Sudbine žrtava, a ne statistika

Aktivisti Žarko Puhovski, Vesna Teršelič i Nataša Kandić uputili su ovih dana u ime Regionalne komisije za utvrđivanje ratnih žrtava otvoreno pismo Kolindi Grabar-Kitarović, pozivajući hrvatsku predsednicu da podrži REKOM i imenuje ličnog izaslanika za tu inicijativu. Podsećajući da je to već uradio njen prethodnik Ivo Josipović, potpisnici pisma navode da su „identitet i okolnosti smrti najmanje 10.000 žrtava u ratu na području Hrvatske već utvrđeni“, tako da „nema nijednog razloga da žrtve rata u Hrvatskoj ne dobiju regionalno priznanje i ne budu ’zajedničke žrtve’.“

Potpisnica pisma i direktorka Centra za suočavanje s prošlošću Documenta Vesna Teršelič objašnjava za DW da su inicijativu podržali predsednici Srbije, Kosova, Crne Gore i Makedonije, kao i bošnjački član Predsedništva BiH. Ali za uspeh inicijative potrebna je saglasnost svih država, kako bi mogao da bude potpisan međuvladin sporazum i to na predstojećem samitu Berlinskog procesa, u julu u Londonu. Inicijativu podržava Evropska unija, a REKOM se spominje i u novoj Strategiji EU za Zapadni Balkan. Hrvatska predsednica, međutim, odbila je da direktno podrži tu inicijativu, poručujući preko svog kabineta da svaka žrtva zaslužuje pijetet, ali i da je reč o pitanju koje je deo Berlinskog procesa, što je u delokrugu vlade, a ne predsednice.

Jedino BiH objavila spisak žrtava

Vesna Teršelič smatra da je, nakon okončanja rada Haškog tribunala, vidljivo koliko je još ostalo nekažnjenih ratnih zločina i neispričanih priča o stradanjima. „REKOM je aktuelniji nego ikad“, uverena je ta aktivistkinja, koja u REKOM-u vidi svojevrsnu regionalnu komisiju za istinu i pomirenje, što je i razlog zbog kojeg je neophodno da svoje predstavnike u tu inicijativu imenuju predstavnici država.

Ali osnova za to jeste utvrđivanje činjenica o pojedinačnim žrtvama, što je mukotrpan posao koji je za sada dovršen samo u Bosni i Hercegovini, gde je pre nekoliko godina objavljena „Bosanska knjiga mrtvih“ s imenima 95.940 ubijenih i nestalih u BiH. „Smatramo da je to bila civilizacijska obaveza naših vlada i institucija, koje taj spisak još nisu sastavile, iako Hrvatski memorijalno-dokumentacioni centar najavljuje da će uskoro da uradi“, podseća Vesna Teršelič.

Istoričar i direktor Hrvatskog memorijalno-dokumentacionog centra Ante Nazor, koji se godinama bavi tom problematikom, izričito se protivi inicijativi, kao i „regionalizaciji“ hrvatskih žrtava rata. On kaže da je problem žrtava isključivo problem država u kojima je bio rat. Nazor podržava saradnju, ali, kako kaže, isključivo saradnju države s državom, odbacujući stvaranje naddržavne, regionalne inicijative. On objašnjava da je obaveza država da sastave spisak ratnih žrtava i tvrdi da je Hrvatska kadra da to uradi. I to, kako kaže, svih žrtava, i onih koji su stradali na područjima pod kontrolom hrvatske vlasti i na tada privremeno okupiranim područjima Hrvatske. Prema podacima koje je do sada prikupio Hrvatski memorijalno-dokumentacioni centar Domovinskog rata, a koji se stalno ažuriraju pa zato još nisu konačni, na hrvatskoj strani u ratu je smrtno stradalo (13.914) i nestalo (1.093) ukupno 15.007 branitelja i civila (podaci iz decembra 2016), dok je na okupiranim područjima smrtno stradalo i nestalo 7.204 osoba, među kojima je oko 1.000 osoba nesrpske narodnosti.

