Dan nestalih na Kosovu: Još uvek nerešena sudbina više od 1600 osoba, Priština optužuje Beograd za genocid

Uz obeležavanje godišnjice zločina počinjenog u selu Meja u blizini Đakovice 1999, na Kosovu se danas obeležava i Dan nestalih osoba. Najviši prištinski zvaničnici, među kojima i predsednica, premijer i predsednik skupštine, odali su najpre poštu na spomen-obeležju nestalima ispred zgrade kosovske skupštine u Prištini, a potom i u selu Meja. Oglasio se i EULEX, poručuju da će nastaviti da rade na pronalaženju i rasvetljavanju sudbine više od 1.600 nestalih osoba. U znak podrške inicijativi „U tami nestalih“, i ova godišnjica obeležava se gašenjem svetla u 20 časova na pet minuta širom Kosova.

 

Kurti: Maksimalna posvećenost razjašnjavanju sudbine nestalih  

Kosovski premijer, Aljbin Kurti, poručio je danas iz Prištine da je „masakr u Meji, najveći i najnehumaniji koji su počinile srpske policijske snage i jugoslovenska vojska“.

„Dan nestalih podseća nas na nedostatak odgovornosti za sudbinu i lokaciju 1.632 nestale osobe, kao i nedostatak pravde za hiljade žrtava rata, koje nastavljaju da pogoršavaju život porodica koje i 22 godine nakon rata žive u bolu i strepnji“, kazao je Kurti.

Dodao je i da porodice nestalih osoba treba da znaju sudbinu svojih članova porodice i da bi na tome trebalo da se radi ubrzanim tempom.

„Stoga je prioritet Vlade maksimalna posvećenost razjašnjavanju sudbine i lokacije svih nestalih osoba“, istakao je.

Kurti se oglasio i objavom na Fejsbuku. Kaže da je zločin u Meji – zločin „genocidnih razmera“.

 

Osmani iz Meje: „Prisilno nestale žrtve srpskog genocida na Kosovu“

Kosovska predsednica, Vjosa Osmani nakon što je odala poštu nestalima u Prištini, uputila se sa predsednikom kosovske skupštine, Gljaukom Konjufcom u Meju. Ovog puta bez kosovskog premijera, Aljbina Kurtija koji je otputovao u posetu Briselu.

Kaže da su se oni koji su počinili zločin u ovom selu vodili „etničkom mržnjom i Miloševićevom zamišljenom namerom da istrebi kosovske Albanace“.

Dodaje i da su posmrtni ostaci mnogih žrtava pronađeni u Srbiji.

„Njih 13 je i dalje među nestalim, prisilno nestalim žrtvama srpskog genocida na Kosovu“, navela je Osmani na Fejsbuku.

 

Konjufca: „Srpska država odgovorna za genocid nad albanskim narodom 1998-1999 godine“

„Srbija je počinila genocid na Kosovu“, tvrdi i predsednik kosovske skupštine, Gljauk Konjufca.

Kaže da su „svi masakri dela genocida“, te da „ne može biti mira“ za poginule ili za porodice nestalih ako pravda ne bude zadovoljena.

Smatra i da Srbija „krije“ mnoge masovne grobnice, u kojima su sahranjena tela ubijenih Albanaca.

„U Srbiji postoje desetine masovnih grobnica sa telima Albanaca, koje su pronađene i posle rata, poput Rudnice, Raške, Kiževaka, jezera Perućac i na mnogim drugim lokacijama. Međutim, mnoga od tih groblja još uvek nisu otkrivena, jer ih Srbija drži skrivenim i mogu biti poznate samo srpskim državnim vlastima. Srpska država je odgovorna za genocid i sve patnje i zločine koje je nanela albanskom narodu tokom rata 1998-1999″, kazao je Konjufca.

 

EULEX: Izazovi u utvrđivanju sudbine nestalih, nedostatak novih i verodostojnih informacija o lokaciji grobnica

Misija Evropske unije za vladavinu prava (EULEX) odala je danas počast svim nestalim osobama na Kosovu i obećala da će nastaviti da radi na pronalaženju 1.639 nestalih osoba i pružiti potrebne odgovore njihovim porodicama i najmilijima, uprkos svim izazovima.

Kažu da je jedan od glavnih izazova sa kojima se forenzičari suočavaju u procesu utvrđivanja sudbine nestalih na Kosovu to da je znatan broj njih sahranjen na grobljima.

„Glavni problem je modus operandi u skrivanju grobova. U vreme kada je sukob počeo na Kosovu, već je bilo poznato da su masovne grobnice bile vidljive iz vazduha. Stoga su počinioci tela sakrili u manje tajne grobove, čak i na grobljima, kako bi otežali potragu za nestalim ljudima i sakrili dokaze o zločinima”, kazao je EULEX-ov forenzički antropolog Javier Santana.

Tarja Formisto, zamenica direktora kosovskog Instituta za sudsku medicinu i stručnjak EULEX-a, kaže da je približno polovina nestalih osoba na Kosovu pronađena na grobljima.

Za forenzičare je veliki izazov i nedostatak novih i verodostojnih informacija o lokaciji grobnica, tvrde iz EULEX-a.

