Mediji u Srbiji relativizuju ratne zločine i promovišu ratne zločince

Vodeći mediji u Srbiji mahom poriču ratne zločine, relativizuju ih ili o njima uopšte ne izveštavaju, utvrđeno je u istraživanju „Kako govorimo o ratnim zločinima?“ Regionalne akademije za razvoj demokratije.

Istraživanje je sprovedeno od 1. aprila 2022. godine do 31. avgusta 2023. godine, a tokom tog perioda teme vezane za osuđene ratne zločince poput Radovana Karadžića, Ratka Mladića, Vojislava Šešelja i zločine počinjene u Hrtkovcima, Srebrenici, Vukovaru, Sarajevu i Štrpcima pronađene su u 7548 medijskih članaka. U tim medijskim objavama, identifikovano je 2900 relevantnih spominjanja ratnih zločina i zločinaca, ali većina tih spominjanja (oko 90%) odnosila se na same ličnosti osuđenih ratnih zločinaca, dok je samo 10% sadržaja bilo direktno povezano sa temom ratnih zločina. Istovremeno, istraživanje ukazuje na to da samo manji broj medija, sa nižim uticajem, jasno kritikuje ratne zločine i ne relativizuje njihov značaj, kao i odgovornost za iste.

Monitoring medija obuhvatao je vodeće televizije i najčitanije portale: B92, Blic, Danas, Hepi, Informer, Kurir, N1, Novosti, Pink, Politika, RTS i Prva.

Najviše spominjana tema sa oko 300 članka jeste genocid u Srebrenici. Najčešći su afirmativni stavovi prema zvaničnoj verziji genocida (48%), dok negiranje genocida čini 22%, a negiranje samog zločina 5%. Ovaj rezultat relativizuje činjenica da uglavnom dva medija, N1 i Danas, objavljuju veliki broj tekstova i priloga u kojima obrađuju ovu temu.

Predsednik Izvršnog odbora Regionalne akademije za razvoj demokratije Balša Božović objašnjava da ovakvi rezultati na prvi pogled pokazuju da je više onih koji izveštavaju u skladu sa presudama Međunarodnog suda u Hagu i zvaničnim verzijama događaja. Međutim, kako Božović ukazuje, u tih 48 procenata su mahom članci koji dolaze od strane Danasa i N1 koji se i najviše bave ovom temom, medija čiji su doseg i uticaj, u poređenju sa svim ostalim televizijama i najčitanijim portalima, znatno niži.

Prema njegovim rečima, najdramatičnije je što RTS potpuno ignoriše ovu temu. Za više od godinu dana praćenja, RTS je imao samo dve medijske objave o Srebrenici koja potvrđuju zvanične događaje, dok je najveći broj emitovanih priloga bio neutralnog tona ili su čak u njima negirani zločini.

Mnoge televizije i portali u ogromnoj meri nemaju ni negativno ni potvrdno viđenje tih događaja, već imaju ogroman broj neutralnih tekstova koji na svaki mogući način relativizuju zločine, odnosno ne govore do kraja šta se tamo dogodilo.

Istraživanje pokazuje i da čak 90 odsto analiziranih objava zauzimaju priče sa ratnim zločincima, a samo 10 odsto o samim zločinima. Među njima je najviše prisutan Šešelj koga mediji u proseku pomenu 60 puta tokom jednog meseca. Neutralan ton izveštavanja, kako objašnjava Aleksandra Jerkov iz Regionalne akademije za razvoj demokratije, izuzetno je štetan, što se vidi na primeru Šešelja, jer se on pojavljuje kao legitiman politički akter, učesnik na izborima, predsednik stranke, bez da iko pomene da je on ratni zločinac.

Jerkov ukazuje i na to da ratni zločinci koji gostuju po svim tim medijima, kada komentarišu političke teme, uvek podržavaju zvaničnu politiku Vlade Srbije, dodajući da u tome treba tražiti razloge tolike njihove medijske prisutnosti.

U sklopu analize, izrađena je i publikacija koja govori o prisustnosti ratnih zločina, ratnih zločinaca i diskursa o ratnim zločincima u medijima u Srbiji. Ideja je da koristi pre svega novinarima, kako bi što profesionalnije izveštavali o ovakvim temama od kojih zavisi proces pomirenja u regionu i suočavanje sa prošlošću.

Istraživanje je sprovedeno u okviru projekta ,,Kako govorimo o ratnim zločinima? – Analiza prisutnosti ratnih zločina, ratnih zločinaca i diskursa o ratnim zločinima u medijima u Srbiji ” podržanog kroz širi projekat „Podrška lokalnim organizacijama civilnog društva – inicijative tranzicione pravde i izgradnje poverenja na Zapadnom Balkanu – REKOM mreža pomirenja“ koji sprovodi Fond za humanitarno pravo (Srbija), Fond za humanitarno pravo Kosovo (Kosovo), Udruženje za tranzicionu pravdu, pomirenje i sećanje (BiH) Centar za demokratiju i tranzicionu pravdu (BiH), Centar za građansko obrazovanje (Crna Gora) i Institut za evropsku politiku (Sjeverna Makedonija), a finansira ga Evropska komisija.

Istraživanje i publikacija predstavljeni su 11. jula u prostorijama Nezavisnog društva Vojvodine u Novom Sadu.

Celokupan tekst publikacije može se preuzeti ovde OVDE

Link ka istraživanju dostupan je OVDE