FHP, Documenta (Hrvatska) i Istraživačko-dokumentacioni centar (IDC-BiH) pokreću raspravu o mehanizmima za utvrđivanje i kazivanje činjenica o ratnim zločinima iz neposredne prošlosti. Održan je sastanak 10 vodećih organizacija za ljudska prava iz post-jugoslovenskih zemalja, uz učešće eksperata Međunarodnog centra za tranzicionu pravdu. Učesnici sastanka daju punu podršku suđenjima za ratne zločine. Imajući u vidu da su krivična suđenja fokusirana na počinioce, FHP, Documenta i IDC donose odluku o pokretanju regionalne debate o vansudskim mehanizmima za utvrđivanje i kazivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim povredama ljudskih prava, čiji će fokus biti na žrtvama.

Prvi Regionalni forum za tranzicionu pravdu, posvećen inicijativama i perspektivama za utvrđivanje istine o prošlosti, organizirali su Istraživačko dokumentacioni centar (BiH), Fond za humanitarno pravo (Srbija) i Documenta (Hrvatska). Uz učešće od oko 300 učesnika iz celog regiona, ovim Forumom započela je prva faza Konsultativnog procesa – debata o tome kakvi mehanizmi za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima su potrebni regionu.

Drugi regionalni forum o utvrđivanju istine o ratnim zločinima i sukobima organizirali su Documenta, Fond za humanitarno pravo i Istraživačko-dokumentacioni centar. Više od 300 sudionika iz postjugoslovenskih zemalja – predstavnika organizacija za ljudska prava, udruženja žrtava i obitelji nestalih, organizacija branitelja, Haaškog tribunala, Međunarodnog centra za tranzicijsku pravdu, suci, tužitelji, umjetnici i novinari – raspravljali su, prvi put u Hrvatskoj, o instrumentima za utvrđivanje istine o prošlosti. Forum je otvorio predsjednik Republike Hrvatske Stjepan Mesić, koji je snažno podržao utvrđivanje činjenica na regionalnoj razini.

Treći regionalni forum za tranzicionu pravdu organizovali su Fond za humanitarno pravo (Srbija), Documenta (Hrvatska) i Istraživačko-dokumentacioni centar (BiH). U radu Foruma učestvovalo je preko 300 predstavnika udruženja žrtava, žrtava koje nisu članovi udruženja, veterana, aktivista organizacija za ljudska prava i omladinskih organizacija, novinara, sudija, tužilaca, advokata, poslanika, pravnika, istoričara, umetnika, studenata i srednjoškolaca. Forum su otvorili predsednik Narodne skupštine Republike Srbije Oliver Dulić i Specijalni izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, Jelko Kacin. Na Trećem regionalnom forumu dotadašnja debata o vansudskim mehanizmima je konkretizovana – počinje da se govori o potrebi osnivanja regionalnog tela za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima. Po prvi put je organizovano javno slušanje žrtava.

Predlagači Inicijative, FHP, Documenta i IDC, formirali su Koordinacijsko veće (sa članovima po pozivu) 9.05.2008. godine u Podgorici, Crna Gora. Prvi zadatak Veća bio je da formira Koaliciju za osnivanje REKOM, i na nju prenese upravljanje konsultativnim procesom. Kasnije, Veće je imalo zadatak da nadzire sprovođenje odluka Skupštine Koalicije za REKOM. Koordinacijsko veće prestaje da postoji formiranjem Regionalnog tima zagovarača u oktobru 2011. godine, čime se započelo sa pripremama za novu fazu Procesa REKOM, institucionalizaciju.  

Na Regionalnim konsultacijama sa predstavnicima udruženja žrtava, žrtvama i veteranima, održanim 9. maja 2008. u Podgorici, Crna Gora, lansirana je Inicijativa za osnivanje Regionalne komisije za utvrđivanje i kazivanje činjenica o ratnim zločinima (REKOM). Pokretači ove Inicijative su Fond za humanitarno pravo (Srbija), Documenta (Hrvatska) i Istraživačko-dokumentacioni centar (BiH). Učesnici konsultacija - predstavnici udruženja žrtava, žrtve koje nisu članovi udruženja, i veterani iz Crne Gore, Hrvatske, BiH, Srbije, Makedonije, Slovenije i sa Kosova - podržali su Inicijativu za osnivanje REKOM, s dubokim uvjerenjem da će ona dobiti snažnu podršku udruženja porodica nestalih u svim post-jugoslovenskim zemljama.  

