Lideri Zapadnog Balkana imenovali lične izaslanike za pisanje Sporazuma o osnivanju REKOM-a

 

 

 

Sarajevo, Beograd, Podgorica, Skoplje i Priština

20. 12. 2017.

 

Lideri Zapadnog Balkana imenovali lične izaslanike za pisanje Sporazuma o osnivanju REKOM-a

 

Predsednici Srbije, Crne Gore, Makedonije i Kosova i bošnjački član Predsedništva BiH imenovali su lične izaslanike, koji će zajedno sa Koalicijom za REKOM pripremiti nacrt Sporazuma o osnivanju REKOM-a.

Izaslanica predsednika Srbije Aleksandra Vučića je Tanja Jović, savetnica predsednika Srbije za spoljne poslove; izaslanica predsednika Crne Gore Filipa Vujanovića je prof. dr Sonja Tomović–Šundić, savetnica predsednika Crne Gore za ljudska i manjinska prava; izaslanik predsednika Makedonije Đorđa Ivanova je Ilija Isajlovski, karijerni diplomata i član kabineta predsednika Makedonije; izaslanik predsednika Kosova Hašima Tačija je Ardian Arifaj, politički savetnik predsednika Kosova, a izaslanik člana Predsedništva BiH Bakira Izetbegovića je Elvir Čamdžić, ekspert za međunarodne odnose i šef kabineta bošnjačkog člana Predsedništva BiH.

 

Prema dogovoru Koalicije za REKOM i lidera zemalja Zapadnog Balkana, Nacrt Sporazuma o osnivanju REKOM-a potpisaće premijeri na samitu Berlinskog procesa u Londonu, u julu 2018. godine, nakon čega će predsednici i Predsedništvo BiH pokrenuti procedure za kandidovanje i izbor članova REKOM-a, u skladu sa Nacrtom Statuta REKOM-a. Statut su zajednički sačinili prethodni izaslanici predsednika i Predsedništva BiH i Koalicija za REKOM, u oktobru 2014. godine. Statutom REKOM-a utvrđeni su sledeći zadaci te komisije:

 

• da prikupi podatke o slučajevima ratnih zločina i drugim slučajevima teških kršenja ljudskih prava;

 

• da prikupi podatke o sudbini nestalih i sarađuje sa nadležnim telima koja se u zemljama koje su strane ugovornice bave potragom za nestalima;

 

• da izradi popise civila i boraca koji su izgubili život ili nestali tokom rata ili drugih oblika oružanih sukoba
• da prikupi podatke o mestima zatvaranja tokom ratova, o licima koja su protivpravno zatvarana, podvrgavana mučenju i nečovečnom postupanju, i izradi njihov sveobuhvatan popis, uz zaštitu identiteta kada je to neophodno;

 

• da istraži političke i društvene okolnosti koje su odlučujuće doprinele izbijanju ratova ili drugih oblika oružanog sukoba, kao i činjenju ratnih zločina i drugih teških kršenja ljudskih prava;

 

• da održi javna slušanja žrtava i drugih lica o ratnim zločinima i drugim teškim kršenjima ljudskih prava i

 

• da preporuči mere koje se odnose na sprečavanje ponavljanja kršenja ljudskih prava i na reparacije za žrtve.

 

 

Četvrti samit u okviru Berlinskog procesa, u julu 2018. godine u Londonu, organizuje Kancelarija Ujedinjenog kraljevstva za spoljne poslove i komonvelt (UK FCO), a na njemu učestvuju premijeri, ministri spoljnih poslova i ekonomije BiH, Srbije, Crne Gore, Albanije, Makedonije i Kosova (Zapadni Balkan), članice EU – Nemačka, Austrija, Francuska, UK, Italija, kao i Slovenija i Hrvatska, dve od šest federalnih jedinica bivše SFRJ. U Berlinskom procesu učestvuje i Forum civilnog društva, koji takođe predlaže potpisivanje sporazuma o osnivanju REKOM-a na samitu 2018. godine.