Bez obeleženih grobova još 10.000 ratnih žrtava

Istraživanje Koalicije za REKOM o ljudskim gubicima i logorima tokom ratova na prostorima bivše Jugoslavije

Oko 70.000 civila i 60.000 pripadnika oružanih snaga izgubilo je živote, a oko 10.000 ratnih žrtava još nema obeležene grobove – podaci su istraživača iz Hrvatske, Srbije, BiH i Kosova, okupljenih u Koaliciji za REKOM.

Posle Zagreba i Sarajeva, javna prezentacija istraživanja ljudskih gubitaka i zatočeničkih objekata u vreme ratova biće održana sutra u beogradskom Medija centru. Koalicija za REKOM je tokom 2016. napravila značajan napredak u dokumentovanju ratnih žrtava i mesta zatočenja u periodu od 1991. do 1999. koji direktno doprinosi povećanju izgleda za osnivanje zvanične, regionalne Komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i okolnostima.

Documenta, Fond za humanitarno pravo, Fond za humanitarno pravo Kosovo, Udruženje Tranzicijska pravda, odgovornost i sjećanje u BiH i Centar za demokratiju i tranzicijsku pravdu ustanovile su identitet i okolnosti stradanja oko 22.000 ratnih žrtava i dokumentovale 600 mesta zatočenja u kojima je bilo zatočeno najmanje 150.000 ljudi, državljana BiH.

Tokom skupa u Zagrebu rečeno je da je u Hrvatskoj poginulo oko 20.000 ljudi, a hrvatski list Vijesti prenose i podatak da je poginulo 1.100 pripadnika oružanih formacija iz Srbije, od kojih 340 u Vukovaru.

Nataša Kandić, koordinatorka projekta REKOM, upozorila je u Zagrebu na brojku od 120 poginulih mladih vojnika iz BiH, Makedonije i Hrvatske, koje je JNA prisilno odvela na ratišta, poput Vukovara, a čije porodice u Hrvatskoj danas nemaju nikakva prava. Ona je za Vijesti istakla da je ključ pitanje kada ćemo dobiti imena svih ubijenih.

– Verujem da ta brojka neće biti veća od 130.000, ali potrebno nam je vreme i jaka politička volja da se dođe do imena svakog ko je izgubio život u ratovima devedesetih. Za sada ta politička podrška ostaje na političkom obećanju. Kad god se koaliciji za REKOM čini da je blizu rešenje, dođu izbori, pa novi lideri… Mi na Balkanu nikad nismo znali imena žrtava. I dalje govorimo o Jasenovcu, Blajburgu, ali uvek brojka, ne i imena. Ono što je bitno za pomirenje za normalizaciju odnosa, za dobrosusedske odnose je da poštujemo žrtve, da postoji razumevanje slike i istine onih drugih – naglasila je Kandić.

Na pitanje koliko je zadovoljna saradnjom sa premijerom Srbije Aleksandrom Vučićem, Kandić je odgovorila da je saradnja političko pitanje.

– Mi smo dobili podršku od njega, da imena svih žrtava treba da se znaju, ali još nismo došli do te odluke. Berlinski proces ima pravni i politički okvir u kome bi moglo da dođe do konkretnog dela. Osnivanjem Regionalne kancelarije mladih napravljen je prvi korak prema pomirenju. Donošenje Deklaracije o osnivanju REKOM-a logički sledi kao drugi korak – navela je Nataša Kandić.

(Objavljeno na Danas 14. 12. 2016.)