Debata je otvorena u maju 2006. godine, na Prvom regionalnom forumu o mehanizmima za utvrđivanje činjenica o prošlosti, koji su organizovali FHP, IDC i Documenta. Do kraja juna 2011. godine održano je 127 konsultacija, sedam regionalnih i jedan međunarodni forum za tranzicionu pravdu. U konsultacijama je učestvovalo 6187 aktivista organizacija za ljudska prava, organizacija mladih, udruženja porodica žrtava, logoraša, veterana/boraca, zatim umetnika, nastavnika, predstavnika crkava i verskih zajednica, i drugih grupa i udruženja civilnog društva iz svih država naslednica nekadašnje SFRJ. Konsultativni proces se odvijao u formi lokalnih, nacionalnih i regionalnih debata (javnih konsultacija) u manjim grupama, i rasprava u okviru foruma, sa 200 do 300 učesnika. U radu foruma učestvovali su i predstavnici država i međunarodnih organizacija. Stručnu podršku procesu pružali su eksperti ICTJ. Konsultativni proces osmišljen je kao javna platforma za glas žrtava i civilnih grupa o teškom nasleđu prošlosti; kao aktivno zagovaranje i pridobijanje široke javnosti i vlasti za osnivanje REKOM, Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim povredama ljudskih prava na teritoriji nekadašnje SFRJ; i kao komunikacijski kanal za izgradnju Predloga statuta REKOM-a. Konsultativni proces imao je tri faze: najpre se raspravljalo o potrebama i očekivanjima žrtava u odnosu na teško nasleđe prošlosti i vansudskim mehanizmima za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima. Zatim su učesnici, uvažavajući iskustvo drugih post-konfliktnih i post-totalitarnih društava i specifičnost ratova na teritoriji nekadašnje SFRJ, iznosili predloge, mišljenja i preporuke o modelu Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima. U trećoj fazi, počev od maja 2010. godine, učesnici su diskutovali Nacrt Statuta REKOM koji je, na osnovu predloga, mišljenja i preporuka učesnika konsultativnog procesa i rešenja uspešnih komisija za istinu, sačinila Grupa eksperata Koalicije za REKOM. Usledile su konsultacije – pre svega sa civilnim grupama koje su učestvovale u oblikovanju modela REKOM, a zatim i sa pravnicima iz regije. Bilo je žučnih rasprava, strahovanja da su neki stavovi nepomirljivi, ali je ipak trogodišnji zajednički rad omogućio da se kompromisno dođe do zajedničkog dokumenta. Skupština Koalicije za REKOM je 26.03.2011. godine usvojila Predlog Statuta REKOM. Pregled događaja regionalne debate Konsultacije Forumi  

Četvrti regionalni forum je najmasovniji skup o mehanizmima za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima održan na prostoru bivše Jugoslavije. Organizovali su ga Fond za humanitarno pravo, Documenta, Istraživačko-dokumentacioni centar, Udruženje Shpresimi i Community Building Mitrovica. Skup su pozdravnim rečima otvorili predsednik Kosova Fatmir Sejdiu, zamenik šefa misije EULEX Roy Reeve, i drugi visoki zvaničnici. Na ovom Forumu osnovana je Koalicija za REKOM koja ima zadatak da sprovede raspravu o mandatu, ciljevima i drugim elementima REKOM-a. Istraživačko-dokumentacioni centar iz Sarajeva je posle Četvrtog regionalnog foruma za tranzicionu pravdu istupio iz Koordinacijskog veća i odustao od daljeg angažovanja i zastupanja Inicijative o osnivanju Regionalne komisije.