„Još jedna važna stvar jeste da nisu sve porodice nestalih osoba dale uzorke krvi za DNK analizu. Uzorci krvi su nam potrebni da bismo mogli uspešno da identifikujemo nestale osobe. Tu je i pitanje pogrešnih identifikacija. Nakon sukoba, tela su identifikovana na sažet način, na primer putem slika ili odeće, što je rezultiralo greškama kojima je danas teško ući u trag i ispraviti ih“, kazala je Formisto i dodala da ih to ne obeshrabruje.

Sa druge strane, kao dobar primer sistematskog pristupa potrazi za nestalima, Nikolov Krasimir, koordinator za ekshumacije EULEX-a, naveo je muslimansko groblje u Severnoj Mitrovici.

„Prve ekshumacije izvršene su već 1999. godine. Do kraja 2002. godine izvršeno je 10 ekshumacija i pronađeno 48 tela“, kazao je.

Navodi da su u proteklih 18 godina urađene 24 ekshumacije pojedinačnih tajnih grobova, a da broj tela ekshumiranih sa ovog groblja iznosi 89.

 

Inicijativa „U tami nestalih ljudi“: U 20.00 ugasite svetlo na pet minuta

Povodom Dana nestalih grupa organizacija pozvala je građane da na pet minuta isključe svetla u svojim domovima u 20h, s ciljem da, kako navode, ukažu na bol članova porodica nestalih koji se 21 godina suočavaju sa institucionalnim zanemarivanjem.

„Činom gašenja svetla u našim domovima, saosećamo se sa bolom i tamom sa kojom porodice i rodbina 1,639 nestalih osoba žive već 21 godinu“, poručuju.

„Pravo na otkrivanje istine ostaje jedan od osnovnih principa suočavanja sa prošlošću, pa stoga pozivamo Vladu Kosova da se ozbiljno pozabavi pitanjem nestalih u skladu sa pravilima međunarodnog humanitarnog prava. Glavni zahtev je bio i ostao razjašnjenje njihove sudbine“, stoji u saopštenju ove grupe organizacija.

 

Proces rešavanje sudbine nestalih na Kosovu i dalje otežan i podrivan politizacijom i međuinstitucionalnim sporovima

Prema podacima Fonda za humanitarno pravo, na Kosovu je od 1. januara 1998. do 31. decembra 2000. godine ukupno 10.093 civila izgubilo život i/ili nestalo. Od tog broja njih 8.645 su Albanci, 1.013 Srbi, 262 Romi, Aškalije i Egipćani, 84 Bošnjaci, a 203 pripadnici drugih naroda.

I dan danas se više od 1.600 ljudi vodi kao nestalo.

Rešavanje sudbine nestalih osoba povezanih sa sukobom na Kosovu i dalje je otežano usled nedostatka novih informacija o grobnicama, podsetili su nedavno autori analize koju je izdao Nacionalni konvent o Evropskoj uniji na navode izveštaja EK za Kosovo za 2020. godinu

Dodaju i to da je proces rešavanja sudbine nestalih u periodu od 2016. do 2019. godine bio je podrivan politizacijom i međuinstitucionalnim sporovima.

U izveštaju za 2018. godinu ukazano je i da nisu prihvatljivi ponavljajući pokušaji nekih političara da izmene vremenski okvir obuhvaćen Zakonom o nestalim licima čime bi efektivno bile isključene mnoge nealbanske žrtve.

Autori ove analize ističu i to da je u izveštaju za 2020. godinu uočeno da se međuinstitucionalna saradnja na Kosovu poboljšala u poslednje dve godine, ali da bi jednostavnija organizacija pomogla Kosovu da jednim glasom govori o pitanju nestalih osoba, kako u nacionalnim tako i regionalnim diskusijama.

 

Šta je urađeno prošle godine povodom rešavanja pitanja nestalih?

S ciljem potrage za telima nestalih 1999. godine na Kosovu, u toku prošle godine vršila su se iskopavanja na ukupno deset lokacija, od kojih devet na Kosovu i jedna u Srbiji – Kiževak. Iskopavanja na ovoj lokaciji kod Raške prekinuta su krajem prošle godine, nakon pogoršanja vremenskih uslova, a prema najavama, nastaviće se petog maja ove godine.

Pretpostavlja se da su na ovim lokacijama pronađeni posmrtni ostaci 16 osoba, od kojih između 5 i 6 u Kiževaku, potvrdio je nedavno za KoSSev predsednik Komisije za nestala lica kosovske vlade, Ram Manaj (Ramë Manaj).

Kako je tada naveo Manaj, uzorci svih tela su poslati na DNK analizu Međunarodnoj komisiji za nestale osobe (ICMP) odmah nakon ekshumacije, nekon čega se čekao odgovor.

Direktor Komisije kosovske vlade za nestala lica, Kuštrim Gara (Kushtrim Garra), potvrdio je nedavno za KoSSev da su pristigli rezultati DNK analiza za dve osobe čiji su ostaci pronađeni na lokaciji Kiževak te da je u tvrđeno da je reč o „žrtvama rata“.

Osim kod Kiževaka, u planu su nova iskopavanja na teritoriji centralne Srbije na još dve lokacije. Ujedno su poslati zahtevi Prištini od strane Beograda za iskopavanja na teritoriji Kosova.

 

---

Ovaj tekst je preuzet sa portala kossev.info.