REKOM mreža pomirenja

izvinjenje izbrisanima
Daniel Novakovič/STA

26.02.2022.

Predsednik Republike Slovenije Borut Pahor uputio zvanično izvinjenje izbrisanima

Borut Pahor, Izbrisani

Predsednik Republike Slovenije Borut Pahor uputio je danas u Predsedničkoj palati zvanično izvinjenje 25.671 osobi koja je pre 30 godina izbrisana iz Registra  Republike Slovenije.

Na skupu su govorili predsednik Republike Slovenije Borut Pahor i predsednik Civilne inicijative izbrisanih Irfan Beširović.

Predsednik Republike Slovenije Borut Pahor izvinio se izbrisanima u svoje i u ime države zbog nezakonitog čina brisanja 25.671 državljanina iz Registra Republike Slovenije.

 

Tekst govora predsednika Republike (Izgovorena reč se računa!)

 

Poštovane dame i gospodo,

Slovenija je prošle godine proslavila 30 godina nezavisnosti, a ove godine 30 godina međunarodnog priznanja.

Tokom ovih trideset godina ostvarena su dostignuća na koja možemo biti opravdano ponosni i koja inspirišui naše buduće težnje.

Upravo u ovoj sali Predsedničke palate održano je petnaest svečanosti u znak sećanja na prelomne događaje koji su omogućili nezavisnost, odbranu i međunarodno priznanje Slovenije – od osnivanja Odbora za zaštitu ljudskih prava, Majske deklaracije i prvih demokratskih partijskih izbora do usvajanja Brionske deklaracije.

Sve ovo je omogućilo da naša država bude demokratskija, pravednija i slobodnija. Na godišnjice svih ovih slavnih događaja bili smo preplavljeni ponosom.

Nakon trideset godina, Republika Slovenija mora biti dovoljno politički i moralno zrela da javno i otvoreno obznani neslavne i neprihvatljive postupke, pokaje se i izvini zbog njih.

 

Poštovane dame i gospodo,

pre trideset godina, slovenačke vlasti su iz registra nezakonito izbrisale 25.671 državljanina drugih republika bivše SFRJ sa prebivalištem u Sloveniji.

Posle godina muke, agonije i sramote, tišinu brisanja prvi su prekinuli sami izbrisani. Posle mnogo godina, prekinuli su je i sudovi. Danas je vreme da država i ja, kao njen najviši predstavnik, u njeno ime prekinemo ćutanje o brisanju.

Prepoznavanje neprihvatljivih postupaka države nije znak njene slabosti, to je znak njene snage, zrelosti i odgovornosti.

Brisanje stanovnika iz registra, uključujući 5.360 dece, bio je proizvoljan i nepravedan čin, protivzakonit, neustavan i diskriminatoran, i kršenje ljudskih prava.

Danas u to nema sumnje – to su, i pored neprihvatljivo dugih procesa i postupanja državnih organa u ispravljanju nepravdi, jasno definisale dve odluke Ustavnog suda Republike Slovenije i presude Evropskog suda za ljudska prava.

 

Brisanjem je ljudima koji su trebali da ostanu državljani zemlje u kojoj su živeli oduzeta zakonska osnova za mnoga prava: na rad, zdravstvenu i socijalnu zaštitu, visoko obrazovanje i kupovinu stambenog prostora.

Bilo je proterivanja, razdvajanja mnogih porodica. Mnogi su se razboleli, a neki su prerano preminuli bez pristupa zdravstvenim uslugama.

Kako je brisanje obavljeno tiho, bez obaveštavanja žrtava, u prvim godinama nakon brisanja nisu mogli da shvate zašto više ne mogu da izdržavaju svoje porodice, odu na sahranu roditelja ili se vrate u Sloveniju nakon posete rodbini.

Preko noći im je oduzeto ljudsko dostojanstvo.

 

Poštovane dame i gospodo,

danas ste među nama, u ovoj sali, u ovoj zemlji, vi, izbrisani, ostali bez stanovanja, lekara, prihoda. Bili ste prinuđeni da radite na crno jer nije bilo zakonskog osnova za zapošljavanje – ili još gore: ostali ste bez posla i bez prava na rad.

A mnogi među nama ste vi koji ste deca izbrisanih, sada već odrasli, brisanje vam je oduzelo bezbrižno detinjstvo, prijatelje, čak i kontakte sa roditeljima, prihvatanje onda kada je trebalo da se osećate najbezbednije. Nanelo vam je sramotu, usamljenost, bol.