Koalicija za REKOM je mreža organizacija civilnog društva iz postjugoslovenskih zemalja koje se zalažu za osnivanje REKOM - Regionalne komisije za činjenice o ratnim zločinima i drugim teškim povredama ljudskih prava učinjenim na teritoriji bivše SFRJ, od 1. januara 1991. do 31. decembra 2001. godine. Koalicija je formirana 28. oktobra 2008. godine u Prištini na Kosovu, u okviru Četvrtog foruma za tranzicionu pravdu, odlukom 100 nevladinih organizacija za ljudska prava, organizacija mladih i udruženja porodica nestalih i bivših logoraša, učesnika/učesnica pomenutog foruma. Do kraja 2014. godine, Koalicija za REKOM brojala je više od 2.050 nevladinih organizacija i pojedinaca/ki. Svi oni dele mišljenje da jedino zajednički, regionalni pristup utvrđivanju činjenica može da osigura sveobuhvatni istorijski zapis o tome šta se dogodilo u prošlosti. Koalicijom za REKOM upravlja Skupština članova i članica Koalicije. Tehničku i stručnu podršku Koaliciji pruža Regionalni savet, kojim rukovodi koordinatorka projekta/procesa REKOM Nataša Kandić, a u čijem su sastavu predstavnici/ce deset nevladinih organizacija iz postjugoslovenskih zemalja, koje su i Partnerske organizacije na projektu REKOM: Fond za humanitarno pravo (Srbija), Inicijativa mladih za ljudska prava u Srbiji, Inicijativa mladih za ljudska prava u Hrvatskoj, Udruženje za tranzicionu pravdu, odgovornost i sjećanje u BiH (TPOS), Centar za demokratiju i tranzicionu pravdu (BiH), Fond za humanitarno pravo Kosovo, Centar za građansko obrazovanje (Crna Gora), Centar za istraživanje i kreiranje politika (Makedonija), i Centar za istraživanje religije, politike i društva (Srbija). Statut Koalicije za REKOM Statut Koalicije za REKOM usvojen je na Skupštini članica Koalicije održanoj u Zagrebu, 15.oktobra/listopada 2010.godine, a aktuelne Izmene i dopune Statuta Koalicije usvojene su na Skupštini Koalicije za REKOM održanoj u Sarajevu 26. juna 2011. godine. Članovi Regionalnog saveta Koalicije za REKOM        

Peti regionalni forum je okupio preko 200 nevladinih organizacija iz svih zemalja regiona nekadašnje SFRJ. Sa 316 učesnika, bio je to jedan od najvećih skupova posećen tranzicionoj pravdi. Forum su organizovali Centar za građansko obrazovanje i Akcija za ljudska prava iz Crne Gore, uz pomoć Sekretarijata Koalicije za REKOM. To je prvi forum na kojem su članovi Koalicije za REKOM, u okviru četiri radionice, raspravljali o modelu i drugim elementima modela REKOM. Dan uoči Foruma, članovi Koalicije održali su prvu, osnivačku skupštinu Koalicije, na kojoj je usvojen Statut Koalicije i izabrani članovi Koordinacijskog veća. Peti forum su otvorili Ranko Krivokapić, predsednik Skupštine Crne Gore, Pierre Mirel, direktor Odeljenja Evropske komisije za proširenje za zemlje zapadnog Balkana, i Ron J.P.M. van Dartel, ambasador Kraljevine Holandije u Crnoj Gori i Srbiji.

Šesti regionalni forum za tranzicionu pravdu otvorili su potpredsednica Vlade Vojvodine Ana Tomanova Makanova, šef delegacije Evropske komisije u Srbiji Vincent Degert, predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine Dinko Gruhonjić i režiser Želimir Žilnik. Na skupu je učestvovalo više od 300 predstavnika/ca organizacija i pojedinaca/ki iz čitavog regiona bivše SFRJ. U okviru Foruma održana je i druga skupština Koalicije za REKOM.

Prva medijska kampanja kojom je Inicijativa REKOM predstavljena široj javnosti u regionu zvala se Zašto REKOM. Promotivne aktivnosti započete su 1. juna 2010. godine, istovremeno u Banjaluci, Beogradu, Podgorici, Prištini, Sarajevu i Zagrebu, i ubrzo proširene i na druge gradove. TV spotove su režirali Slobodan Šijan i Milutin Petrović. Pokrenut je website www.ZaREKOM.org na osam jezika, i Facebook i Twitter prezentacije Inicijative.

