NATO intervencija i srpska elita

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izvinio se porodicama stradalih tokom intervencije ove organizacije u Srbiji, Crnoj Gori i na Kosovu. Stoltenberg je rekao: “Izražavam saučešće svim porodicama i svima onima koji su izgubili voljene. Svrha i cilj vazdušne operacije NATO bio je takođe da se zaštite civili, a to smo i uspeli. NATO je uložio napor da spreči gubitak nevinih života, ali nismo mogli da izbegnemo stradanje civila.”

NATO intervencija trajala je od 24.03. do 10.06.1999. godine. Fond za humanitarno pravo i Fond za humanitarno pravo Kosovo dokumentovali su da je u NATO napadima život izgubilo ukupno 758 ljudi: 205 civila srpske nacionalnosti, 220 civila Albanaca, 28 civila Roma i drugih, 30 pripadnika OVK i 275 pripadnika VJ/MUP-a Srbije. Na teritoriji Srbije stradalo je 260 ljudi, u Crnoj Gori 10, a 488 na Kosovu. Detaljniji pregled poimeničkog popisa žrtava tokom NATO intervencije dostupan je ovde. Istraživanje FHP i FHP Kosovo se nastavlja.

Tri godine nakon nakon završetka bombardovanja, i godinu dana nakon sloma režima Slobodana Miloševića, unutar srpske antiratne elite pokrenuta je debata o suočavanju sa ratnom prošlošću i posledicama Miloševićeve vladavine, kao i odnos prema kolektivnoj odgovornosti Srbije. Debata je iskristalisala suštinu “Tačke razlaza” – odnos prema NATO intervenciji.

“Za svaku stranu u debati glavna referentna tačka za njeno posebno stanovište bilo je iskustvo intervencije NATO-a, kada je rat došao u Srbiju na najdirektniji način i kada su se zbivali zločini na Kosovu za koje je Milošević najpre optužen i procesuiran. To je bila prekretnica na zajedničkom putu liberalne inteligencije, trenutak (…) kada su se pojavile nepomirljive razlike”, napisala je Jasna Dragović Soso u svom radu Tačka razlaza: Javno razmatranje nedavne prošlosti u post-miloševićevskoj Srbiji, Objavljenom u najnovijem broju časopisa REČ. Rad je prvobitno objavljen na engleskom jeziku (The Parting of Ways: Public Reckoning with the Recent Past in Post-Milošević Serbia, In: The Milosevic Trial – An Autopsy, edited by Timothy J. Waters, Oxford University Press, 2013).

U prilogu je analiza Jasne Dragović Soso: Tačka razlaza-Javno razmatranje nedavne prošlosti u postmiloševićevoj Srbiji