Konferencija „Suočavanje sa prošlošću: nestale osobe“

Centar za zastupanje demokratske kulture (NVO ACDC) je u ponedeljak, 13.6.2022. godine, u Severnoj Mitrovici, u prisustvu medija i predstavnika međunarodnih organizacija, organizovao konferenciju „Suočavanje sa prošlošću: nestale osobe“, na kojoj su predstavljeni rezultati projekta „Suočavanje sa prošlošću i pomirenje na Kosovu kroz podizanje svesti o pitanju nestalih“.

 

Na samom početku, Ines Aljović Mihajlović, programska službenica NVO ACDC, predstavila je tok i rezultate projekta koji se odvijao u četiri faze: u prvoj su organizovani razgovori predstavnika medija, civilnog društva, akademske zajednice, udruženja i porodica nestalih osoba, u okviru pet fokus grupa. Cilj ovih razgovora bilo je mapiranje problema s kojima se danas suočavaju porodice nestalih osoba: nedovoljno angažovanje institucija Srbije i Kosova, ali i međunarodne zajednice; nedovoljna saradnja Beograda i Prištine kada je reč o otkrivanju lokacija masovnih grobnica; nezainteresovanost medija za problem nestalih… Učesnici fokus grupa predložili su i korake ka rešavanju spomenutih problema: predaniji rad organizacija civilnog društva na pomirenju srpske i albanske zajednice; pomoć OEBS-a, KFOR-a, UNMIK-a, EULEX-a, ali i Haškog tribunala; dosledno poštovanje međunarodnih dokumenata koji se tiču ljudskih prava i zaključaka međunarodnih zvaničnika u vezi sa ratom na Kosovu; politička volja kosovskih institucija da prepoznaju žrtve iz srpske zajednice i  usklade zakonska rešenja sa potrebama svih žrtava…

 

Zatim je, organizovano nekoliko medijskih gostovanja, koja su za temu imala pitanje nestalih:

 

TV Emisija – Predstavljanje projekta „Suočavanje sa prošlošću i pomirenje na Kosovu“

TV Emisija – Problemi porodica nestalih na Kosovu

 

U narednoj fazi, raspisan je konkurs za pisanje autorskih tekstova na temu pomirenja i nestalih osoba, a četiri najbolja teksta objavljena su na sajtu organizacije. Tekstovi su pisani iz lične perspektive, a u njima se poziva na pomirenje i zajedničko angažovanje građana i građanki Kosova na pronalaženju nestalih osoba, bez obzira na njihovu etničku pripadnost, ali i institucionalnu akciju, po uzoru na zemlje koje su kroz proces suočavanja s prošlošću prolazile nakon Drugog svetskog rata:

 

Vreme je za institucionalne akcije!

Čovek ne može oprostiti samo ono što ne zna!

Bol je bol, bez obzira na nacionalnost i pripadnost!

Proces pomirenja – secanje na nestale!

 

Konferencija „Suočavanje sa prošlošću: nestale osobe“ zaključna je faza projekta. Tema razgovora koji je moderirao Aleksandar Rapajić bili su upravo problemi koje su učesnici fokus grupa istakli kao relevantne u prvoj fazi projekta.

Predstavnici udruženja nestalih, Negovan Mavrić, član Resursnog centra i koordinator Udruženja nestalih iz Velike Hoče, Silvana Marinković, koordinatorka Udruženja nestalih iz Gračanice i Aid Çerkini, član Resursnog centra za nestala lica, složili su se u tome da je za rešenje pitanja nestalih na Kosovu od ključne važnosti angažovanje međunarodne zajednice, koja bi trebalo da izvrši pritisak na institucije obe strane da se aktivnije uključe u rešavanje ovog problema. Negovan Mavrić je podsetio da su upravo udruženja nestalih jedina koja kontinuirano javno govore o ovoj temi i da nestali nisu prioritet za institucije Kosova i Srbije, čak ni u okviru Briselskog sporazuma.

Kao važan korak napred, panelisti i panelistkinje vide saradnju između srpskih i albanskih porodica nestalih, koje je, kako kažu, spojio zajednički bol. Veliku ulogu u uspostavljanju poverenja između njih imale su međunarodne institucije: MKCK i ICMP, ali i REKOM mreža pomirenja koja je omogućila da porodice čuju svedočenja druge strane.

Glavne prepreke za porodice nestalih da ostvare status civilnih žrtava rata i reše imovinska pitanja, jesu zakoni koji, kako kaže Silvana Marinković, diskriminišu srpsku manjinu. Postojeći zakoni uskraćuju porodicama nestalih – onim nestalima nakon 20.6.1999. godine – da primaju penzije kao članovi porodica civilnih žrtava kada se otkrije sudbina nestalih, jer porodice ubijenih nakon tog datuma ne dobijaju status civilne žrtve rata. Mnogim porodicama nestalih koje žive u siromaštvu bi i simbolična finansijska reparacija mnogo značila, naročito starijim i bolesnim osobama.

Aid Çerkini je s druge strane, istakao potrebu da se mlađi članovi porodica nestalih osoba reintegrišu u društvo i postanu ravnopravni i korisni članovi zajednice, kroz olakšice u obrazovanju i zapošljavanju.

Pored većeg angažovanja međunarodne zajednice, panelisti i panelistkinje kao važne korake za nastavak procesa rešavanja pitanja nestalih, koji, kako kažu, trenutno „stoji“, pre svega zbog nedostatka političke volje, vide veće uključivanje predstavnika udruženja nestalih u donošenje zakona, postavljanje potpredsednika Komisije Kosova za nestale iz redova nevećinske zajednice, kao i administrativnog radnika za nestala lica u svakoj opštini na Kosovu.

Konačno, u cilju pomirenja, potrebno je da se incidenti na etničkoj osnovi ne posmatraju kao stav čitave većinske zajednice, kako je istakao Çerkini . Na simboličnom nivou, veruje  Mavrić, zajednički obilasci spomenika koji su zasad, uz izuzetak spomen-ploče u Prištini, uglavnom nacionalno podeljeni, takođe bi mogli da doprinesu pomirenju.

 

Pogledajte celu konferenciju „Suočavanje sa prošlošću: nestale osobe“: