Blokada tranzicione pravde u post-jugoslovenskim zemljama

 

 

 

REKOM Memo

 

 

Blokada tranzicione pravde u post-jugoslovenskim zemljama

28.02.2017.

U državama, nastalim na području bivše SFRJ, proces uspostavljanja tranzicione pravde je u ozbiljnoj krizi. Glavni razlozi su nepostojanje političke volje novih vlasti za procesuiranjem počinilaca ratnih zločina, slabe državne institucije, koje, ni posle 17 godina od okončanja rata, nisu postale delotvorne i nezavisne, jačanje ekstremnog nacionalizma, prekid dijaloga sa civilnim društvom o prošlosti, blokada pristupa arhivskoj građi, i nedostatak konzistentne podrške EU tranzicionoj pravdi.

U celoj regiji suđenja za ratne zločine su u zastoju. Nasleđe Haškog tribunala gotovo da se ne koristi za otvaranje novih slučajeva. U Srbiji i Hrvatskoj nema političke podrške suđenjima na temelju komandne odgovornosti, a naročito kada je reč o „našima“. Uočljivo je jačanje nepoverenja žrtava u sudske institucije. Srbija je do 2010. godine prednjačila u organizovanju suđenja u kojima neposredno učestvuju svedoci i žrtve iz Hrvatske, BiH, i sa Kosova. Međutim, zbog ukidanja prvostepenih presuda za masovne zločine [Ovčara, Lovas, Ćuška], koje su dobile podršku članova porodica žrtava, i čestih odlaganja drugih suđenja, danas, porodice više nisu spremne da svedoče pred sudom u Srbiji.

Srbija duže od godinu dana nema tužioca za ratne zločine. U poslednje dve godine, Tužilaštvo je bilo izloženo političkim napadima Odbora Skupštine Srbije za Kosovo  i predsednika Srbije. Predsednik pomenutog odbora, Milovan Drecun, je u novembru 2014. godine organizovao sednicu na kojoj je optužio Tužilaštvo da nema rezultata u procesuiranju ratnih zločina nad Srbima, ali da efikasno optužuje Srbe za ratne zločine nad Albancima. Pod velikim pritiskom članova Odbora, među kojima je i Momir Stojanović, protiv koga je sud na Kosovu podigao optužnicu za ratne zločine, predstavnici TRZ su se pravdali nemogućnošću prikupljanja dokaza na Kosovu i nedostupnošću osumnjičenih, propuštajući da objasne da je osnovni zadatak TRZ da doprinesu uspostavljanju vladavine prava u Srbiji, procesuiranjem državljana Srbije.

Povodom ekshumacije 52 tela kosovskih Albanaca iz masovne grobnice Rudnica u Srbiji, u februaru 2015. godine, predsednik Srbije, Tomislav Nikolić, je zapretio tužiocu za ratne zločine rečima da “маlо razmisli šta to kopa po Srbiji“.

Vlada Republike Hrvatske  je veoma oštro reagovala, kada je u novembru 2016. godine, u BiH uhapšeno deset bivših pripadnika Hrvatskog vijeća obrane za navodne zločine nad srpskim ratnim zarobljenicima izvršene 1992. i 1993. godine u bosanskom gradu Orašju, pozivajući se pritom i na svoje članstvo u NATO-u.

Pozitivan pomak u krivičnoj pravdi predstavlja osnivanje Specijalnog suda za ratne zločine koje su izvršili pripadnici OVK. Sud je osnovan pod pritiskom SAD i EU,  bez podrške opozicije i značajnog dela civilnog društva na Kosovu, ali dugoročno posmatrano, predstavlja značajni doprinos vladavini prava na Kosovu.

Reakcije na pokretanje zahteva za reviziju presude Međunarodnog suda pravde po tužbi BiH protiv Srbije, zbog genocida, potvrdile su da aktuelne vlade štite svoje države koje su u prošlosti nezakonito postupale i postale odgovorne za teške povrede ljudskih prava. Ocenjujući da bi novi sudski postupak „doveo do pogoršanja aktuelnih međunacionalnih i međudržavnih odnosa“ ,  da je to akt mržnje Bošnjaka prema Srbima, ponižavanje Srbije, vraćanje 22 godine unazad, lideri Srbije i Republike Srpske su nedvosmisleno pokazali, kao i u slučaju osuđujućih međunarodnih presuda svojim nacionalnim herojima, da oni ne podržavaju stanovište EU da su sudski  i drugi instrumenti tranzicione pravde  „integralni deo procesa izgradnje mira i državnih kapaciteta“ [Politički okvir EU za podršku tranzicionoj pravdi, 2015-2019].

Pravo na istinu je ozbiljno ugroženo. Sve države u regionu sprečavaju javni pristup dokumentima svojih ratnih oružanih snaga i civilnih vlasti. Ministar odbrane Republike Srbije je u januaru 2015. godine, povodom zahteva Fonda za humanitarno pravo za dobijanje dokumenata bivše 37.mtbr VJ iz perioda april – juni 1999.godine doneo odluku kojom je celokupnu arhivu te brigade proglasio službenom tajnom na period od 30 godina.