Sedmi Forum za tranzicionu pravdu održan je 16-17.10.2010. u Zagrebu. Forum je otvorio predsednik Republike Hrvatske, Ivo Josipović. U radu su učestvovali bivši predsednik RH, Stipe Mesić, potpredsednik Vlade RH Slobodan Uzelac i predstavnici Sabora i ministarstava RH. Osim plenuma, debata učesnika je organizovana u okviru četiri radne grupe: za sastav i izbor članova REKOM-a, za ovlašćenja REKOM-a i odnos prema pravosuđu, za javno zagovaranje Inicijative i za ciljeve i zadatke REKOM-a. Forum je završen zajedničkom ocenom učesnika da se delovanje buduće ragionalne Komisije mora zasnivati na dobrovoljnosti žrtava, obaveznosti države, i samostalnosti Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima na području bivše Jugoslavije (REKOM).

Sa javnim zagovaranjem Inicijative REKOM počelo se u januaru 2011. godine. Obavlja se na nacionalnom nivou, a u njemu učestvuju članovi Koordinacijskog veća Koalicije za REKOM, koordinatori i predstavnici za odnose sa javnošću Inicijative za REKOM i članovi Koalicije za REKOM. Cilj javnog zagovaranja je dobijanje političke podrške za osnivanje REKOM.

U Rezoluciji Evropskog parlamenta o o procesu evropskih integracija Srbije usvojenoj 19. januara 2011, pod tačkom 34. izražava se podrška Inicijativi REKOM "sa ciljem nastavljanja procesa podizanja svesti i pomirenja širom Zapadnog Balkana", i pozivaju se vlasti Srbije i drugih zemalja uključenih u to pitanje da pruže podršku ovoj Inicijativi.

Parlamentarna skupština je 26. januara 2011. godine usvojila Rezoluciju 1786 (2011)  - Reconciliation and political dialogue between the countries of the former Yugoslavia - kojom izražava podršku naporima post-jugoslovenskih zemalja za uspostavljanje pomirenja i novih odnosa među državama. U Rezoluciji je posebno istaknuta podrška Inicijativi REKOM - inicijativi nevladinih organizacija iz post-jugoslovenskih zemalja za formiranje Regionalne komisije za uspostavljanje činjenica o ratnim zločinima na teritoriji nekadašnje SFRJ (REKOM) koja ima za cilj da oda poštovanje i prizna sve žrtve.

Koalicija za REKOM na svojoj Skupštini usvojila je Predlog statuta REKOM-a, koji je pripremila Radna grupa Koalicije za REKOM za Statut, na osnovu predloga i preporuka učesnika konsultativnog procesa i analize statuta uspešnih komisija za istinu i zakonodavstava parlamentarnih i istražnih komisija u post-jugoslovenskim zemljama. Link.

Za devet nedelja, koliko je trajala kampanja, prikupljeno 545.000 potpisa građana. U Bosni i Hercegovini prikupljeno je 122.540 potpisa podrške, u Hrvatskoj 19.674, u Crnoj Gori 31.060, u Srbiji 254.625, u Sloveniji 5.346, u Makedoniji 10.069 potpisa, a najveće iznenađenje u kampanji je veliki broj potpisa prikupljenih u Banja Luci (46.000) i na Kosovu (100.566).

Za razliku od prethodnih foruma, koji su bili u funkciji debate o osnivanju REKOM, cilj ovog foruma bio je da sagleda i oceni rezultate procesa tranzicione pravde u regionu. "Ovo je pokušaj da proces suočavanja sa prošlošću predamo institucijama", rekla je Kandić. Skup je održan 27. juna/lipanja 2011. u hotelu Holiday Inn u Sarajevu, BiH.   

Pismo podrške Inicijativi za osnivanje REKOM, upućeno 7. oktobra 2011. godine predsednicima i članovima predsedništva zemalja-naslednica bivše Jugoslavije, potpisalo je 155 umetnika i intelektualaca, regionalno poznatih i cenjenih.

