19.10.2021.
Konzorcijum građanskog društva promoviše načela „Suočavanja s prošlošću“ na Kosovu
BIRN Kosovo, FHP Kosovo, Fond za humanitarno pravo Kosovo, Integra, Kosovo, KRCT, Nora Ahmetaj, suočavanje s prošlošću, YIHR KSNačela Suočavanja s prošlošću su građanska inicijativa koju promoviše grupa ljudi i organizacija civilnog društva koje se bave suočavanjem s prošlošću (SP), a sastoji se od 5 organizacija i jednog stručnjaka: Fond za humanitarno pravo Kosovo, KRCT – Kosovski rehabilitacioni centar za žrtve torture, Integra, Inicijativa mladih za ljudska prava – Kosovo (YIHR KS), BIRN Kosovo i Nore Ahmetaj. Grupa je od 2020. pokrenula zajedničku inicijativu za utvrđivanje i usvajanje skupa načela koja će poslužiti za informisanje i upućivanje političkih i javnih aktera o tome kako da se suoče sa žrtvama, preživelima, bolnom prošlošću i istorijskim narativima.
Ova inicijativa ima za cilj utvrđivanje i priznavanje istine o kršenjima ljudskih prava povezanih sa ratom, sprečavanje veličanja lica osuđenih za ratne zločine, sticanje tačnog razumevanja onoga šta se desilo u prošlosti i tretman žrtava s poštovanjem i dostojanstveno, kao i pružanje podrške njihovoj reintegraciji u društvo. Dokument se sastoji od deset ključnih načela:
- Žrtve i preživeli oružanog sukoba moraju biti tretirani s integritetom i dostojanstveno.
- Žrtve i preživeli trebaju biti u centru svih aktivnosti suočavanja s prošlošću i javnog diskursa.
- Identitet žrtava i preživelih i članova njihovih porodica mora biti zaštićen.
- Svi trebaju da promovišu ravnopravnost, inkluziju i pomirenje.
- Rodno zasnovan pristup bi trebao biti deo svih procesa suočavanja s prošlošću.
- Osobe koje su osuđene za ratne zločine ne smeju da drže javne položaje ili da budu tretirane kao nacionalni heroji.
- Krivična dela i ratni zločini se ne smeju pripisivati kolektivno.
- Javni diskurs o SP mora biti zasnovan na dokazima.
- Treba se suprotstaviti govoru mržnje na svakom nivou.
- Mora se zaštiti identitet svedoka.
Od svog osnivanja, ova inicijativa je proizvela nekoliko studija slučaja. Studija slučaja o neredima u martu 2004. se usredsređuje na načelo SP-a da se govoru mržnje mora suprotstaviti na svakom nivou. Ova studija slučaja se može preuzeti ovde. Studija slučaja zasnovana na osmom načelu: „Javni diskurs o suočavanju s prošlošću (SP) treba da bude zasnovan na dokazima“ može se preuzeti ovde, dok je studija slučaja koja istražuje četvrto načelo: „Svi trebaju da promovišu ravnopravnost, inkluziju i pomirenje” dostupna ovde. Isto i poslednja studija slučaja, zasnovana na sedmom načelu: „Krivična dela i ratni zločini se ne smeju pripisivati kolektivno“, koja je dostupna ovde.
Neformalna koalicija za načela suočavanja s prošlošću je promovisala ovaj dokument široj javnosti na tri ulične akcije u Prištini, Prizrenu i Uroševcu. Svesni štetnog i negativnog uticaja lažnih vesti, štetne retorike i drugih dela u javnom diskursu od strane političara i drugih državnih aktera prema žrtvama, preživelima i čitavom procesu suočavanja s prošlošću na Kosovu, ove ulične su akcije organizovane kako bi se apelovalo na građane da učestvuju i budu bolje informisani o načelima kako bi sprečili prevladavanje jednostranih narativa i žrtvama i preživelima ponudilo poštovanje i pravda koju zaslužuju.
Trenutno, tokom izbornih debata na kallxo.com, kandidati za gradonačelnike raznih opština širom Kosova odvajaju vreme da izraze svoju podršku načelima suočavanja s prošlošću.
Uz podršku Ambasade Švajcarske na Kosovu i Britanske Ambasade na Kosovu, a preko UNDP-a, ova inicijativa nastavlja da apeluje na javne i političke aktere da budu što je moguće više informisani o 10 načela i da se oslone na ovaj dokument tokom svog rada i koriste ga kao uputstva kako tretirati žrtve, preživele i uopšteno teme suočavanja s prošlošću.
Načela SP-a imaju za cilj sprečavanje štetnog diskursa i radnji povezanih sa nasleđem sukoba, a poslužiće kao referentni dokument na osnovu kojeg svako ko povredi data načela može biti pozvan na moralnu odgovornost.
Cela izjava o načelima suočavanja s prošlošću je dostupna ovde.
Ovaj tekst je preuzet sa portala www.dwp-balkan.org.