Pitanje masovnih grobnica, skrivanja i premeštanja tela, i dugovremenih nestanaka, ne dovodi se u vezu sa pravom žrtava i društva na istinu. Odugovlače se ekshumacije poznatih lokacija masovnih grobnica, kao i identifikacija već nađenih tela, uporno se skrivaju podaci o tajnim grobnicama i sudbini još oko 12.000 nestalih, i nema nijednog suđenja za skrivanje tela. U Srbiji je parnični sud dosudio novčanu naknadu načelniku Generalštaba Vojske Srbije zbog uvrede ugleda koju su mu navodno naneli Nataša Kandić i Fond za humanitarno time što su javno izneli da general u čijoj je zoni odgovornosti u roku od dva meseca ubijeno preko 1.000 albanskih civila, a tela 52 nestale osobe skrivana 15 godina u masovnoj grobnici u Srbiji,  nije dostojan  da obavlja nijednu državnu funkciju, već da nadležni organi treba da ispitaju njegovu ličnu i komandnu odgovornost.

Istorijat inicijative za osnivanje REKOM [Regionalna komisija za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim povredama ljudskih prava na području nekadašnje SFRJ]  pokazuje političku nevoljnost država da zajednički ispune međunarodnu obavezu u vezi sa pravom žrtava i društva da znaju šta se dogodilo u prošlosti.

Inicijativa za osnivanje REKOM je jedina inicijativa za suočavanje s prošlošću koja je dobila snažnu  javnu podršku u regiji [580.000 potpisa]. Izgrađena je u konsultativnom procesu i u dijalogu sa vladama i predsednicima država u regionu. Osnivački akt, Izmene Statuta REKOM, koju su sačinili zvanični izaslanici za REKOM, Koalicija za REKOM je 14. novembra 2014. godine na X Skupštini, prihvatila u celini. Bilo je očekivano da se postigne politički sporazum o osnivanju REKOM. Međutim, u praksi se pokazalo da jednom data podrška ne obavezuje ni davaoca podrške, a kamoli njegove političke naslednike. Predsednik Srbije je u julu 2013. godine imenovao svog ličnog izaslanika za REKOM,  pozdravljajući regionalni popis žrtava, a godinu i po dana kasnije je optužio Koaliciju za REKOM da ruši državne institucije u Srbiji, i odrekao svaku dalju podršku.

Sa promenom vlasti u Republici Hrvatskoj, u januaru 2015. godine, kada je Kolinda Grabar-Kitarović, zamenila dotadašnjeg predsednika Ivu Josipovića, izgubljena je podrška osnivanju REKOM-a, što je uticalo i na gubljenje podrške hrvatskog člana Predsedništva BiH. U januaru 2015. godine, hrvatski premijer Andrej Plenković je najavio osnivanje „Povjerenstva za suočavanje s prošlošću“ kako bi se “Hrvatska odredila prema pitanju prošlosti, totalitarnih režima 20. stoljeća, jasno osudila režim između 1941. i 1945 godine, dakle ustaški režim tijekom kojeg su počinjeni brojni zločini, ali isto tako na trezven način analizirati sve ono što se dogodilo nakon 1945. godine”. Neposredni povod osnivanja tog povjerenstva je postavljanje spomen-ploče u Jasenovcu s pozdravom “za dom spremni”, i stava dijela političke javnosti da to nije ustaški pozdrav i ne treba da vređe žrtve.

Iako je Vlada Republike Srbije u julu 2015. godine javno podržala osnivanje REKOM, i tom prilikom premijer Vučić obećao javnim zagovaračima da će u bilateralnim sastancima sa premijerima susednih zemalja razgovarati o proceduri preuzimanja procesa REKOM,

Koalicija za REKOM još uvek nije uspela da sa njim dogovori novi sastanak.

Premijer Kosova, Isa Mustafa, je prilikom susreta sa javnim zagovaračima REKOM-a, 8. jula 2016. godine, potvrdio svoju podršku, datu ranijih godina, i obećao da će tokom skupa premijera zapadnog Balkana, u okviru Berlinskog procesa, u bilateralnim susretima razgovarati o osnivanju REKOM-a. Međutim, u decembru 2016. godine, predsednik Kosova je najavio osnivanje Kosovske komisije za istinu i pomirenje, iako je 2010. godine snažno podržao osnivanje REKOM-a.

Podrška Crne Gore je stabilna, nezavisno od promene vlasti, dok je u Makedoniji regionalna saradnja i suočavanje s prošlošću i u drugom planu, pre svega, zbog problema u vezi sa formiranjem vlade.

