaju EU se upozorava da iako je Kosovo formiralo odeljenje za ratne zločine u okviru Specijalnog tužilaštva, samo se dva lokalna tužioca bave ovim slučajevima, čiji će se broj povećati kada Euleks preda i druge svoje predmete.

U policijskoj jedinici za istragu ratnih zločina angažovan je veći broj ljudi, dobila je i dodatni broj vozila i računara, ali joj nedostaje kvalifikovano osoblje, kaže se u izveštaju.

“Ograničeno iskustvo, nedostatak istražitelja srpske nacionalnosti, nedostatak osoblja koje bi radilo na krivičnim obaveštajnim analizama, kao i na prevođenju, ima uticaja na rad jedinice”, upozorava se u izveštaju.

Dodaje se da u slučajevima u kojima su osumnjičeni etnički Srbi, koji uglavnom žive u Srbiji, efektivno ne postoji uzajamna pravna saradnja između Prištine i Beograda.

Takođe se izražava zabrinutost u pogledu kapaciteta i spremnosti Prištine za rešavanje predmeta ratnih zločina u kojima su uključeni bivši pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova (OVK).

Još jedan veliki problem za Kosovo, navodi se u izveštaju, jeste 1.665 osoba koje su nestale u sukobu.

“Nerešena sudbina nestalih osoba iz sukoba 1990-ih godina i dalje predstavlja humanitarni problem, čije rešenje ima vitalan značaj za pomirenje i stabilnost u regiji”, kaže se u izveštaju.

Kako se u njemu naglašava, “politizacija procesa, uključujući i beskorisne izjave u medijima, kao i dalje slabljenje procesa zbog međuinstitucionalnih sporova, treba da se izbegne”.

Kosovska vlada mora da “pokaže veću političku predanost i da uloži veće napore u pronalaženju nestalih osoba”, te da uspostavi, kaže se u izveštaju, centralni registar nestalih osoba.

Izražava se zabrinutost i zbog odsustva napretka u identifikovanju posmrtnih ostataka koji se nalaze u prištinskoj mrtvačnici.

Ipak, u izveštaju se navodi da je Kosovo ispunilo svoje obaveze oko formiranja Specijalizovanih veća i specijalizovanog tužilaštva u Hagu, koji će provoditi istrage i pred kojim će se suditi slučajevi o zločinima koje su navodno počinili borci OVK tokom i nakon sukoba 1999. godine.

 

BiH: Veliki broj nerešenih predmeta

U izveštaju se navodi da je Bosna i Hercegovina “nastavila da radi” na rešavanju velikog broja zaostalih predmeta ratnih zločina, uz povećanje optužnica u periodu od septembra 2015. do avgusta 2016. godine.

“Nastavljen je pozitivan trend u uspešnom procesuiranju predmeta ratnih zločina koji uključuju seksualno nasilje. Konačne osuđujuće presude donete su u 25 predmeta”, navodi se u izveštaju.

Međutim, upozorava se da i dalje ostaje veliki broj potencijalnih slučajeva i da je potrebno uložiti više napora, “posebno kako bi se osiguralo institucionalno shvatanje da se treba povećati poverenje žrtava u pravosudni sistem i izbeći retraumatizacija žrtava i svedoka”.

Zabrinutost se izražava i zbog toga što žene žrtve nemaju jednaki pravni status u oba bh. entiteta, u Republici Srpskoj i u Federaciji BiH.

Ističe se da se u ovoj državi nastavlja implementacija ciljeva nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina, da se manje složeni predmeti i dalje prenose sa državnog na lokalni nivo, ali se ujedno upozorava da BiH i dalje kasni sa procesuiranjem složenijih slučajeva.

“Prvobitni rok od sedam godina, u kome su najsloženiji predmeti trebali da budu rešeni do decembra 2015, nije ispunjen, a novi rok još nije dogovoren”, kaže se u izveštaju.

 

(Objavljeno na Balkaninsight 9. 11. 2016.)