Borba porodica da saznaju šta se desilo sa njihovim nestalim članovima u hrvatskoj akciji „Oluja”, da dođu do istine i pravde, predugo traje tako da se i posle 26 godina ne vidi njen kraj, čime se zapravo zločin samo ponavlja, poručili su danas iz udruženja koja okupljaju ove porodice i izbegle.
„Sve je više praznih grobnica u Srbiji. Roditelji su ostavili prazno mesto za svog nestalog sina, otac i majka su umrli, mesto sa njihovo dete je i dalje prazno”, rekla je predsednica Udruženja porodica „Suza” Dragana Đukić.
Ona je navela da je u Hrvatskoj ekshumacija i identifikacija posmrtnih ostatka veoma usporena jer se proces „politizuje”.
„U Hrvatskoj na institutima za sudsku medicinu se nalaze posmrtni ostaci 896 tela za koja se godinama ne vrši identifikacija. Razni izgovori postoje koji porodica nisu prihvatljivi, umorne su od čekanja”, navela je Đukić.
Prema njenim rečima, „u Hrvatskoj postoje registrovana grobna mesta ali je potpuno jasno zašto nema dobre volje da se to reši – jer kad nema tela nema ni zločina”.
„S pravom se pitamo kad će onda da dođu na red skrivene lokacije”, rekla je Đukić, prenosi Beta.
Predsednik Asocijacije izbegličkih udruženja Srba iz Hrvatske Milojko Budimir je rekao je da „’Oluja’ i dalje traje”, navodeći da se Srbi iz Hrvatske i dalje iseljavaju.
On je ocenio da Hrvatska opstruiše traženje nestalih i identifikaciju čime se zapravo prikrivaju počinjeni zločini, kao i da je ulaskom te države u Evropsku uniju postalo još teže doći do podataka o žrtvama i nestalima.
Izaslanik predsednika Srbije za rešavanje pitanja nestalih sa Republikom Hrvatskom Veran Matić je najavio da će nastojati da informiše predsednika Aleksandra Vučića i hrvatskog premijera Andreja Plenkovića, sa kojim je postigao komunikaciju, da se napravi dogovor o novom načinu traženja nestalih.
„Protok vremena zahteva nove načine saradnje i komunikacije”, rekao je Matić, napominjući važnost stvaranja zajedničkih timova.
Prema njegovim rečima, izuzetno je važno uključiti međunarodne institucije u mnogo većoj meri.
„Hrvatska strana ne voli mnogo da sarađuje sa Međunarodnim komitom crvenog krsta, koji jedini ima potpisane ugovora sa svim zemljama koje su imale svoje posmatračke ili vojne misije u Hrvatskoj. One su odnele izveštaje i treba pretražiti te arhive, to je veliki izvor podataka”, naglasio je Matić.
Članica Komisije Vlade Srbije za nestala lica Ljiljana Krstić je istakla da je saradnja sa hrvatskom stranom usporena, a da ekshumacije nema.
„Predlagali smo da pomognemo da nam predaju posmrtne ostatke radi identifikacije u našim laboratorijama, na VMA, da ih predamo porodicama koje su u Srbiji, da ne čekaju više, ali nismo dobili odgovor. Insistiramo na saradnji ali saradnje sa druge strane nema. Ništa se od tih posmrtnih ostataka ne nalazi na prostoru Srbije i ako nema interesovanja sa druge strane mi smo nemoćni”, rekla je Krstić, na zajedničkoj konferenciji za novinare pod naslovom „’Oluja’, nekažnjeni zločin – proces traženja nestalih sve usporeniji”.
