20.05.2024.
Blagosiljanje Vučića: Kako je patrijarh predsednika ispratio u Njujork
Ratni zločini, RECOM Mreža pomirenja, SrebrenicaVreme
20.05.2024.
A.I.
Patrijarh Porfirije služio je jutros moleban u Hramu Svetog Save ne bi li prizvao pomoć Božiju za borbu predsednika Srbije Aleksandra Vučića protiv „amoralne“ rezolucije o Srebrenici u Ujedinjenim nacijama. Dok je molio Boga da da „snage i mudrosti“ predsedniku pomenuo je i streljanje učenika u Kragujevcu
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik prisustvovali su molebanu u Hramu Svetog Save na Vračaru, uoči Vučićevog puta u Njujork gde će se 23. maja u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija raspravljati o rezoluciji o Srebrenici, prenosi RTS.
Vučić je poručio da je od patrijarha Porfirija zatražio blagoslov pred put i da ide u Njujork da se „bori za budućnost naše zemlje“, a patrijarh da podižemo glas protiv istorijskog revizionizma i rezolucije.
Okupljanje pod „slobodarskim barjakom“ Srbije
„Idem u Njujork da se borim svom snagom i srcem za budućnost naše zemlje“, rekao je predsednik Srbije, te da je pred put u Njujork zatražio blagoslov od patrijarha srpskog Porfirija i pomolio se Bogu u našoj svetinji – hramu Svetog Save u Beogradu.
„Silni su oni koji su protiv nas, ali Srbija je naša najveća svetinja. Mnogo je laži, ali je istina jedna i večna. Naša trobojka će se ponosno vijoriti u Njujorku, a pod njenim okriljem će novu energiju u zalaganju za pravedniji svet naći sve slobodarske zemlje, sve nacije koje se bore za dostojanstvo i pravdu, koja je dugo bila obesmišljavana i ponižavana. Živela Srbija!“, napisao je Vučić na Instagramu.
Udarile velike sile sveta na Srbiju
Patrijarh je rekao da su se sabrali u hramu kako bi se pomolili pred Vučićev put u Njujork, gde u Ujedinjenim nacijama velike sile sveta nameravaju da donesu rezoluciju o „takozvanom“ genocidu u Srebrenici.
„Smatramo to neistinom i nepravdom u odnosu na srpski narod“, rekao je patrijarh.
Dodao je patrirah srpski da je srpski narod kroz svu svoju burnu istoriju dostojanstveno nosio svoj krst, i u Prvom svetskom ratu, i u Drugom svetskom ratu, kada je, u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, koja je obuhvatala i Bosnu i Hercegovinu i protezala se sve do grada Zemuna, stradao kao malo koji narod sveta po broju žrtava i po načinu stradanja.
Šta zapravo piše u nacrtu rezolucije o Srebrenici
Konačni predlog rezolucije o genocidu u Srebrenici upućen je početkom maja predsedniku Generalne skupštine Ujedinjenih nacija Denisu Frensisu i svim stalnim misijama.
U finalnom predlogu rezolucije, koji je Radiju Slobodna Evropa prosleđen iz Memorijalnog centra Potočari, navodi se odluka UN-a „da 11. juli proglasi Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici 1995. koji će se obiležavati svake godine“.
UN, navodi se u tekstu, „osuđuje bez rezerve svako poricanje genocida u Srebrenici kao istorijskog događaja i poziva države članice da očuvaju utvrđene činjenice, uključujući i kroz svoje obrazovne sisteme, razvijanjem odgovarajućih programa, takođe u znak sećanja, u cilju sprečavanja poricanja i iskrivljavanja činjenica, te pojave genocida u budućnosti“.
„Takođe“, navodi se dalje, UN „bez rezerve osuđuje radnje koje veličaju osuđene za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid od strane međunarodnih sudova, uključujući one odgovorne za genocid u Srebrenici“.
Naglašava se i važnost završetka procesa pronalaženja i identifikacije preostalih žrtava genocida u Srebrenici i prema njima dostojanstvenog pokopa i poziva na nastavak procesuiranja onih počinitelja genocida u Srebrenici koji tek treba da se suoče sa pravdom.
Rezolucijom se „pozivaju sve države da se u potpunosti pridržavaju svojih obaveza prema Konvenciji o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida, kako je primenjivo, i međunarodnom običajnom pravu o sprečavanju i kažnjavanju genocida uz dužno poštovanje relevantnih odluka ICJ-a“.
Od generalnog sekretara UN traži se da „uspostavi program informisanja pod nazivom “Genocid u Srebrenici i Ujedinjeni narodi”, počevši sa svojim aktivnostima i pripremama za 30. godišnjicu 2025. godine, i dalje traži od generalnog sekretara da skrene pažnju na ovu rezoluciju svim državama članicama, organizacijama sistema Ujedinjenih naroda i organizacijama civilnog društva za odgovarajuće poštovanje“.
Takođe, rezolucijom UN „pozivaju se sve države članice, organizacije sistema Ujedinjenih naroda, druge međunarodne i regionalne organizacije i civilno društvo, uključujući nevladine organizacije, akademske institucije i drugi relevantni sudionici da obiležavaju Međunarodni dan, uključujući posebna obeležavanja i aktivnosti u znak sećanja i počast žrtvama genocida 1995. godine u Srebrenici, kao i odgovarajuću edukaciju i aktivnosti podizanja svijesti javnosti“.
Više desetina krivičnih prijava
Međunarodni sud pravde u Hagu je 2007. godine zločin u Srebrenici okarakterisao kao genocid, u kojem je u julu 1995. godine pobijeno više od 8.000 muškaraca i dečaka iz tadašnje enklave pod zaštitom Ujedinjenih nacija.
Za ove zločine, više od 50 osoba je osuđeno na oko 700 godina zatvora.
Bivši visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini Valentin Inzko, koristeći Bonska ovlašenja, nametnuo je 23. jula 2021. dopune u Krivičnom zakonu BiH kojima se zabranjuje i propisuje kazna za negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca.
Podneseno je više desetaka krivičnih prijava, ali gotovo tri godine kasnije nema potvrđene optužnice.
Deklaracija Skupštine Srbije o Srebrenici
Skupština Srbije usvojila je 2010. godine Deklaraciju o osudi zločina u Srebrenici u julu 1995. godine u kojem je ubijeno 8.000 Bošnjaka.
Deklaracija, koju je predložila vladajuća koalicija predvođena Demokratskom strankom predsednika Srbije Borisa Tadića, je usvojena sa 127 glasova za i 21 glasom protiv nakon višečasovne burne rasprave.
Deklaracija se poziva na presudu Međunarodnog suda pravde, kojom je utvrđeno da je u Srebrenici jula 1995. godine izvršen genocid, i u tekstu se osuđuje zločin na način utvrđen presudom pomenutog suda, bez pominjanja termina genocid.
U tačci 1 Deklaracije stoji: „Narodna skupština Republike Srbije najoštrije osuđuje zločin izvršen nad bošnjačkim stanovništvom u Srebrenici jula 1995. godine, na način utvrđen presudom Međunarodnog suda pravde, kao i sve društvene i političke procese i pojave koji su doveli do formiranja svesti da se ostvarenje sopstvenih nacionalnih ciljeva može postići upotrebom oružane sile i fizičkim nasiljem nad pripadnicima drugih naroda i religija, izražavajući pri tom saučešće i izvinjenje porodicama žrtava zbog toga što nije učinjeno sve da se spreči ova tragedija“.