KOALICIJA: LIDERI ZEMALJA REGIONA U JULU U LONDONU DA POTPIŠU SPORAZUM O OSNIVANJU REKOM-A

Koalicija za REKOM pozvala je danas lidere zemalja nastalih na prostoru nekadašnje Jugoslavije da na samitu u Londonu, koji se u julu ove godine održava u okviru Berlinskog procesa, potpišu Sporazum o osnivanju Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim povredama ljudskih prava na teritoriji nekadašnje SFRJ u periodu od 1. januara 1991. do 31. decembra 2001. godine (REKOM) i da tako konačno omoguće formiranje platforme za glas žrtava ratova.

Koalicija za REKOM je u u publikaciji “Kako Evropska unija može doprineti pomirenju postjugoslovenskih zemalja” podsetila da je Strategija Evropske komisije za Zapadni Balkan za verodostojnu perspektivu proširenja iz februara ove godine kao jednu od tri oblasti u kojima su neophodne „sveobuhvatne i uverljive reforme”, pored vladavine prava i konkurentnosti, prepoznala i pomirenje i regionalnu saradnju.

Koalicija za REKOM je zatražila od evropskih institucija da, pored strategije, definišu i indikatore napretka u oblasti pomirenja i regionalne saradnje i da ih strogo preciziraju kroz akcione dokumente.

“Regionalna međuvladina komisija za utvrđivanje činjenica o žrtvama u vezi sa ratom i okolnostima njihovog stradanja, svojim pečatom treba da onemogući političke manipulacije i interpretacije koje ugrožavaju povezivanje i saradnju. To bi suzilo prostor za laži, poricanje, proizvodnju nacionalističkih narativa o ratu i doprinelo humanizaciji drugih, stabilnosti i bezbednosti regiona i održivosti ekonomske saradnje, a ujedno i omogućilo i reforme programa obrazovanja u delovima koji se tiču nedavne istorije”, navodi se u analizi u koju je Beta imala uvid.

Upozorili su da je tokom 2017. godine procesuiranje zločina u zemljama bivše Jugoslavije dodatno marginalizovano, što se može zaključiti zbog malog broja podignutih optužnica, malog broja optuženih, uglavnom direktnih počinilaca, sa malim brojem obuhvaćenih žrtava, što je praćeno odustajanjem svedoka da neposredno svedoče, zbog starosti i lošeg zdravstvenog stanja, ali najviše zbog nepoverenja u sud države koju smatraju odgovornom za svoje patnje.

Problemi u procesuiranju ratnih zločina vide se i kroz ukidanja prvostepenih presuda kojima je obuhvaćen veliki broj žrtava, česta odlaganja glavnih pretresa, sve jaču anonimizaciju sudskih presuda i optužnica, kao i ograničeno pristupanje informacijama, snimcima, fotografijama i drugim dokazima u posedu sudova, a u vezi sa izvršenim ratnim zločinima.

Nevladine organizacije s područja nekadašnje Jugoslavije su 2008. godine osnovale Koaliciju za REKOM, koja danas okuplja više od 2.100 organizacija i pojedinaca.

Inicijativu za osnivanje REKOM-a je svojim potpisima podržalo više od 580.000 građana iz celog regiona, a tokom četiri godine odvijao se konsultativni proces tokom kojeg je organizovano 128 debata u kojima je učestvovalo 6.700 predstavnika civilnog društva.

Finalnu verziju Nacrta Statuta REKOM-a usaglasili su 2014. godine specijalni izaslanici predsednika Hrvatske, Srbije, Crne Gore, Kosova i Makedonije i bošnjačkog i hrvatskog člana Predsedništva Bosne i Hercegovine.

Međutim, posle toga su neki novoizabrani političari prestali da podržavaju REKOM, posle čega je Koalicija za REKOM kreirala novu strategiju, koja polazi od Berlinskog procesa kao odgovarajuće platforme za dogovor postjugoslovenskih lidera o pokretanju međudržavnog projekta za pomirenje.

Ta strategija predviđa da prvi korak bude potpisivanje Sporazuma o osnivanju REKOM-a, na samitu u okviru Berlinskog procesa, u Londonu u julu 2018. godine, koji bi potpisali premijeri postjugoslovenskih zemalja čija je podrška ostala na snazi i nakon održanih parlamentarnih i predsedničkih izbora u različitim zemljama.

Kako se navodi u analizi, taj sporazum bi obezbedio da se postjugoslovenske zemlje obavežu da se “u razumnom roku” stvore uslove za osnivanje REKOM-a.

Jednako važan korak je ponovno angažovanje Hrvatske u procesu REKOM, u kojem je do početka 2015. godine imala vodeću ulogu, piše u analizi.

Koalicija za REKOM je u analizi navela da je za napredak u pomirenju postjugoslovenskih zemalja potrebno i osnažiti domaća pravosuđa i njihovu međusobnu saradnju u procesuiranju ratnih zločina, dok naslednik haškog tribunala, Mehanizam za međunarodne krivične sudove, treba da postane “motor” regionalne saradnje u procesuiranju ratnih zločina.

Koalicija za REKOM je pozvala Evropski parlament da pruži snažnu podršku pomirenju u regionu kroz rezoluciju kojom bi se podržali osnivanje i rad REKOM-a, dok bi Evropska komisija i Evropski parlament trebalo da organizuju donatorsku konferenciju i osnivanje Postjugoslovenskog fonda za pomirenje, koji bi finansirao regionalne projekte usmerene ka izgradnji mira i rešavanju zajedničkih problema.

Koalicija za REKOM procenjuje da je u ratovima na prostoru nekadašnje Jugoslavije ubijeno oko 130.000 osoba, od čega najviše u Bosni i Hercegovini, oko 100.000.

(Objavljeno na portalu Autonomija, 22. marta 2018.)