Seksualno nasilje nad muškarcima u ratu – paradoks ćutanja

Na konferenciji „Put od stigme do pravde – seksualno nasilje u ratu“, koju je u susret Međunarodnom danu eliminacije seksualnog nasilja u ratu u utorak 15.6.2021. godine, organizovao Fond za humanitarno pravo (FHP), na panelu o reparacijama, govorila je i istraživačica sa Univerziteta u Antverpenu i Luvenu, Heleen Touquet, koja se bavi seksualnim nasiljem nad muškarcima u ratu.

Muškarci se, kako pokazuje njeno višegodišnje istraživanje ove teme, teško odlučuju da progovore o tome da su bili žrtve seksualnog nasilja, jer bi svedočenje o preživljenom zlostavljanju za muškarca značilo da će njegov tradicionalni autoritet koje patrijarhalno društvo diktira biti ugrožen. Priroda seksualnog nasilja nad muškarcima i ženama, međutim, ista je, jer je njegov cilj uvek da ponizi žrtvu.

Žrtve seksualnog nasilja, muškarci kao i žene, imaju ozbiljne posledice po fizičko i psihičko zdravlje. Seksualno nasilje je transgeneracijska trauma, pa se stid i osećaj inferiornosti prenose i na mlađe članove porodice.

Mada svedočenja o seksualnom nasilju nad muškarcima pred sudom postoje, seksualno nasilje nad muškarcima često se na sudu ne definiše kao silovanje, već kao nehumano postupanje.

Sve to otežava mogućnost reparacija za muškarce koji su preživeli seksualno nasilje. U Bosni i Hercegovini, kao i u Hrvatskoj, muškarci i žene žrtve seksualnog nasilja imaju jednako pravo na socijalnu zaštitu, ali još uvek nema pokrenutih sudskih postupaka.

Touquet ćutanje o seksualnom nasilju nad muškarcima vidi kao svojevrsni paradoks, s obzirom na to da su slučajevi silovanja i drugih vidova seksualnog nasilja nad muškarcima zabeleženi i da su same žrtve govorile o svojim iskustvima. Radi se o sistemskom problemu, koji proizilazi iz nesposobnosti da se muškarci vide kao žrtve koje mogu biti jednako ranjive i nemoćne kao i žene. Kako se ranjivost muških žrtava i dalje ignoriše, seksualno nasilje nad njima se često povezuje sa homoseksualnošću, zbog čega oni dodatno trpe osudu homofobnog, patrijarhalnog društva.

Put do toga da naša društva prihvate i obznane seksualno nasilje nad muškarcima u ratu vidi u empatiji sa žrtvama i ukidanju hijerarhije viktimizacije koja, u skladu sa binarnim podelama, kao „prave“ žrtve vidi samo pripadnike društvenih grupa koje se tradicionalno doživljavaju kao ranjive.