Crnom farbom i Cvetom Srebrenice protiv murala Ratka Mladića

Farba na muralima posvećenim Ratku Mladiću u pojedinim gradovima Srbije i oslikani grafiti Cveta Srebrenice, simbola genocida u tom gradu. Na taj način se građani i aktivisti za ljudska prava, kao i predstavnici pojedinih političkih partija bore protiv veličanja osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića u Srbiji.

 

Crna farba koja je osvanula 15. novembra u Njegoševoj ulici u Beogradu potrajala je nekoliko sati, nakon čega se pojavila grupa muškaraca sa kapuljačama koji su sunđerima skinuli boju sa murala koji je bez potrebnih dozvola i saglasnosti stanara pre nekoliko meseci iscrtan na stambenoj zgradi.

„Na neki način je razumljivo da će oni doći da čiste, ali je uvek dobro da postoje građani koji hoće da odgovore na to, tako da verujem da ta stvar nije završena“, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) pisac Vladimir Arsenijević.

Mural, premazan specijalnim lakom sa kojeg se brzo uklanja farba, svakodnevno čuva grupa mladića koji ne žele da govore za medije.

Nataša Kandić, osnivačica Fonda za humanitarno pravo i koordinatorka mreže pomirenja Rekom, kaže za RSE da ohrabruje to što se sve više anonimnih pojedinaca usuđuje da iskaže svoje neslaganje sa postojanjem murala ratnom zločincu u javnom prostoru.

„Čini mi se da građani pravilno postupaju i sve više maha uzimaju akcije u kojima se prepoznaje da je to neki individualni čin. Sudeći reakcijama na društvenim mrežama, mislim da ima jako mnogo podrške upravo tome da svako učini nešto što može“, smatra Kandić.

Ona dodaje da građani na ovaj način pokazuju da ne pristaju na to da Srbija bude obeležena muralima koji veličaju ljude osuđene za najteža krivična dela.

 

Kako je počelo?

Lik Ratka Mladića stoji gotovo četiri meseca na fasadi zgrade u centru Beograda. Nepoznati autor naslikao ga je krajem jula ove godine, mesec dana nakon što je sud u Hagu 8. juna potvrdio doživotni zatvor Ratku Mladiću.

Nepoznate osobe su od tada više puta šarale mural i prosipale farbu po njemu ali su ga desničari brzo vraćali u prvobitno stanje.

Policija je zabranila nevladinoj Inicijativi mladih za ljudska prava da 9. novembra na Međunarodni dan borbe protiv fašizma ukloni mural Mladiću, iako aktivisti kažu da su dobili pisanu saglasnost stanara zgrade za taj čin.

Obrazloženje policije je bilo da postoji opasnost od međusobnog fizičkog sukoba između pripadnika ekstremne desnice i onih koji žele da uklone mural.

 

Cvet Srebrenice na beogradskim fasadama

U trenutku dok je deo javnosti vodio kampanju za uklanjanje murala Mladiću, na beogradskim fasadama je 12. i 13. novembra “iznikao” Cvet Srebrenice, simbol genocida u tom gradu u istočnoj BiH, gde su snage Vojske i policije Republike Srpske i paravojne snage iz Srbije ubile preko 8.000 Bošnjaka.

Mladić je kao komandant vojske bosanskih Srba pred Haškim tribunalom osuđen za genocid u Srebrenici, progon, zločine protiv čovečnosti, istrebljivanje i druge ratne zločine u Bosni i Hercegovini od 1992. do 1995. godine.

Šabloni cveta Srebrenice, s porukom “Pamtimo”, pojavili su se na zidovima na više lokacija u Beogradu – u naseljima Dorćol, Vračar i Savski venac.

Iza akcije je stala organizacija “Borba stalna”.

U pisanom odgovoru koji je RSE dobio od organizacije “Borba stalna” navodi se da su predstavnici vlasti svojim izjavama i postupcima jasno stavili do znanja da “podržavaju kontinuitet ratne politike, i da se ne odriču ideologije iz koje su ponikli”.

