RSE: Balkanski lideri odustali od suočavanja sa prošlošću

REKOM u medijima_2006-2019

(Izveštaj Radio Slobodne Evrope sa konferencije za novinare u Beogradu povodom blokade suočavanja s prošlošću i procesa Rekom održane u Beogradu 09.03.2017. )

U poslednje vreme na delu je blokada procesa suočavanja sa prošlošču i pomirenja na području Zapadnog Balkana. Proces uspostavljanja tranzicione pravde u državama nastalim na području bivše Jugoslavije u ozbiljnoj je krizi, rečeno je na konferenciji za novinare Inicijative za REKOM.

Podsetimo, reč je o inicijativi za osnivanje regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o žrtvama rata na području nekadašnje Jugoslavije od 1. januara 1991. do 31. decembra 2001. Cilj je ne samo da se ustanovi brojka nego i da se sve žrtve konflikta identifikuju imenom i prezimenom i okolnostima u kojima su izgubile život.

Iako je Inicijativa za REKOM u međuvremenu izrasla u impresivnu regionalnu mrežu organizacija civilnog društva, do osnivanja regionalne komisije još uvek nije došlo.

Glavni razlozi za to su, kako je rekla jedna od osnivača i koordinatorka REKOM-a Nataša Kandić, nepostojanje političke volje novih vlasti za procesuiranje počinilaca ratnih zločina, slabe državne institucije koje ni posle 17 godina od okončanja rata nisu postale delotvorne i nezavisne, jačanje ekstremnog nacionalizma, prekid dijaloga sa civilnim društvom o prošlosti, sprečavanje pristupa dokumentima u posedu državnih institucija i nedostatak konzistentne podrške Evropske unije tranzicionoj pravdi.

Kandićeva je ukazala da u kontekstu Berlinskog procesa regionalni lideri ignorišu ugovorene obaveze postignute na samitu 2015. godine, iako su preuzeli obavezu da konkretnim delima doprinesu pomirenju kao trajnom cilju.

Dodala je da u zemljama regiona ima mnogo postupaka i događaja koji potvrđuju da se odustalo od tranzicione pravde i suočavanja sa prošlošću, kao prioriteta u regionalnoj saradnji.

Nedavna poseta visoke predstavnice EU Federike Mogerini regionu, kao i zakazivanje mini samita regionalnih čelnika u Sarajevu za 15. mart, podstaklo je zagovarače REKOM-a da što pre izađu u javnost, rekla je Kandićeva i istakla da se ne sme se dozvoliti postjugoslovenskim liderima da ostave po strani ono što je do sada postignuto.

“Za oko 23.000 žrtava postoje svi podaci kada je u pitanju njihov identitet i okolnosti o smrti. Kada tome dodamo da je Haški tribunal u dosadašnjim suđenjima utvrdio identitet i okolnosti smrti 12.000 žrtava rata, onda taj podatak od 35.000 nepobitno utvrđenih ratnih žrtava – civila kao žrtava ratnih zločina i vojnika znači da se ne sme dopustiti da postjugoslovenski lideri to ostave po strani i da se zarad nekih novih prioriteta u budućnosti napravi greška da se ponovo govori o brojkama – dakle, da znamo približne, veće ili manje, brojke, zavisno od potreba političara, a da nema imena i nema uslova za najvežniji zadatak, a to je priznanje svih žrtava”, ističe Nataša Kandić.

Kandićeva je istakla da politički čelnici u regionu ne smeju da odbace ono što su obećali.

“Mi smatramo prioritetom da upozorimo lidere Zapadnog Balkana i Hrvatsku, kao članicu EU da se preuzete obaveze ne mogu ignorisati zato što postoji to zajedničko teško nasleđe prošlosti i zato što postoje čvrste međunarodne norme koje obavezuju sve njih da osiguraju uslove koje će voditi pomirenju i da je trenutak da se mora prestati sa retorikom, koja je dobrim delom jača nego što je bila uoči početka ratova”, navela je Kandić.

S obzirom na to da su države regiona, osim Hrvatske, u različitim stadijumima kandidature za članstvo u Evropskoj uniji, a pošto je Inicijativa za REKOM svoje kapacitete iscrpela, sada, računamo na pritiske i uslovljavanja, kako bi premijeri i predsednici zemalja Zapadnog Balkana prihvatili obavezu da formiraju zajedničku regionalnu komisiju, rekao je penzionisani univerzitetski profesor iz Sarajeva Zdravko Grebo.

“Jutros sam na nekoj od lokalnih televizija čuo jednu mudru izreku, pa ću je ponoviti. Čovek kaže možda mi znamo kakva će nam biti budućnost, mada je to sumnjivo, ali ono što sigurno ne znamo jeste kakva nam je bila prošlost. Opšti poklič ili slogan glasi ‘zaboravimo prošlost’ – to će reći i Plenković (Andrej Plenković, premijer Hrvatske), i Vučić (Aleksandar Vučić, premijer Srbije) i Bakir Izetbegović (član Predsedništva BiH) – okrenimo se budušnosti, ali to nije tačno. Bez ovog procesa koji nikada neće biti okončan, ali će, nadamo se, biti u velikoj mjeri ispunjen, nikakva dobro uređena sadašnjost, a pogotovo budućnost, nije moguća”, kazao je Grebo.

Inicijativa REKOM je jedina civilna inicijativa koja je okupila premijere i predsednike država u regionu oko ideje da zajednički osnuju komisiju koja će izraditi popis civila i vojnika koji su izgubili život ili nestali u vezi sa ratovima na području nekadašnje SFRJ.

Iako su zvanični izaslanici za REKOM u oktobru 2014. godine sačinili Izmene statuta REKOM-a kojima su detaljno definisani zadaci, ciljevi i aktivnosti regionalne komisije, procedure za osnivanje REKOM-a još nisu pokrenute.

Osnovni razlog je što regionalna saradnja u vezi sa pravom na istinu o prošlosti nije više politička i moralna obaveza novih lidera. Vlade i predsednici u regionu pokreću nacionalne instrumente koji ne obećavaju doprinos suočavanju s prošlošću već njegovo dalje odlaganje.

Inicijativa za REKOM pozdravlja poziv Komesara Saveta Evrope za ljudska prava da države formalno preuzmu vlasništvo nad procesom REKOM, ali smatra da je u ovom trenutku potrebno delotvornije učešće institucija Evropske unije.

Nataša Kandić je kazala na to da se podrška EU mora osnažiti i da će Inicijativa za REKOM pozvati evropske institucije da podršku tranzicionoj pravdi redefinišu i konkretizuju.

Inicijativa za REKOM će kako je najavljeno, posle konferencije u Beogradu održati konferencije za novinare i u drugim gradovima u regionu – Prištini, Sarajevu i Zagrebu.