Druga faza procesa REKOM, Institucionalizacija Inicijative REKOM (prenos Inicijative sa civilnog na politički nivo) otpočela je formiranjem Regionalnog tima javnih zagovarača (RTJZ) u oktobru 2011. godine. Članove tima, na poziv Fonda za humanitarno pravo, predložile su partnerske organizacije koje su aktivno učestvovale u troipogodišnjem konsultativnom procesu o mandatu REKOM. Primarni cilj RTZJ je političko zagovaranje za osnivanje REKOM. RTJZ čine: Zdravko Grebo, profesor na Pravnom fakultetu u Sarajevu, Dino Mustafić, pozorišni reditelj, i novinarka Dženana Karup-Druško (BiH), Žarko Puhovski, profesor na Filozofskom fakultetu u Zagrebu (Hrvatska),  novinar Adriatik Kelmendi (Kosovo), novinar Dragoljub Vuković (Crna Gora), novinar Dinko Gruhonjić i aktivistkinja za ljudska prava, Nataša Kandić (Srbija), i Prof. dr. Židas Daskalovski (Makedonija. Biljana Vankovska, profesorka na Filozofskom fakultetu u Skoplju (Makedonija) podnela je ostavku na člantvo u RTZJ u novembru 2013, jer je smatrala da nije postigla adekvatan uspeh u javnom zagovaranju u Makedoniji. Novinar Igor Mekina (Slovenija) prestao je sa aktivnostima u RTZJ i u Inicijativi REKOM u januaru 2014.  

Evropska komisija je 12.10.2011. objavila dokument Strategija proširenja i glavni izazovi 2011-2012 za region bivše SFRJ, i u odeljku 2.3 navela Inicijativu REKOM kao izuzetno značajnu za proces regionalnog pomirenja. Takođe, u pratećim izveštajima o napretku za Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, Makedoniju, Crnu Goru i Kosovo, EK je istakla podršku Inicijativi za REKOM kao integralnom delu procesa evropksih integracija regionalnih zemalja. Evropska komisija je i u izveštaju o progresu Srbije u procesu Evrointegracija za 2013. godinu navela da nastavlja sa podrškom Procesu REKOM. U dokumentu Strategija proširenja i ključni izazovi 2013 -2014 (SERBIA 2013 progress report) koji je objavljen 16. oktobra 2013. godine, EK je pozdravila prvi sastanak izaslanika predsednika država za REKOM.

Učestvovalo je 63 predstavnika organizacija članica Koalicije za REKOM iz svih post-jugoslovenskih zemalja. Žarko Puhovski, javni zagovarač u Hrvatskoj, pokrenuo je pitanje „tvrdog jezgra“ Statuta REKOM koji Koalicija treba da odredi, kako bi zagovarači imali jasno uputstvo o minimalnim standardima kojih treba da se pridržavaju u javnom zagovaranju Inicijative REKOM. U oceni nove faze zagovaranja, rekao je: „Kako proces REKOM prelazi na političku razinu, gubi se na sadržaju, ali dobija na moći. Gubitak sadržaja će se pre svega očitovati kroz zahteve političara da se naš Predlog Statuta izmeni. U vezi sa mogućim izmenama, na Koaliciji je zadatak da odredi šta je ’tvrdo jezgro’ odnosno ono što mora ostati u Statutu, a od kojih se tačaka, po potrebi, može odustati.“ Zaključak Koalicije je da se o „tvrdom jezgru“ Predloga Statuta REKOM razgovara na sledećem sastanku Koalicije za REKOM, planiranom za februar 2012.

Učestvovalo je 65 članova/ca Koalicije za REKOM. Na sastanku su predstavljeni rezultati istraživanja o stanju tranzicione pravde u post-jugoslovenskim zemljama, a posle toga su članovi Koalicije za REKOM tokom celog dana raspravljali o toku procesa institucionalizacije Inicijative za REKOM, kao i o „tvrdom jezgru“ Predloga Statuta REKOM-a, kao obavezujućem minimumu u političkom zagovaranju Inicijative za osnivanje REKOM. U raspravi o „tvrdom jezgru“ Predloga Statuta, učesnici su se složili sa predlogom profesora Žarka Puhovskog da je usvojeni Predlog Statuta REKOM, koji je usvojila Koalicija za REKOM 26.03.2011. godine, polazni dokument u izgradnji minimalnog konsenzusa za raspravu na zvaničnom nivou.