“Zato nije dovoljno tražiti uklanjanje murala, nego odricanje od politike, preuzimanje odgovornosti institucija i poklon žrtvama”,navodi ova organizacija, uz napomenu da je odnos prema srebreničkom genocidu važan test i za one koji pretenduju da budu nadležni.

“Sada je momenat kada moraju pokazati spremnost da sa čela institucija ove republike priznaju genocid i pokrenu procese koji slede. Smena vlasti bez te spremnosti ostavlja nas u spirali zla u kojoj bilo ko može biti sledeća meta.”

U grupi “Borba stalna” kažu da ne pristaju da žive u društvu u kojem je vrednost svakog ljudskog života upitna i smatraju da građani imaju snage da odbrane javne prostore od ekstremne desnice.

“Snage ima, može se i mora. Ne samo odbraniti fizičke prostore od ekstremne desnice, nego otvoriti ih kao zajednički prostor u kojem se slobodno okuplja i odakle se ne poziva na napad drugih i drugačijih. Iz tog okupljanja odbranićemo javna dobra i potvrditi antifašizam i solidarnost kao neprikosnovene vrednosti”, kažu u organizaciji “Borba stalna” i najavljuju nove ulične akcije.

 

Uništeni murali Mladiću u Novom Sadu

Aktivisti Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV), stranke koja nije ušla u republički parlament, ali ima zastupnike u Pokrajinskom parlamentu Vojvodine i skupštini Novog Sada, prethodnih dana uništili su nekoliko murala sa Mladićevim likom u Novom Sadu. Crnim sprejem išarani su murali u novosadskim naseljima Detelinari, Sremkoj Kamenici i Kaću.

Kao odgovor na njihove akcije, na prostorijama LSV-a u Novom Sadu 15. novembra osvanuo je grafit s porukom “Ratko Mladić heroj”.

Portparol Lige Aleksandar Marton kaže za RSE da iz ugla njegove stranke, za ratne zločince ne bi smelo da bude mesta ni u jednoj pori javnog života.

“Tu ne mislim samo na one koji su trenutno u zatvoru, već i na one koji su odslužili kazne. Po normama civilizacijskog društva, oni apsolutno ne bi smeli da budu u medijima, a vidimo da su, nažalost, kod nas veoma često na televizijama i naslovnim stranicama novina”, kaže Marton.

On smatra da je dobro što su se građani Srbije pobunili i počeli da uklanjanju murale posvećene ljudima koji su osuđeni za najteže ratne zločine.

“S druge strane, postoje ekstremni desničari koji smatraju da je Ratko Mladić heroj. Znamo da u svim zemljama Evrope i sveta postoje grupe koje su desničarske, ekstremističke, ali, nažalost, u Srbiji ne postoji volja da se sa tim pojedincima obračuna”, kaže Marton.

Razlog za takav odnos prema ekstremnoj desnici on vidi u održavanju rejtinga kako vlasti, tako i dela opozicije.

“Zna se, nažalost, da na prostoru bivše Jugoslavije, ljudi koji su bili ratni lideri i dalje imaju veliku popularnost, i oni ne žele da rade ništa da taj rejting ugroze, tako da onda dopuštaju da se murali i grafiti ispisuju. Njihove komunalne službe koje bi to trebalo da urade ostavljaju taj posao građanima i dovode do toga da sad imamo ovakvo stanje na ulicama”, smatra Marton.

 

Desničari u odbrani Mladića

U subotu, 13. novembra, u centru Beograda je organizovan antifašistički skup „Mural mora pasti“, na kojem su okupljeni zatražili od nadležnih da uklone Mladićev portret iz Njegoševe ulice. Istovremeno, ispred murala se okupila grupa navijača Partizana, predvođena Đorđem Prelićem, koji je bio osuđen na deset godina zatvora zbog ubistva francuskog državljanina Brisa Tatona u Beogradu 2009. godine. Nedavno je oslobođen nakon odslužene dve trećine kazne.