A među nama ste i vi izbrisani, koji i posle trideset godina živite u Sloveniji bez prebivališta. Živimo sa vama već trideset godina, ali mnoge vaše priče su i dalje neispričane, nepoznate.

 

Poštovani izbrisani,

primite iskreno izvinjenje u moje ime i u ime države za neustavni čin brisanja iz Registra državljana, izvinjenje zbog kršenja ljudskih prava i svih nepravdi i patnji koje je ovaj čin naneo vama i vašim porodicama.

Duboko žalim zbog gubitaka koje ste pretrpeli kao rezultat brisanja u odnosima sa najmilijima, u imovini i prilikama koje bi mogle da preokrenu vaše život nabolje.

Žao mi je što ste predugo čekali na mere obeštećenja, čak i nakon donošenja sudskih odluka.

Svestan sam da smo ovim merama prešli samo deo puta i da mnogi i dalje trpe posledice brisanja.

Svestan sam da izvinjenje neće nadoknaditi ono što ste izgubili brisanjem. Nimalo.

Međutim, danas preuzimamo i moralnu odgovornost za neustavan čin brisanja i prihvatamo ga kao kolektivno istorijsko pamćenje.

Simbolični čin izvinjenja nikada ne može zameniti ispravljanje nepravdi, a ispravljanje nepravde nikada ne može zameniti simbolički čin izvinjenja. Zato je izvinjenje neophodno. Zbog onoga što se desilo u prošlosti, i kao obaveza za budućnost.

Danas se završava period poricanja i nepriznavanja svih stradanja i svih teških, tragičnih posledica brisanja koje još traju.

 

Voleo bih da ovo izvinjenje znači i našu čvrstu posvećenost zajedničkim vrednostima međusobnog poštovanja, pravde, poštovanja vladavine prava i ljudskih prava.

Želim da svoje izvinjenje zaključim sa uveravanjem da se ovo nikada više neće ponoviti. Brisanje, kao i drugi događaji iz našeg okruženja, pokazuju nam da se vladavina prava i ljudska prava ne mogu uzimati zdravo za gotovo, da se moraju stalno čuvati i da za njih stalno moramo boriti.

 

Zato vas, kao predsednik Republike Slovenije, pozivam,

prvo, da čuvate živo sećanje. Pozivam sve državne i lokalne organe vlasti, kao i institucije civilnog društva koje su u mogućnosti da to čine u okviru svojih zadataka i ovlašćenja, da sačuvaju sećanje na brisanje i izbrisane,

i drugo, da zaštitite vladavinu prava i ljudskih prava. Pozivam sve buduće vlade naše zemlje i sve relevantne institucije da zaštite i omoguće nezavisnost pravosuđa, nezavisnih institucija, čuvara demokratije, da poštuju nezavisnost medija i da obezbede prostor i mehanizme za funkcionisanje civilnog društva.

Naša stalna i zajednička briga da se tako nešto više nikada ne ponovi je jedina prikladna počast onima koji su izbrisani i njihovoj borbi.

Na kraju, želim da se zahvalim svima vama, izbrisanima koji ne samo da ste preživeli sve ove godine, već ste se udružili sa saveznicima, i zajedno se borili za svoja prava.

Hvala i svima vama koji ste pomogli izbrisanima – čineći ih vidljivima, u sudskim bitkama i pretresima, u apelima na našu svest i savest:

nevladinoj organizaciji  Amnesty International Slovenia,

Institutu za mir,

Društvenom centru „Rog“,

gospodinu Matevžu Krivicu,

tadašnjoj predsednici Ustavnog suda dr Dragici Vedam Lukić i drugim ustavnim i evropskim sudijama,

a posebno mnogim pojedincima koji ne samo da su pomogli snalaženju  u složenim procedurama, već pre svega u njihovom svakodnevnom preživljavanju – smeštajem, hranom – i svojim poverenjem, solidarnošću i humanošću.

Mnogi to ne bi mogli bez vas.

Neka vrednosti solidarnosti i pravde nastave da jačaju naše društvo.

 

Tekst govora na slovenačkom jeziku

 


Govor je objavljen na zvaničnoj stranici predsednika Slovenije predsednik.si.

This website was created and maintained with the financial support of the European Union. Its contents are the sole responsibility of the RECOM Reconciliation Network and do not necessarily reflect the views of the European Union.