Evropski parlament je 29. marta 2012. godine usvojio Rezoluciju o napretku Srbije (2011/2886 RSP), dokument koji je pripremio slovenački poslanik Jelko Kacin. U 39. tački Rezolucije, Evropski parlament “izražava podršku Inicijativi REKOM u cilju da i dalje pokreće i usmerava proces pomirenja na celom zapadnom Balkanu”.

Glavna tema bila je zagovaranje i progres Inicijative za REKOM u kontekstu političke situacije u regionu bivše SFRJ.

Regionalni sastanak Koalicije za REKOM održan je 8. septembra 2012. godine u Beogradu, i u njemu je učestvovalo 60 članova Koalicije. Prvi put su članovi Koalicije govorili o svojim sećanjima iz rata i o ratu (sesija Šta pamtimo, čega se sećamo, objavljeno u 10. broju !Glasa Inicijative REKOM). Među učesnicima je bilo žrtava koje su po prvi put govorile o svojim ratnim iskustvima i mladih koji su više o ratnim zločinima saznali zahvaljujući učešću u Procesu REKOM.

Kampanja je bila fokusirana na podsećanje predsednika/ce ili članova predsedništva država u regionu na činjenicu da osnivanje REKOM zavisi od njihove odluke. Po uzoru na akcije kakve sprovodi Amnesty International, organizovane su akcije slanja razglednica na adrese regionalnih predsedništava, sa kratkom porukom podsećanja na već iskazanu podršku osnivanju REKOM, i na to da je došlo vreme za korak dalje. Akcija REKOM za budućnost održana je 22. septembra 2012. godine.

Koalicija za REKOM nastavlja sa prikupljanjem potpisa podrške za osnivanje REKOM.

Predsednik Hrvatske Ivo Josipović imenovao je Zlatu Đurđević, redovnu profesorku na Pravnom fakultetu Sveučilišta u Zagrebu 25. januara 2013. godine; Predsednik Makedonije Gjorge Ivanov imenovao je Lubena Arnaudoskog, zamenika generalnog sekretara za pravne i organizacione poslove u svom kabinetu, 25. januara 2013. godine; Predsednik Crne Gore Filip Vujanović je imenovao Sonju Tomović-Šundić, dekanicu Fakulteta političkih nauka u Podgorici I ličnu savetnicu za manjinska I ljudska prava 28. januara 2013. godine; Predsednica Kosova Atifete Jahjaga imenovala je Selima Selimija, svog pravnog savetnika, 25. marta 2013. godine; Član Predsedništva BiH Željko Komšić imenovao je Gorana Mihaljevića,  pravnika, oficira za vezu sa Haškim tribunalom 25. marta 2013. godine; Član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović imenovao je Aljošu Čamparu, pravnika, dogradonačelnika Sarajeva, za svog izaslanika 21. februara 2013. godine; Predsednik Srbije Tomislav Nikolić imenovao je Sinišu Važića, sudiju Apelacionog suda u Beogradu za svog izaslanika 30. juna 2013. godine; Predsednik Slovenije Borut Pahor i treći član Predsedništva BiH, Nebojša Radmanović, nisu imenovali izaslanike za REKOM[1]. [1]Profesor Žarko Puhovski se u ime Koalicije za REKOM i javnih zagovarača lično obratio predsedniku Slovenije, i 24.04.2014. godine primio je odgovor od njegovog savetnika za spoljne poslove, kojim ga obaveštava da je pitanje REKOM-a u nadležnosti Vlade Slovenije. Preporučio je Koaliciji za REKOM da se obrati Ministarstvu za spoljne poslove Republike Slovenije. Treći član Predsedništva BiH nikada nije odgovorio na dopise i javno obraćanje Koalicije za REKOM za imenovanje izaslanika za REKOM.

