REKOM mreža pomirenja

22.05.2024.

Laži Srbije o Rezoluciji UN-a o Srebrenici samo su stvar moći

Ratni zločini, RECOM Mreža pomirenja, Srebrenica

Balkan Transitional Justice, 21. maj 2024.

Autor: Sofija Todorović

Prikazujući nacrt rezoluciju UN-a o genocidu u Srebrenici 1995. godine kao neviđen i opasan napad na srpski narod, lideri Srbije nisu motivisani ničim drugim do glađu za vlašću.

Aleksandar Vulin, bivši šef obavještajne službe, dao je 27. marta intervju za tabloid koji je dao ton odgovoru Srbije na nacrt rezoluciju Ujedinjenih nacija koji su predložile Nemačka i Ruanda – da se 11. jul proglasi Međunarodnim danom razmišljanja i sećanja na genocid u Srebrenici 1995. godine.

Umesto ovoga, veliki deo medija u Srbiji koji su pod kontrolom vlasti neumorno širi neistine o sadržaju rezolucije, njenoj pravnoj snazi i mogućim posledicama po Srbiju i RS.

Rezolucija se, naime, u velikoj meri odnosi na sećanje, edukaciju i prevenciju sličnih događaja u budućnosti, ali toga nema kod pokretača strašne kampanje dezinformisanja i zastrašivanja u Srbiji, kampanje motivisane pohlepom za vlašću i pokrenute jednim okom na ponovljene izbore u Beogradu 2. juna.

Ne treba da se čudimo: oni na vlasti već dugo pokušavaju da zacementiraju svoju poziciju manipulirajući neprocesuiranom traumom, inicirajući neprijateljstva i šireći dezinformacije.

Sakupljanje političkih poena

Negiranje genocida u Srbiji je u poslednjih, otprilike 12 godina,  otkako su Srpska napredna stranka (SNS) i njen lider, predsednik Aleksandar Vučić, preuzeli vlast, intenzivirano do te mere da je to postala standardna praksa, izazivajući veliku uznemirenost onih koji su u Srebrenici za pet dana u julu 1995.izgubili svoje najmilije.

Dobro dokumentovane nepravilnosti tokom decembarskih izbora u Srbiji, nakon čega je Evropski parlament zatražio međunarodnu istragu, primorale su vlasti u Srbiji da ponovo raspišu izbore u Beogradu; vladajuća stranka gura narativ koji izbore uokviruje kao nešto što je od „najvećeg nacionalnog značaja“ i čime će se glavni grad braniti od onih koji navodno žele da naškode Srbiji i njenim nacionalnim interesima.

Rezolucija o Srebrenici, koju su predložile Nemačka i Ruanda, a koja ima podršku Sjedinjenih Američkih Država (SAD) i niza drugih zemalja, postala je deo tog narativa – uveriti birače da je svet protiv nje i da je najbolja odbrana glasati za one koji su već na vlasti, radi kontinuiteta, a ne promene.

To je vrsta taktike na koju se dokumenat iz novembra 2023. godine komesarka Saveta Evrope za ljudska prava Dunja Mijatović osvrće, a tiče se pravde, mira i socijalne kohezije u bivšoj Jugoslaviji.

„Primećeno je da manipulacija ratnim događajima ima za cilj da oživi etničke tenzije i nezadovoljstvo i da je postala strategija nacionalističkim političarima za dobijanje glasova i očuvanja njihove pozicije na vlasti”, napisala je Mijatović.

Neistine koje sponzoriše država

Čini se kao da je istina jednostavno ostavljena po strani kada apokaliptične političke kampanje teraju ljude u određenom pravcu kako bi se zadržala moć u rukama političke elite.

Međutim, važnost istine ne može se meriti standardima koje nameću oni koji su bili uključeni u najbolniji period nedavne prošlosti, ljudi poput Vulina, nekada partijskog saradnika Mire Marković, supruge pokojnog moćnika Slobodana Miloševića i Vučića, ministra za informisanje tokom rata na Kosovu 1998-99. Njih to ne zanima; da su se o tome brinuli, pokušali bi izgraditi drugačiju budućnost za region, oslobođenu stalnog ratnog huškanja, veličanja ratnih zločinaca i mržnje.

Vučić je ponovio Vulinove reči u kojima je rezolucija uokvirena kao pokušaj da se srpski narod označi kao genocidan.

U Bosni i Hercegovini, lider bosanskih Srba, Milorad Dodik, upozorio je da će se RS, čiji je on predsednik, „povući iz procesa donošenja odluka u institucijama“ BiH, što je novi korak ka secesiji kojom Dodik tako često preti.

Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić i nekoliko vladinih ministara bili su uz Dodika na mitingu protiv rezolucije u Banjaluci 18. aprila, gde se sa bine moglo čuti ratno huškanje, uvrede i govor mržnje.

Mnogi ugledni stručnjaci, analitičari, političari i pravnici pokušali su da ponude verodostojne informacije i objasne stvarni učinak rezolucije, ali uprkos određenom uspehu šteta je već napravljena.

Propagandna ofanziva dobija podršku crkve

Vučić, Dodik i patrijarh Srpske pravoslavne crkve najavili su „Veliki Vaskršnji sabor“ kako bi se pozabavili „teškom“ političkom situacijom sa kojom se srpski narod suočava, ali je to odloženo jer je odloženo i glasanje o rezoluciji na Generalnoj skupštini UN-a.

Vaskrs, međutim, nije mogao da prođe bez osvrta na genocid u Srebrenici.

Patrijarh Porfirije je u svojoj tradicionalnoj poruci osudio „pokušaj nebivalog istorijskog revizionizma, u kome se nastoji da prostom inverzijom srpski narod, žrtva višestrukih genocida i etničkog čišćenja, bude proglašen za počinioca genocida“, dajući našim izabranim liderima punu podršku najvažnijeg duhovnog vođe zemlje.

Nije uvek lako zauzeti se za ono što je ispravno; a prava stvar u ovom slučaju bi bila podržati rezoluciju, jer u njenom sadržaju nema ništa loše.

Dok čekamo potvrdu kada će Generalna skupština UN-a glasati o rezoluciji, vidimo da je cilj onih koji su započeli ovu propagandnu ofanzivu na tekst i na mir postignut: javnost Srbije je kupila njihove laži, a političari će ubrati koristi.

Učinjena šteta je nepopravljiva; izazvala je strah, bol i nepoverenje, oslobađajući novi talas traume među žrtvama.

Odgovorni za ovu štetu neće se suzdržavati. Njihova je politička računica da će ono što boli javnost, samo pomoći njihovoj sopstvenoj kauzi.

Sofija Todorović je programska direktorka Inicijative mladih za ljudska prava u Srbiji.

Mišljenja iznesena u ovom tekstu su mišljenja autora i ne odražavaju nužno stavove BIRN-a.

This website was created and maintained with the financial support of the European Union. Its contents are the sole responsibility of the RECOM Reconciliation Network and do not necessarily reflect the views of the European Union.