Civilni sektor traži suđenja zločincima

 

 

17.11.2014.

Deseti forum o tranzicionoj pravdi u regionu bivše Jugoslavije

Piše: Bojan Tončić

Nataša Kandić: Čini se da imamo dovoljno razloga da podstaknemo evropsku zajednicu, koja je godinama uslovljavala države sa prostora bivše Jugoslavije saradnjom sa Haškim tribunalom, nema novih istraga, nema ni razloga za taj pritisak. Ali, strategija tranzicione pravde u postkonfliktnim društvima nije doneta. Nje nema, a mi imamo dovoljno kapaciteta i iskustva da možemo da iniciramo izradu takve strategije

Stvorene su sve institucionalne pretpostavke da Regionalna komisija REKOM uspešno sarađuje državnim organima; jedan od najznačajnijih ciljeva biće popisivanje svih žrtava stradalih u ratovima i opisivanje okolnosti pod kojima su izgubile život. Pritom, sve žrtve, bez obzira na to da li su bile civili ili vojnici imaće jednak tretman. Potencijal REKOM je da otkloni ograničenja sudova, ali i da podstakne suđenja za ratne zločine. Sve je manje predmeta za ratne zločine, ali REKOM će sa svojom regionalnom dimenzijom biti sedište u koje će da se slivaju i prikupljaju dokazi koji mogu da podstaknu nova suđenja.

Ovo su neki od zaključaka Desetog foruma o tranzicionoj pravdi u postjugoslovenskim zemljama, održanog proteklog vikenda u Beogradu, uz učešće predstavnika civilnog društva, akademske zajednice, umetnika iz regiona i žrtava ratnih zločina. Ovogodišnji skup obeležila su potresna svedočenja žrtava srebreničkog genocida, “Oluje”, zvorničkih zločina, kao i tema Upotreba činjenica u umetničkim delima, u okviru koje su prikazani inserti iz filmova i adaptacija pozorišnih predstava o ratu i posledicama. Beogradski mediji nisu zabeležili održavanje Foruma.

Sudski procesi, ocenjeno je u zaključnim razmatranjima, traju više godina, a sve je manje svedoka spremnih da se pojave pred sudovima. REKOM bi mogao da nađe načina da privoli te ljude da svedoče, što bi bio veliki dobitak za tužilaštva, veliki pritisak na sudove, budući da je prošlo mnogo vremena od zločina. Međunarodna zajednica, konstatovano je, posle15 godina odlučuje da osnuje sud za zločine na Kosovu koji će se baviti uglavnom postkonfliktnim ubistvima i otmicama, ne samo Srba, Roma, nego i navodnih “kolaboracionista”, političkih protivnika i svedoka ratnih zločina. U tom kontekstu, istaknuto je, krivična pravda i taj sud imaće REKOM kao dodatnu snagu za podsticaj.

“Forum je bio dragocen zbog iznetih predloga i sugestija; čini se da imamo dovoljno razloga da podstaknemo evropsku zajednicu, koja je godinama uslovljavala države sa prostora bivše Jugoslavije saradnjom sa Haškim tribunalom, nema novih istraga, nema ni razloga za taj pritisak. Ali, strategija tranzicione pravde u postkonfliktnim društvima nije doneta. Nje nema, a mi imamo dovoljno kapaciteta i iskustva da možemo da iniciramo izradu takve strategije. Ne samo zbog nas, nego i zato što naše iskustvo može da pomogne i drugima”, konstatovala je Nataša Kandić, koordinatorka procesa REKOM.

Zdravko Grebo, javni zagovarač projekta, rekao je da bi trenutak u kojem se proces nalazi mogao da se nazove “uvodom u pobjedu”.

“Zadatak REKOM je utvrđen i jasan – predati sve u ruke predsednika država. Ali nikom nećemo dopustiti da time upravlja onako kako mu padne na pamet”, rekao je Grebo u uvodnim napomenama. On je konstatovao i to da je misija REKOM gotovo ostvarena, ali da se stalno analizira i procenjuje.

U raspravi predsedstavnika civilnog društva bilo je najviše reči o suđenjima za ratne zločine u državama regiona. Sandra Orlović iz beogradskog Fonda za humanitarno pravo ocenila je kako suđenja ne izazivaju pažnju političara i to da je primetan pad tužilačke aktivnosti. Veliki problem je i to što nema sudskih postupaka protiv visokorangiranih krivaca.

Veliki problem predstavlja zaštita svedoka. Srbija je jedina država u kojoj se oni osećaju bezbednije na ulici, nego unutar jedinice zadužene da ih štiti. Takođe, Srbija ima najdiskriminatorniji zakon o pravima civilnih žrtava rata”, konstatovala je Sandra Orlović.

Govorili su i autori i učesnici u umetničkim projektima, predstavama “Hipermnezija”, Selme Spahić, “Generacija 91-95. Boruta Šeparovića i “Aleksandra Zec”, Olivera Frljića, Dino Mustafić, Hasim Begagić, Andrej Nosov, Stevan Bodroža, Alban Ukaj, Maja Izetbegović, Amir Bašović. Prikazani su i odlomci iz dokumentaraca “Vukovar, poslednji rez”, “Svedoci”, “Tri prozora i jedno vešanje”, “Djeca kao i svaka druga”. Govorili su novinarka Ivana Lalić, koautorka filma “Svedoci”, o problemima sa kojima se suočavaju učesnici rata koji se odlučili da progovore o zločinima, Janko Baljak, Pjer Žalica i Lazar Stojanović.

“U Bosni i Hercegovini nema deteta koje nije osjetilo posledice rata; djeca su nevina a dogodile su im se grozne stvari. Radili smo u vrijeme rata da se ovakve stvari ne bi ponavljale, tada toga nismo ni bili svjesni. A ja strasno vjerujem da je moguće da se one ne ponavljaju”, rekao je Pjer Žalica.

Tokom Foruma predstavljene su knjige “Splinting: Kako sam tražio Srbe po gradu”, autora Damira Pilića i “Između crvenog i crnog: Split i Mostar u kulturi sjećanja”, Dragana Markovine (Kulturni centar Rex), a učesnici su pogledali i predstavu “Pismo iz 1920.” Olivera Frljića, u izvođenju BNP Zenica (Bitef teatar).