Gazeta Express-Kandićeva nama čini čast-05.03.2015.

IMER MUŠKOLJAJ, 05 Mart 2015.

 

Đakovica ne treba da okleva da proglasi Natašu Kandić počasnom građankom. Taj akt nije uvreda, već čast za Đakovare i za sve Kosovare. Ona je učinila i nastavlja da čini mnogo za pravdu, za Kosovo. Ona zaslužuje da bude naša sugrađanka.

 

Ona kontinuirano radi na rasvetljavanju bolne istine o ratovima u bivšoj Jugoslaviji. Nije joj lako da to čini, budući da je građanka države koja je nalogodavac i kreator planova za tragedije koje su odnele živote desetina hiljada nevinih ljudi. Građanka je države čije vođstvo i dalje okleva da preuzme odgovornost za počinjene zločine.

U Srbiji je smatraju izdajnicom, nazivaju je najgnusnijim epitetima, ali ona se ne povlači. Nataša Kandić je simbol hrabrosti i odlučnosti koja je, bez obzira na cenu, potrebna da se otkrije istina koju neko pokušava da zakopa u zemlju, zajedno s telima nevinih ljudi.

Kandićeva je odvažno iskusila svu mržnju i frustraciju srpskog društva, koje je u njoj videlo čoveka koji neće doprineti sopstvenoj zemlji, koji podržava „zločince“, a ne „žrtve“, koji radi danonoćno na privođenju nacionalnih „heroja“ pravdi, a koji nisu ništa drugo nego zločinci.

U očima Srba zaslepljenih nacionalizmom koji je deset godina ostavljao tragične posledice, ona je sve drugo osim Srpkinje. Ona je „Šiptarka“, Bošnjakinja – samo Srpkinja nije. Jedino Srpkinja baš nije.

Jer, „pravoj“ Srpkinji ne priliči da radi za žrtve na Kosovu, u Bosni. „Prava“ Srpkinja bi trebalo da pronosi slavu Karadžića i Mladića i trebalo bi da aplaudira njihovom kriminalnom nasleđu.

Kandićeva nije takva. Ona ne aplaudira zločincima, već udara na vrata pravosudnih institucija kako bi im uručila istinu o činjenicama koje dokazuju zločine počinjene od strane „živih heroja“, koji su svoja zločinačka dela uzvisili kao herojska.

***

Nataša Kandić je učinila mnogo za rasvetljavanje zločina Srbije na Kosovu. Učinila je mnogo da se odgovorni za te zločine dovedu pred lice pravde, da polože račune. Kao borkinju za ljudska prava i humanistkinju, trebalo bi da je dobro dočekaju u svakom kutku Kosova. Jer ona to zaslužuje. Ako ni za šta drugo, barem za veliki posao koji je uradila u realizaciji projekta „Kosovska knjiga pamćenja“, kao ogroman doprinos otkrivanju istine i pomoći radu sudova da se pronađu oni koji su naređivali i činili zločine. Zasnivajući se na više od 31 hiljade dokumenata, dokumentovana je smrt ili nestanak više od 13 hiljada Kosovara.

„Ovo što sada radimo jeste najjače oružje u borbi protiv zaborava, protiv laži, protiv zločina… Jednoga dana to će biti prepoznato, ali to se neće desiti bez još snažnije borbe da se otkrije istina“, kazala je povodom predstavljanja ovog projekta u Prištini. A to je samo jedan maleni doprinos, u poređenju sa onim što je Kandićeva tokom svih posleratnih godina uradila za rasvetljavanje zločina na Kosovu. Doprinos koji je trebalo da damo mi sami za naše sugrađane, ali to nismo učinili.

Stoga je inicijativa Skupštine Opštine Đakovica da se proglasi „počasnom građankom“ mesta koje je najviše pretrpelo u ratu, više nego simbolična. Uručenje ove titule, sa svim zaslugama, ne bi bila čast samo za nju, već za sve nas.

Bez obzira na osetljivost koju neko može da ima na činjenicu da je Kandićeva Srpkinja i ne žuri mu se da počastvuje sunarodnicu Aleksandra Jablanovića, inicijativa treba da bude i ovenčana odlukom Skupštine Opštine Đakovica o uručenju ove počasne titule njoj. Jer ona nema ništa, ama baš ništa zajedničko sa Jablanovićem i nije od njegovog „roda“.

Ideja o proglašenju Kandićeve građankom Đakovice nema niti antialbanski, niti antihumani, niti uvredljivi karakter. Naprotiv, ona je patriotski čin koji đakovski odbornici ne bi trebalo da oklevaju da preduzmu.

Kandićeva ne predstavlja zločinačku Srbiju, već joj se suprotstavlja, bori se protiv nje. Ona ne predstavlja zločin, već se bori za njegovu osudu, ne gledajući koja strana je počinilac. I zbog toga zaslužuje da joj se da priznanje.

***

Na talasu inflacije priznanja i ordena, Đakovica je proglasila nekoliko „počasnih građana“ tokom poslednjih godina, između ostalih i Salija Berišu, Bamira Topija i Stipu Mesića.

Možemo da pretpostavimo da su Beriša i Topi dobili ovu titulu samo zato što su Albanci, a ne zato što su dali nekakav poseban doprinos Đakovici i Đakovarima. I u slučaju Mesića verujem da je etnički kriterijum bio odlučujući da mu se oda priznanje.

Ako se Đakovari ponose time da su njihovi sugrađani Beriša, Topi i Mesić, zašto ne bi trebalo da se tako osećaju i za Kandićevu? Argument o njenoj etničkoj pripadnosti je banalan i neosnovan.

Više nama čini čast i čini dobra za Kosovo Nataša Kandić, koja je Srpkinja, nego mnogi Albanci koji u ime patriotizma ne propuštaju nijednu stvar da načine štetu sopstvenoj zemlji. Đakovari i svi Kosovari treba da znaju to da cene.

(Preveo sa albanskog Đorđe Božović)