Osim njih, na ulicama su bili pripadnici ekstremno desničarske grupe Levijatan i takozvanih Narodnih patrola, koji su organizovali više akcija usmerenih protiv izbeglica i migranata u Srbiji, a prethodnih dana su ometali novinare koji su izveštavali iz Njegoševe ulice.

Tokom antifašističkog protesta na Cvetnom trgu, pripadnici Levijatana, okupljeni u neposrednoj blizini, vređali su antifašiste, a nakon skupa je grupa ekstremista oduzela transparent aktivistkinjama Žena u crnom.

Video na kojem se vidi grupa ljudi kako bakljama pali transparent na kojem piše „Nikada nećemo zaboraviti genocid u Srebrenici“ podeljen je na brojnim ekstremno desničarskim grupama na društvenoj mreži Telegram.

Upitan da prokomentariše to što su pripadnici Narodnih patrola sprečavali novinare televizije N1 da izveštavaju, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 11. novembra izjavio da „nema pojma“ šta su Narodne patrole, te da je jedino država nadležna da koristi silu i sprovodi zakon.

 

Mural u Njegoševoj od jula

Mural koji prikazuje Ratka Mladića koji salutira u vojničkoj uniformi osvanuo je u julu ove godine na uglu Njegoševe i Ulice Alekse Nenadovića.

Do danas nisu poznati autori tog rada, ali su stanari potvrdili da ih niko nije pitao da li pristaju na ovu intervenciju. Prema procedurada, za oslikavanje na fasadama stambene zgrade mora se dobiti saglasnost 51 posto stanara.

Od jula do danas na mural je više puta bačena boja, ali je svaki put u rekodnom roku očišćen i vraćen u prvobitno stanje.

Za četiri meseca koliko je mural na fasadi zgrade nijedna gradska institucija ga nije uklonila.

Ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin izjavio je 9. novembra da je policija svojim prisustvom u Njegoševoj tog dana čuvala red i mir, “a ne mural generala Ratka Mladića”.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je 11. novembra da je mural Ratka Mladića u Beogradu posao za komunalnu inspekciju ako stanari zgrade nešto prijavljuju, a ne više za policiju i državu.

 

Zašto stanari nisu uklonili mural?

Rešenjem komunalne inspekcije beogradske opštine Vračar od 20. septembra, u koje je RSE imao uvid, naloženo je stambenoj zajednici da u roku od dva dana od prijema grafit ukloni, o svom trošku.

Međutim, stanari nisu uspeli da pronađu firmu za održavanje fasada koja je spremna da ukloni ovaj mural.

Poslednji put na zid sa oslikanim portetom ratnog zločinca bačena je bela farba 10. novembra. To je javno uradio Đorđo Žujović, funkcioner Socijaldemokratske partije Srbije, koja učestvuje u vlasti u Srbiji.

Uprkos presudama Međunarodnog suda pravde u Hagu i Haškog tribunala za ratne zločine koji su počinjeni na prostoru bivše Jugoslavije, nijedna vlast u Srbiji nije priznala da je u Srebrenici jula 1995. godine počinjen genocid.

Predsednik Srbije je juna ove godine govorio na raspravi Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o radu Međunarodnog rezidualnog mehanizma, koji je naslednik Haškog tribunala, i tom prilikom je rekao da Srbija osuđuje “užasan zločin” koji se dogodio u Srebrenici.

On je takođe izrazio saučešće porodicama žrtava tog masakra. Reč “genocid” je izbegao da upotrebi.

Narodna skupština Srbije je pre 11 godina, u vreme kada je vlast imala danas opoziciona Demokratska stranka, usvojila Deklaraciju o osudi zločina u Srebrenici, ali bez pominjanja reči “genocid”.

 

Dušan Komarčević i Predrag Urošević

 

---

Ovaj tekst je preuzet sa portala slobodnaevropa.org.