Obeležena 28. godišnjica zločina u Štrpcima

U subotu 27.2.2021. godine, obeležena je 28. godišnjica zločina u Štrpcima 1993. godine, kada su pripadnici srpskih paravojnih jedinica pod komandom Milana Lukića oteli grupu putnika iz voza  na relaciji Beograd-Bar. Ubijeno je 20 putnika, državljana SR Jugoslavije i Bosne i Hercegovine, uglavnom iz Priboja, Prijepolja, Beograda i Podgorice.

 

Godišnjica zločina obeležena je u Srbiji i Crnoj Gori.

U Prijepolju je obeležavanje godišnjice zločina počelo  prijemom članova devet porodica otetih i ubijenih putnika iz Prijepolja. Oni su ponovili sumnju da je država umešana u ovaj zločin.

– Porodice žrtava još uvek nisu dobile status civilnih žrtava rata, sve to govori o umešanosti države u ovaj zločin i njenom neraspoloženju da zločin reši – rekao je Nail Kajević, brat otetog Nijazije.

Predsednik skupštinskog Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Muamer Bačevac izjavio da se zločin ne sme zaboraviti i izrazio nadu da će taj zločin dobiti sudski epilog. U saopštenju se podseća da su žrtve otmice 27. februara 1993. godine mahom bili Bošnjaci, građani Jugoslavije i da su stradali samo zbog nacionalne pripadnosti.

Predsednica Bošnjačkog nacionalnog veća (BNV) Jasmina Curić položila je cveće na spomen obeležje žrtvama otmice u Štrpcima u prijepoljskoj opštini. Činjenica da državni organi, do danas, nisu nisu ništa učinili na rasvetljavanju ovih zločina i kažnjavanju zločinaca predstavlja opasnu poruku za Bošnjake u Srbiji – istakla je Curić i zatražila od državnih organa Srbije, da zločine u drugim sandžačkim mestima, tretira i kvalifikuje kao u slučaju Štrpci, da se porodicama žrtava prizna status civilnih žrtava rata, status raseljenih lica i obezbedi pravična materijalna naknada.

Skupom koji je održan u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu, godišnjicu zločina u Štrpcima su obeležile Žene u crnom. Iz Žena u crnom ukazuju i na to da Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, iako nadležno za brigu o civilnim žrtvama rata, više godina ignoriše porodice žrtava, od kojih su većina bili državljani Srbije.

 

 

Godišnjica zločina u Štrpcima je u Crnoj Gori obeležena u Podgorici i Bijelom Polju.

Aktivisti nevladine organizacije „Forum slobodnih građana Luča” protestovali su ispred ambasada Srbije i Bosne i Hercegovine u Podgorici, kako bi ukazali da sudski postupci u tim zemljama za zločin u Štrpcima još uvijek nisu pravosnažno okončani, čak ni nakon gotovo tri decenije.

Aktivisti su nosili transparente putem kojih su vlasti BiH i Srbije pozvane da donesu konačne presude, a Srbija da, kako je saopšteno, „odustane od daljih velikodržavnih i velikonacionalnih projekata”.

Reis Islamske zajednice Crne Gore, Rifat Fejzić, povodom 28. godišnjice od zločina u Štrpcima, putem svog Tviter naloga komentarisao je ovaj događaj, poručujući da su žrtve ovog zločina ubijene „samo zbog svojih imena“.

Žrtve ovog zločina su: Esad Kapetanović, Ilijaz Ličin, Fehim Bakija, Šećo Softić, Rifat Husović, Halil Zupčević, Senad Đečević, Jusuf Rastoder, Ismet Babačić, Tomo Buzov, Adem Alomerović, Muhedin Hanić, Safet Preljević, Džafer Topuzović, Rasim Ćorić, Fikret Memović, Fevzija Zeković, Nijazim Kajević, Zvjezdan Zuličić i jedno nepoznato lice. Žrtve su bile iz Srbije i Crne Gore, iz Beograda, Prijepolja, Bijelog Polja i Podgorice. Najstarija žrtva imala je 59, a najmlađa 16 godina.

Telo Halila Zupčevića pronađeno je krajem 2009. godine na obali jezera Perućac, a posmrtni ostaci Rasima Ćorića, Jusufa Rastodera i Ilijaza Ličine nađeni su u istom jezeru 2010. godine, dok se za ostalim žrtvama i dalje traga.

Za zločin u Štrpcima su dosad pravnosnažno osuđeni Nebojša Ranisavljević i Mićo Jovičić. Ranisavljević je osuđen pred Višim sudom u Bijelom Polju 2003. godine na petnaestogodišnju kaznu zatvora. Jovičić, protiv koga je vođen postupak pred Sudom Bosne i Hercegovine, priznao je krivicu i osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od pet godina.

U toku su postupci pred sudovima u Bosni i Hercegovini i Srbiji.

Optužnica je podignuta protiv Gojka Lukića, Ljubiše Vasiljevića, Duška Vasiljevića, Jovana Lipovca i Dragane Đekić, zbog sumnje da su, kao saizvršioci, počinili ratni zločin protiv civilnog stanovništva u mestima Štrpci, Prelovo i Mušići u Bosni i Hercegovini 27. februara 1993. godine.

Protiv Milana Lukića, kojeg je MKTJ osudio za za zločine protiv čovječnosti i ratne zločine počinjene u Višegradu na doživotni zatvor,  nedavno je podignuta optužnica u BiH upravo za zločin u Štrpcima, koju je on odbio da primi.