IX Međunarodni forum za tranzicionu pravdu pod nazivom Pomirenje u post-jugoslovenskim zemljama održan je 17. i 18. maja 2013. godine na planini Jahorina, u BiH. Na forumu se govorilo o postignućima u uspostavljanju tranzicione pravde u post-jugoslovenskim zemljama, iskustvu Severne Irske, pomirenju iz ugla država, religijskih zajednica, naučne zajednice, zajednice umetnika i kulturologa, organizacija civilnog društva, kao i o nasleđu Haškog tribunala u funkciji pomirenja. Održana je i Šesta skupština Koalicije za REKOM, 17. maja 2013. godine na Jahorini, BiH.  

Regionalnu ekspertsku grupu čine lični izaslanici za REKOM predsednika/članova Predsedništva BiH. Zadatak izaslanika za REKOM, koji je formulisao predsednik Hrvatske Ivo Josipović, je analiza Predloga statuta REKOM iz ugla ustavnih, pravnih i političkih mogućnosti za osnivanje REKOM, u svakoj zemlji pojedinačno. U radu Regionalne ekspertske grupe, u ime Koalicije za REKOM i javnih zagovarača, učestvovali su Midhat Izmirlija, član Radne grupe Koalicije za REKOM za Statut i Nataša Kandić, koordinatorka procesa REKOM. Njihov zadatak je bio tehničke prirode, da pruže tumačenje Predloga Statuta REKOM koji je predložila Koalicija i da brinu da svi predlozi izaslanika blagovremeno i verodostojno budu uneti u Izmene. U radu su, povremeno, u svojstvu posmatrača, učestvovali i ostali javni zagovarači. Izaslanici su ukupno održali četiri sastanka, dva sastanka 2013. godine, 8. septembra i 24. oktobra, oba u Zagrebu, i do kraja juna 2014. godine, dva sastanka - 8. marta, u Zagrebu, i 4. maja, u Beogradu. Na drugom sastanku, izaslanici su doneli odluku da se konsultuju sa predsednicima/članovima Predsedništva BiH o „periodu i području istraživanja“ Komisije, pre nego što im upute finalni dokument Izmena na pregled i odlučivanje. Izaslanici su započeli sa konsultacijama u maju i do kraja juna 2014. godine još uvek su bile u toku. Javni zagovarači su aktivno učestvovali u pomenutim konsultacijama. Izaslanici za REKOM okončali su svoj mandat 28.10.2014. godine. Izmene Predloga statuta REKOM koje su predložili, Koalicija za REKOM je usvojila na Skupšini, 17.11.2014.    

Povodom Međunarodnog dana mira, Koalicija za REKOM organizovala je kampanju Podržavam REKOM i obavestila javnost da je počela sa radom Regionalna ekspertska grupa za REKOM.

Koalicija za REKOM je 14. novembra 2014. godine u Beogradu (Srbija) održala Skupštinu, sedmu po redu, uz učešće 104 delegata, koji su predstavljali 1950 članova/ica. Delegati su, uz jedan glas protiv i dva uzdržana, podržali Izmene Statuta REKOM, koje su sačinili izaslanici predsednika Crne Gore, Srbije, Hrvatske i Kosova, bošnjačkog i hrvatskog člana Predsedništva BiH, a u vezi sa zadatkom da ispitaju ustavne i pravne mogućnosti za osnivanje REKOM-a u svakoj zemlji pojedinačno.

X Forum je bio posvećen postignućima u tranzicionoj pravdi, promociji upotrebe činjenica u umetničkim delima i slušanju glasa žrtava. Forum je održan 15. i 16. novembra 2014. godine u Beogradu, u organizaciji Koalicije za REKOM. Najavljena je nova faza Procesa REKOM, u kojoj Koalicija prati, pomaže i podstiče državne institucije da osnuju REKOM.

Koalicija za REKOM je 10. decembra 2014. godine uputila pismo predsednicima/članovima Predsedništva BiH, podsećajući ih da je Skupština podržala Izmene Statuta REKOM-a, čime su stvoreni uslovi za novi korak prema osnivanju Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim povredama ljudskih prava u ratovima na teritoriji bivše Jugoslavije - REKOM.

