O kandidatima za tužioca za ratne zločine: “Patriotski” pristup zločinima

Tribina o suočavanju sa ratnim zločinima 22 godine posle ratova (s desna nalevo): Aleksandar Roknić, urednik u listu Danas, Vladimir Vukčević, bivši tužilac za ratne zločine, Miloš Teodorović, urednik Radija Slobodna Evropa i Nataša Kandić, osnivačica Fonda za humanitarno pravo. (foto: Veljko Popović, VOA)

Zbog čega Srbija i dalje nema tužioca za ratne zločine, kakva je veza te institucije sa pregovaračkim poglavljima sa EU, a kakva sa osnivanjem suda za zločine OVK u Prištini, te kakvi su kandidati koje je predložila Vlada Srbije za tu funkciju, bile su teme kojima su se pored ostalog bavili učesnici tribine „22 godine posle skukoba – Da li su ratni zločini završena priča“, koju su organizovali beogradski dnevnik „Danas“ i nemački Forum ZFD.

Nakon duge stanke po okončanju funkcije dugogodišnjeg tužioca za ratne zločine, Vladmirima Vukčevića, koji je tu funkciju napustio u januaru 2016, Vlada Srbije predložila je prošlog četvrtka dvoje kandidata za tu centralnu funkciju za borbu protiv najtežih zločina – Milana Petrovića i Snežanu Stanojković.

Na tu funkciju će biti izabran kandidat koji dobije većinu glasova poslanika u Skupštini Srbije.

Milan Petrović je aktuelni rukovodilac Tužilaštva za ratne zločine, a Snežana Stanojković je predstavljena kao zamenica tužioca u tom tužilaštvu.

Govoreći o tome zašto Srbija još uvek nema tužioca za ratne zločine, Nataša Kandić, osnivačica i dugogodišnja predsednica Fonda za huminatirano pravo, rekla je na tribini u beogradskom Centru za kulturnu dekontaminaciju da se to pitanje tiče i pregovaračkih poglavlja sa Evropskom unijom. Tužilac je, rekla je, predstavljati i državnu politiku na tu temu, pa odugovlačenje dobro dođe jer se tako ne vidi kako će se ponašati ta inistitucija.

„Ta institucija se shvata na poseban način i biće određeno kakve će odnose imati sa Ministarstvom pravde, kako će se postaviti prema specijalnom sudu za ratne zločine OVK u Prištini. Taj sud se vro malo ili nikako ne pominje i mislim da ima veze sa novim tužiocem, da te saradnje nema“, rekla je Kandić.

Bivši tužilac za ratne zločine, Vladimir Vukčević ocenio je da je kandidat za tužioca Milan Petrović „dobar činovnik“, a da se kandidatkinja Snežana Stanojković „lažno predstavlja“ kao zamenica tužioca i da joj je on, dok je obavljao funkciju, za njen celokupan angažman dao ocenu dobar-tri, koja je kasnije „volšebno“ prepravljena na ocenu odličan-pet.

„U toj odluci gde se preinačava moja odluka kaže se da nisam bio konkretan zato što sam dao tu ocenu, što nije tačno. Moje obrazloženje je jasno – da nije sigurna u odlukama, da nema ni jedan radni rezultat… Sve sam to poslao premijeru i upozorio ga da se radi mahinacija. Ali, ništa to nije pomoglo“, rekao je Vukčević.

Petrovića je Vukčević, kaže, postavio za prvog zamenika nakon odlaska. Reč je o dobrom činovniku, „poslušnom“, koji „zna posao“. „Njega pamtim kao temeljnog, ali – činovnika. Tužilac mora da ima interesovanje, na neki način je kao lovački pas, kad prepozna zločin od ide i sledi trag“, rekao je Vukčević.

Aleksandar Roknić, urednik u dnevniku Danas, ocenio je da su programi kandidata za tužioca „patriotski“ i da se baziraju na tome da će, ukoliko budu izabrani, istraživati zločine počinjene samo protiv Srba, a da sve drugo pada u drugi plan.

„Bit tužilačkog posla je da kad čuješ za zločin, kreneš da istražuješ… Nisam siguran da neko od njih zaslužuje da bude tužilac“, rekao je Roknić i ocenio da Snežana Stanojković ne zadovoljava ni osnovne kriterijume da bude na toj pozicji, pošto se „mora proći kroz celokupnu struturu da biste znali šta radite“, što sa njom nije slučaj. Sa druge strane, ocenio je kao vrlo bitno što se kandidat Milan Petrović zalaže za unapređenje položaja svedoka žrtava.

Nataša Kandić, pak, smatra da programi nisu toliko ni patriotski, već obični. „Vidi se da oni nemaju nikakvu viziju šta treba raditi“, ocenila je ona.

Dugogodišnja prva žena Fonda za humanitarno pravo podsetila je da je od 2014, otkako je Eeuleks predao nadležnost institucijama Kosova, prestala saradnja Srbije sa pravosudnim telima na Kosovu. Pošto Srbija ne priznaje nezavisnost i državnost Kosova, njeno tužilaštvo neće ni moći da sarađuje sa kosovskim institucijama na ovom polju. „Jedini koji se usudio da kaže da će uspostaviti saradnju je Đorđe Ostojić, jer to ne sme da bude političko pitanje“.

Učesnici tribine su podsetili da je Ostojić bio tužilac i u akciji Sablja, posle ubistva premijera Zorana Đinđića, ali da on nije prošao kandidaturu, pošto je politički nepodoban. Njegov program je bio da bi optužnice podizao u skladu sa dokazima kojima raspolaže.

Vladin predlog za izbor kandidata za tužioca za ratne zločine nakon ovog usvajanja liste predloga treba da upućen u skupštinsku proceduru, ali još nije poznato kada će se naći na dnevnom redu parlamenta.

Učesnici tribine u CKZD složili su se da je posao suočavanja društva u Srbiji sa bremenom ratnih zločina nezavršen, da je propuštena prilika da se tom problemu adekvatno pristupi i da, zbog činjenice da je za to pitanje nezainteresovana i aktuelna vlast, i javno mnjenje u Srbiji, malo nade da će se tim pitanjem Srbija i ubuduće predano baviti.

(Objavljeno na Glas Amerike, 25.04.2017.)