Amnesty International: EU da izvrši pritisak na Srbiju zbog ratnih zločina

Amnesty International zatražio je od Evropske unije da izvrši pritisak na Srbiju da nastavi procesuiranje ratnih zločina počinjenih tokom devedesetih, ali i da reformiše institucije i zakonodavsto koje bi donele pravdu žrtvama.

Amnesty International je, u izveštaju objavljenom 17. juna naveo da Brisel mora da učini sve što može tokom predstojećih pristupnih pregovora sa Beogradom kako bi osigurao da srpska vlada usvoji mere za borbu protiv prevlađujuće kulture nekažnjivosti za ratne zločine.

U izveštaju na 50 strana, objavljenom uoči početka pregovora o članstvu Srbije sa EU, navodi se da je „hiljadama žrtava iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske i sa Kosova uskraćen pristup pravdi“.

U izveštaju pod nazivom „Srbija: Okončanje nekažnjivosti za zločine po međunarodnom pravu“ tvrdi se da će narednih nekoliko godina biti ključno za bavljenje zločinima iz devedesetih.

„Vreme prolazi, svedoci umiru, a sećanja blede. Počiniocima ratnih zločina se mora hitno suditi kako bi se obezbedila pravda za žrtve pre nego što bude prekasno“, rekao je Džon Dalhuisen, direktor Amnesty International za Evropu i Centralnu Aziju.

„Tražimo od Evropske komisije da usvoji isti vid rigoroznog monitoringa napretka Srbije u istrazi i procesuiranju ovih zločina,a koji su primenjivani u Hrvatskoj u vreme kada je pristupala EU“, dodao je Dalhuisen.

On je naglasio da je deset godina od osnivanja Specijalnog suda za ratne zločine u Srbiji procesuirano samo 160 osumnjičenih.

Broj suđenja „ostaje ekstremno mali u odnosu na broj, obim i intenzitetet zločina“, navedeno je u izveštaju. Tokom 2013. godine podignute su samo četiri optužnice, dok ove godine nije podignuta nijedna, navodi se u izveštaju. 

Zbog skorog zatvaranja Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju „odgovornost se sada prenosi na srpsku vladu da osigura da njene institucije imaju resurse i kadrove“ za bavljenje tim slučajevima, naveo je Amnesty.

Amnesty International takođe tvrdi i da srpsko pravosuđe nema adekvatnu političku podršku.

Navode i da srpsko tužilaštvo za ratne zločine sa samo jednim tužiocem i sedam zamenika ima problem sa nedostatkom kadrova. 

„Tužilaštvo nema dovoljno analitičara, istražitelja i nema forenzičkih kapaciteta“, navedeno je u izveštaju.

Tužilaštvu se suočava i sa „nedostatkom podrške u istrazi“ od strane policije, tj. Službe za istraživanje ratnih zločina, koja „nema dovoljno resursa, niti je dovoljno plaćena“.

Amnesty navodi i da su se dosadašnji slučajevi bavili „počiniocima nižeg ranga“, dok visokim zvaničnicima i komandantima nije suđeno.

Jedinica za zaštitu svedoka MUP-a takođe mora da bude reformisana nakon navoda da su njeni pripadnici zastrašivali svedoke umesto da ih štite, navodi Amnesty. 

Žrtve ratnih zločina u međuvremenu ne dobijaju podršku koja im je potrebna ili reparacije koje zaslužuju, ističe se u izveštaju. 

„Proces pristupanja Srbije EU jeste jedinstvena prilika za rešavanje nedostataka pravnog sistema, kao i mogućnost da se u narednih nekoliko godina obezbedi da Srbija ima instrumente i resurse za istragu i gonjenje ovih gnusnih zločina“, rekao je Dalhuisen.

Kompletan izveštaj AI na engleskom jeziku

(Ovaj novinski izveštaj je preuzet sa Balkanske tranzicione pravde)