OD UKUPNO 50.361 OSOBA, U SRBIJI JE PRIKUPLJENO 13.270 POTPISA PODRŠKE, U SARAJEVU 12.400, U PRIŠTINI 11.208, U BANJALUCI 9.361, A U HRVATSKOJ 3.889. PETICIJU NA SAJTU RECOM.LINK POTPISALO JE 233 OSOBE ANITA MITIĆ: CILJ KAMPANJE JE DA ŠEFOVI DRŽAVA, NASLEDNICA NEKADAŠNJE SFRJ, NA SAMITU U OKVIRU BERLINSKOG PROCESA, POTPIŠU SPORAZUM O OSNIVANJU REKOM-A Nešto više od 50.000 građana i građanki iz regiona potpisalo je peticiju da Regionalna komisija za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim povredama ljudskih prava počinjenim na teritoriji nekadašnje SFRJ od 1. januara 1991. do 31. decembra 2001. godine (REKOM) bude osnovana u okviru Berlinskog procesa, navodi se na sajtu REKOM-a.

Vlade Crne Gore je 28.6.2018. godine, na 83. sednici podržala Inicijativu za osnivanje REKOM-a. Nedelju dana ranije, premijer Crne Gore, Duško Marković sastao se u Podgorici sa delegacijom Inicijative za REKOM, na čelu sa koordinatorkom Natašom Kandić. „Crna Gora želi da ova inicijativa zadobije podršku svih država regiona kako bi iz tog procesa generacije koje dolaze imale sliku o ružnom dijelu naše prošlosti, da je nikada ne ponove“. rekao je tada Duško Marković.

XII Forum za tranzicionu pravdu

Na devetom zasedanju, 15. decembra 2019 godine u Zagrebu, Skupština Koalicije za REKOM je donela odluku o restrukturiranju Inicijative za REKOM, kojom je Statut REKOM-a, usaglašen zajedničkim radom izaslanika predsednika Hrvatske, Srbije, dva člana Predsedništva BiH, Crne Gore, Kosova i Makedonije i eksperata Koalicije za REKOM 2014. godine, prestao da važi i simbolizuje političku volju lidera postjugoslovenskih zemalja da zajednički osnuju Regionalnu komisiju za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i žrtvama ratova devedesetih godina na području nekadašnje Jugoslavije (REKOM). Imajući u vidu da u postojećoj političkoj konstelaciji u Hrvatskoj nema podrške za osnivanje REKOM-a, da pomirenje i osnivanje REKOM-a više nisu prioriteti politike bošnjačkog i hrvatskog člana Predsedništva BiH, da Republika Srpska ne prihvata presude Haškog tribunala kao osnov za utvrđivanje činjenica o žrtvama i da Slovenija smatra da u toj zemlji nema ratnih žrtava te nema osnova da učestvuje u popisu ratnih žrtava, Koalicija za REKOM je spremna da preuzme brigu za izradu poimeničnog popisa žrtava ratova devedesetih na području nekadašnje Jugoslavije. Obaveza za izradu poimeničnog popisa žrtava Koalicija za REKOM smatra da su odbijanjem da zajednički formiraju međudržavnu komisiju (REKOM), lideri i vlade postjugoslovenskih zemalja napravili još jednu istorijsku i političku grešku. Koalicija za REKOM na to odgovara – od poimeničnog popisa žrtava se ne sme odustati. Ona preuzima brigu i odgovornost da se taj posao završi do kraja. Skupština Koalicije za REKOM se obavezala: da dokumentovanje ratnih zločina i žrtava intenzivira povećanjem timova istraživača i analitičara, uključivanjem akademskih institucija u istraživački rad, dogradnjom postojećih baza podataka i jačanjem javne pažnje za perspektivu žrtava; da ojača mrežu pomirenja i tranzicijske pravde u periodu 2020–2023. godine uključivanjem u aktivnosti najmanje 100 organizacija u lokalnim zajednicama, i da pruža stručnu podršku organizacijama mladih u suprotstavljanju netačnom prikazivanju sudskih i istoriografski utvrđenih činjenica i proizvodnji „nacionalnih istina”.