30.11.2017.
Kandić: Hag nije oslobodio Srbiju odgovornosti
Hag, Nataša Kandić
Koliko god strogo ocenjivali Haški Tribunal on nam ipak ostavlja važno, moćno oružje, a to su činjenice: Kandić
To što se u presudi Ratku Mladiću ne pominje učešće Srbije u zločinačkom poduhvatu u Bosni i Hercegovini, kao u slučaju Hrvatske u predmetu “Prlić i ostali”, ne znači da ju je Hag oslobodio odgovornosti, kaže za Radio Slobodna Evropa Nataša Kandić, koordinatorka REKOM-a (Regionalna komisija za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima).
Uloga rukovodstva Srbije u BiH na čelu sa Miloševićem, pominje se u presudi Milanu Martiću, dodaje Kandić.
RSE: Osim potvrde prvostepene presude šestorici čelnika tzv. „Herceg Bosne“, Žalbeno veće Haškog tribunala je zaključilo i da je Hrvatska bila umešana u ove sukobe, te da je njen prvi predsednik Franjo Tuđman bio deo udruženog zločinačkog poduhvata (UZP). Istovremeno, u prošlonedeljnoj presudi Ratku Mladiću ne pominje se direktno učešće Srbije u sukobima u BiH. Kakve će biti posledice ovakvih odluka?
Kandić: Ne mislim da će biti nekih posledica. Presudom je konstatovano ono što se događalo u stvarnosti, tačnije da je tadašnje hrvatsko rukovodstvo vodilo pogrešnu politiku prema Bosni i Hercegovini.
“U presudi Martiću se detaljno opisuje šta je srpsko rukovodstvo na čelu sa Miloševićem uradilo u BiH”: Kandić
Kada je reč o izostavljanju iz presude Ratku Mladiću uloge Srbije u zločinačkom poduhvatu, isto je učinjeno i u presudi Radovanu Karadžiću. Međutim, ne treba zaboraviti presudu Milanu Martiću (lideru takozvane Republike Srpske Krajine u Hrvatskoj), Milošević i ostali se pominju kao deo udruženog zločinačkog poduhvata, uključujući i Šešelja, koji je u prvostepenom postupku oslobođen. Dakle, svi oni zvaničnici Srbije koji su izostavljeni u presudama Karadžiću i Mladiću, precizno je navedena njihova uloga u Martićevom slučaju.
Time je zadovoljen osnovni zahtev koji je sud postavio još u slučaju Tadić (Duško) da je u svakom novom predmetu, sudsko veće obavezno da razmatra i karakter oružanog sukoba a kasnije je dodata i nova kategorija – udruženi zločinački poduhvat.
Ratko Mladić u sudnici Haškog tribunala
Na sudijama je da donesu odluke. Ne mislim da su napravili grešku što nisu pomenuli ulogu Miloševića u udruženom zločinačkom poduhvatu u presudama Karadžiću i Mladiću, dok je to učinjeno u slučaju Milana Martića.
To nije greška kao što je oslobađanje Momčila Perišića i Ante Gotovine.
Moraju se dobro proučiti odluke suda i prihvatiti odgovornost za pogrešne politike lidera koje neki slave kao heroje.
RSE: Kako će se činjenica da je Haški sud ukazao na odgovornost Hrvatske ali ne i Srbije, odraziti na političku situaciju u BiH?
Kandić: Molim Vas, nijedan sud nije rekao da srpsko rukovodstvo nije učestvovalo u ratu u BiH. Kao što sam rekla, u presudi Martiću se detaljno opisuje šta je srpsko rukovodstvo na čelu sa Miloševićem uradilo u Bosni i Hercegovini u nastojanju da se stvori i zaokruži srpska teritorija.
Da li će biti političkih posledica? Pa, biće ako ne bude pameti. No, doći će vreme kada će novi političari morati da priznaju da je svaka zemlja imala u svojoj prošlosti lidere koji su vodili pogrešnu politiku.
RSE: U sredu je izrečena poslednja presuda u Haškom sudu. Da li samoubistvogenerala Praljka na neki način baca senku na njegov rad? Kako ocenjujete sveukupno nasleđe Tribunala?
Kandić: Kao neko ko je podržavao osnivanje međunarodnog suda, imam neke primedbe. Kao što sam pomenula, ne slažem se sa oslobađajućim presudama generalima Perišiću i Gotovini i standardima koje je sud u tim slučajevima primenio. Vidimo da su u ponovom procesu bivšem šefu državne bezbednosti Srbije Jovici Stanišiću ti standardi ponovo promenjeni i vraćeni na pređašnju praksu Suda.
“Ne slažem se sa oslobađajućim presudama generalima Perišiću i Gotovini”: Kandić
Međutim, imajući u vidu celinu, Haški Tribunal je stvorio nasleđe koje će, ako bude pametnih političara i upornog civilnog društva u regionu bivše Jugoslavije, pomoći da izađemo na kraj sa tom prošlošću, da prihvatimo da su vođene pogrešne politike koje su dovele do rata i ubistva oko 130 hiljada ljudi.
Prema tome, koliko god strogo ocenjivali Haški Tribunal, imajući u vidu šta smo mi jedni drugima učinili, on nam ipak ostavlja važno, moćno oružje, a to su činjenice koje nam mogu pomoći da prihvatimo tu prošlost i stvorimo garancije da se to više nikad ne dogodi, ali i izgradimo zajedničko sećanje na tu prošlost i, pre svega, na žrtve.
( Objavljeno na Radio Slobodna Evropa, 30.11.2017. )