Jedan od razloga slabog napretka instrumenata za otkrivanje i kazivanje istine je svakako i nedovoljno jasna i podsticajna podrška EU. Hapšenje i predavanje haških optuženika, Ante Gotovine, Radovana Karadžića i Ratka Mladića, postignuto je zahvaljujući politici uslovljavanja, koju je EU primenjivala u pregovorima sa zemljama kandidatima za članstvo u EU. Međutim, u vezi sa pravom na istinu, EU se odlučila da finansijski podržava projekte civilnog društva u kojima učestvuju i vlade, ali bez učešća u komunikaciji između nevladinih organizacija i vlada i povezivanja pregovara o pridruživanju i prava na istinu. U slučaju Inicijative REKOM-a, učešće izaslanika najviših državnih institucija u izgradnji dokumenta za osnivanje Komisije [Izmene Statuta REKOM], koje je označilo početak prenosa procesa sa civilnog na međudržavni nivo, nije  obavezalo nove lidere da nastave sa formalnim preuzimanjem vlasništva nad procesom REKOM. U praksi se pokazalo da bez učešća EU i jasno definisanih obaveza zemalja kandidata za pridruživanje EU, civilno društvo nema kapaciteta, niti instrumente, kojima može da utiče na lidere zemalja, naslednica SFRJ, da preuzmu svoje međunarodne obaveze u vezi sa otkrivanjem i kazivanjem istine o tome šta se dogodilo u prošlosti.

Dobrodošao je poziv komesara Saveta Evrope za ljudska prava, koji je u izveštaju „Nestale osobe i žrtve prisilnih nestanaka u Evropi”, objavljenom 22. februara 2017. godine pozvao države naslednice bivše Jugoslavije da preuzmu vlasništvo nad Inicijativom za REKOM, i da osiguraju da informacije koje se nalaze u državnim i bezbednosnim arhivama budu dostupne javnosti. Međutim, apel nema potrebnu snagu da deblokira politički deo procesa REKOM. Uključivanje procesa REKOM u program Berlinskog procesa može da otkloni prepreke, nastale udaljavanjem lidera zapadnog Balkana od obaveze suočavanja sa prošlošću.

Rezultati koji obavezuju

Jedan od osnovnih zadataka REKOM-a, utvrđen Izmenama Statuta REKOM, je popis civila i vojnika koji su izgubili život  u vezi sa ratom, kao i dokumentovanje mesta zatočenja tokom ratova.

Koalicija za REKOM je uporedo sa zagovaranjem osnivanja REKOM započela da sprovodi empirijsko istraživanje ljudskih gubitaka u ratovima devedesetih i mesta zatočenja i BiH, kako bi podržala mandat REKOM-a i pomogla Komisiji u dokumentovanju pojedinačnih sudbina žrtava i mesta zatočenja.

Do kraja 2016. godine, Koalicija za REKOM je potvrdila identitet i okolnosti smrti oko 23.000 ljudi koji su izgubili život u ratu u Hrvatskoj i na Kosovu, na osnovu 56.000 dokumenata, među kojima su oko 17.000 izjave svedoka i članova porodica. Dokumentovano je 630 logora i mesta zatočenja u BiH, u kojima je bilo zatočeno preko 170.000 ljudi, najviše civila.

Koalicija za REKOM je izgradila Bazu podataka o ljudskim gubicima, koju je tim eksperata za povrede ljudskih gubitaka u vreme oružanih sukoba, nakon dvogodišnje analize, u februaru 2015. godine, ocenio najpouzdanijom bazom podataka o ratnim žrtvama.

Koalicija za REKOM je započela izgradnju baze podataka o mestima zatočenja u BiH. Podatke sadržane u obe baze, Koalicija će predati REKOM-u, i nastaviti da pomaže Komisiji u dokumentovanju  preostalih žrtava [ukupno 130.000], i u sprovođenju drugih aktivnosti.

Imajući u vidu da je Istraživačko dokumentacioni centar, u saradnji sa Fondom za humanitarno pravo, izdao Bosansku knjigu mrtvih sa imenima 96.000 žrtava u ratu u BiH, kao i da je Haški tribunal utvrdio identitet najmanje 12.000 žrtava ratnih zločina, ti podaci nedvosmisleno ukazuju da je u međuvremenu obavljen značajan deo posla na dokumentovanju žrtava, i da popis preostalih žrtava i druge zadatke REKOM treba da preuzmu države, naslednice nekadašnje SFRJ. Dokumentovanje žrtava ne sme da stane.

Koalicija za REKOM smatra da se ne sme propustiti istorijska šansa da se sa što je moguće manjim zakašnjenjem obavi popis ratnih žrtava. Objavljivanje imena ratnih žrtva je barem delimična garancija neponavljanja zločina,  i temelj izgradnje mira i pomirenja.

Berlinski proces ima odgovarajući okvir za donošenje političkog sporazuma o osnivanju REKOM. Uloga EU je odlučujuća za budućnost REKOM-a.