Politička podrška REKOM-u u Srbiji

Pored inicijalne podrške predsednika Srbije Borisa Tadića i Liberalno demokratske partije, Inicijativa za osnivanje Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o svim žrtvama ratova 1991-2001. na prostoru nekadašnje SFRJ (REKOM), dobila je u Srbiji od 26. aprila, početka kampanje prikupljanja potpisa, podršku brojnih političara i političkih partija.

Potpredsednica Demokratske stranke (DS) Jelena Trivan potpisala je 17. maja inicijativu za osnivanje REKOM-a i istakla da DS daje punu političku i operativnu podršku za osnivanje međudržavne komisije koju je „prošle godine pružio i predsednik DS-a i predsednik Srbije Boris Tadić“, kako bi se prikupio milion potpisa neophodnih da ta inicijativa postane inicijativa svih država nekadašnje SFRJ.

“Sve žrtve zaslužuju istinu, a zločinci osudu”, rekla je Trivan navodeći da je u interesu Srbije da se stavi tačka na prošlost, utvrde istina i činjenice jer je to, kako je istakla, jedini put ka pomirenju u regionu. Potpise podrške dali su i predsednik Izvršnog odbora DS-a Marko Đurišić i sekretarica stranke Tamara Tripić.

Predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić potpisao je za REKOM 16. maja u centru Novog Sada. “Ljudi nisu brojevi. Svaka žrtva imala je svoj život, ljubav, nadu. Zato svaka smrt na Balkanu zaslužuje ime i prezime, svaki zločinac zaslužuje kaznu, a svaki građanin istinu i pravdu. Samo tako imaćemo mir i zajedničku budućnost. Zbog toga sam u ime pokrajinske vlade potpisao ovu inicijativu”, rekao je tada Pajtić.

“Sa velikim zadovoljstvom sam potpisala inicijativu za osnivanje REKOM-a, jer ne smemo da zaboravimo šta se dešavalo i ne smemo da dozvolimo da se to ponovi. Kao narodna poslanica, trudiću se da ta inicijativa što pre bude uvrštena u dnevni red parlamenta Srbije”, kazala je Suzana Grubješić, članica Predsedništva Ujedinjenih regiona Srbije (URS), nakon što je 19. maja sa članovima Omladinske mreže URS Beograd potpisala za REKOM na beogradskom Trgu Republike. Inicijativu za REKOM potpisao je i predsednik Ujedinjenih regiona Srbije Mlađan Dinkić.

Među prvim potpisnicima početkom maja bili su poslanici LDP-a. Predsednik poslaničke grupe LDP-a Čedomir Jovanović je 5. maja izjavio da su suočavanje s prošlošću kroz kažnjavanje odgovornih, poštovanje prava žrtava i rad na prevenciji zločina jedini način da se stvori osnova demokratskog društva koje će moći da gradi dobre odnose u regionu i svetu.

“Samo iskrenim odnosom prema zločinima iz prošlosti, možemo reći da smo posvećeni izgradnji budućnosti u kojoj se slično neće ponoviti. To je jedina garancija da i naša deca neće morati da prolaze kroz strahote kroz koje su mnoge generacije našeg društva prošle”, rekao je Jovanović.

Poslanik LDP-a Kenan Hajdarević smatra neverovatnim da se ni toliko godina nakon završetka stravičnih sukoba na teritoriji bivše Jugoslavije ne zna tačan broj stradalih.

„Suočeni smo sa negiranjem sudski potvrđenih činjenica, zločinci se predstavljaju kao heroji, a prava žrtava se veoma često ignorišu. Zbog obaveze prema žrtvama, njihovim porodicama i kako bi se predupredila zloupotreba podataka u budućnosti mišljenja sam da je veoma važno osnivanje REKOMA“, naglasio je Hajdarević.

Lider Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) Nenad Čanak je 7. maja, potpisujući inicijativu za REKOM u centru Novog Sada pozvao na podršku osnivanju Komisije.

“Dve stvari nemaju granicu, a to su istina i zagađenje. Naši prostori su zagađeni lažima i upravo zbog toga mora da se preduzme zajednička akcija”, rekao je Čanak.

“Ne znam kakav će biti rezultat ove inicijative, ali svaki pokušaj mora da se podrži, jer je svaki trag borbe za istinu važan. Tim pre što se čini da je na prostoru bivše Jugoslavije došlo do masovnog zaborava – žrtve ne žele da se sećaju strahota, a dželati žele da pobegnu od odgovornosti”, kazao je Čanak. On je dodao da mnogo stvari iz prošlosti treba da se reši, ali su žrtve prioritet. Inicijativu za REKOM potpisala je i portparolka i narodna poslanica LSV Aleksandra Jerkov.

Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Slavica Đukić Dejanović je 12. maja na sastanku sa predstavnicima Koalicije za REKOM podržala ideju da se sačini registar stradalih u ratovima na prostoru nekadašnje SFRJ od 1991. do 2001. godine i naglasila da vreme ne sme bilo kog stradalog da sakrije ili zaboravi.

„Neće biti pomirenja u regionu dok porodice nestalih, kidnapovanih i ubijenih ne dobiju satisfakciju“, rekao je Oliver Ivanović, državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju, dok se 16. maja pridruživao podršci za osnivanje REKOM-a.

On ne veruje da će svi izvršioci zločina biti optuženi: „Ovakva regionalna inicijativa o pomirenju može da pomogne da se zaborave problemi koje je region imao u ’90-tim godinama“, rekao je Ivanović i dodao da tek nakon početka procesa pomirenja može da se razmišlja o dugoročnoj političkoj stabilnosti.

Predsednik Prvog radnog stola Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope i nekadašnji ministar spoljnih poslova SCG Goran Svilanović je nakon izražavanja podrške rekao da bi bilo dobro „kad bismo se svi složili da oni koji su za ratne zločine osuđeni u Hagu jesu ratni zločinci“. On je dodao da po reakcijama javnosti na sudske presude počiniocima ratnih zločina može da se zaključi da su svi branili svoje „heroje“, koji su u u očima drugih bili zločinci.

„Upravo to je suštinski razlog zašto treba podržati REKOM. REKOM okuplja žrtve koje su u stanju da prevaziđu nacionalne identitete, pruže ruku jedni drugima i kažu da im je stalo da se pronađu njihovi srodnici, da države treba da sarađuju po pitanju nestalih i progona onih koji su odgovorni za zločine“, rekao je Svilanović. Svilanović misli da žrtve treba da izvrše pritisak na regionalne političare da sarađuju.

„To je važno da bismo konačno imali podatke o tome koliko je ljudi stradalo, ko su ti ljudi, u kojim okolnostima su stradali, i da se utvrdi odgovornost onih koji su počinili, organizovali ili podsticali zločine“, zaključio je Svilanović.

Potpise podrške dali su i Žarko Korać, predsednik Socijaldemokratske unije, Riza Haljimi (Riza Halimi), narodni poslanik i predsednik Partije za demokratsko delovanje, Judita Popović, potpredsednica Skupštine Srbije, gradonačelnici Valjeva, Pančeva, Bujanovca, Subotice, Preševa, Sombora, Zaječara i drugi.