„Jugoslavija više ne postoji“

Nazor nema ništa protiv saradnje sa stručnim i naučnim institucijama susjdnih država, naročito zato što su neki hrvatski državljani stradali i kao pripadnici JNA i drugih jedinica. „To je sasvim dovoljno i ne vidim nikakav razlog da se stvara neka krovna regionalna institucija koja bi se bavila problemom ratnih žrtava, tim pre što je njihova prvotbina zamisao bila da REKOM u celini preuzme naše ingerencije i da oni budu ti kojima ćemo mi da polažemo račune. To je smešno i neprihvatljivo. Hrvatska je suverena država. Saradnja da, ali čemu regionalna institucija ako svaka država radi svoj posao. Jugoslavija više ne postoji“, rezolutan je Nazor.

Postoji još jedan razlog zbog kojeg naš sugovornik odbacuje REKOM. On, naime, odbija da sarađuje s pojedinim osobama iz Hrvatske koje su na čelu te inicijative, tvrdeći da su te osobe u vreme procesa hrvatskim generalima u Hagu „nekritički prihvatale podatke tužilaštva“, te da su zbog toga u profesionalnom smislu „kompromitovane“. „S takvim osobama i sa udruženjima kojima su na čelu – poput Dokumente – a koje su i pokretači inicijative REKOM, saradnje ne može biti“, poručuje Nazor precizirajući da ima na umu upravo Vesnu Teršelič i Eugena Jakovčića.

Prozvana čelnica Dokumente kaže da joj je zbog toga žao. Ona dodaje da se „apsolutno slaže“ da je posao prikupljanja podataka o žrtvama posao države, iako podseća da se u trenutku kada je Dokumenta pokretana činilo da država taj posao „nikada neće obaviti“. Vesnu Teršelič upozorava i da su državne institucije analizirale dokumentaciju prikupljajući podatke o stradanjima, ali nisu radile terensku proveru. „Mi smo prikupili na hiljade izjava najbližih rođaka i svedoka, što bi takođe trebalo da bude posao državnih institucija“. Rad Dokumente na tom području, prema mišljenju Vesne Teršelič, komplementaran je s onim što rade državne institucije. Ona veruje da će na kraju ti podaci biti povezani.

Humanizacija ratnih žrtava

Vesna Teršelič pritom naglašava da je ideja REKOM mnogo šira od pukog prikupljanja broja žrtava. Suština je, kaže, prikupljanje podataka o okolnostima stradanja svakog ubijenog i nestalog. „Smatramo da je važno prevladati fazu u kojoj se samo licitira brojevima i moramo da počnemo da govorimo o ljudima kojih više nema. O ljudima koji su imali svoje živote i profesije, za koje je moguće utvrditi okolnosti stradanja. Želimo da saznamo gde su u tom trenutku bili, koja je vojska tada bila u mestu, ko je pucao, ko ih je oteo. Želimo da humanizujemo taj proces, jer mislimo da je beleženje činjenica o njihovim sudbinama najmanje što im dugujemo. To je ono što mi radimo, dokumentujemo sudbine ljudi kako bi pripremili okvir za rad regionalne komisije, ali i stvorili temelj za kompleksnije interpretacije ratova“, precizira direktorka Dokumente.

Pitanje žrtava, prema njenim rečima, mnogo je kompleksnije od uobičajenog narativa koji je u Hrvatskoj određen Deklaracijom o Domovinskom ratu. Ta deklaracija, smatra Vesna Teršelič, objašnjava samo jednu dimenziju rata, pobedničku, iako je taj rat, prema njenom mišljenju, bio mnogo složeniji. Ona zato smatra da je bitno raditi na stvaranju atmosfere u kojoj su dozvoljene različite interpretacije, i to interpretacije ne samo iz perspektive pobednika, već i iz perspektiva drugih grupa, recimo manjinskih, za koje bi u javnom prostoru takođe trebalo da bude mesta.

( Objavljeno na DW.com, 12.02.2018. )