Održan XIII Forum za tranzicionu pravdu u postjugoslovenskim zemljama

U ponedeljak i utorak, 21. i 22. decembra 2020. godine, prvi put u onlajn formatu, u organizaciji REKOM mreže pomirenja i Fonda za humanitarno pravo, održan je XIII Forum za tranzicionu pravdu u postjugoslovenskim zemljama.

Na Forumu su, kao panelisti/kinje i moderatori/kinje, učestvovali eksperti UN, Manfred Nowak, Thomas Osorio i Ivan Jovanović, ekspert EK, David Hudson, članovi/ce akademske zajednice, Sabina Čehajić, Vjollca Krasniqi, Slađana Lazić, Lejla Gačanica, Sven Milekić, Jelena Đureinović, Stephanie Schwandner-Sievers i Lea David, predsednik Komisije Vlade Republike Hrvatske za zatočene i nestale 1993-2016, Ivan Grujić, i članovi/ce REKOM mreže pomirenja, Žarko Puhovski, Tea Gorjanc Prelević i Nataša Kandić. Održana su tri panela – „Pregled tranzicione pravde – izazovi kao izlaz“, „Politike sećanja i komemoracije žrtava“ i „Pitanje nestalih – prioritet regionalne saradnje“.

Zaključak prvog panela sažet je u poruci da, uprkos krizi tranzicione pravde, koja se između ostalog ogleda u nedostatku političke volje i decenijama dugom nepristajanju na odgovornost za počinjene zločine, te negativnom uticaju društvenih i političkih promena na procese građenja mira, civilno društvo sa prostora bivše Jugoslavije ne sme da odustane od društvene potrebe za uspostavljanjem tranzicione pravde. Bilo je reči i o značaju i dometima izvinjenja i reperacija za procese pomirenja i različitim, dosad nedovoljno tematizovanim aspektima retributivne pravde i ograničenjima uobičajenih pristupa ovim problemima, te potrebi za novim perspektivama. Panelisti/kinje su se složili u tome da civilno društvo treba da nastavi da insistira na tome da je sprovođenje tranzicione pravde već prepoznato kao prioritet i jedan od ključnih uslova za pridruživanje zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji.

Drugi panel bavio se temom memorijalizacije. Panelistkinje i panelista su u svojim izlaganjima mapirali ključne tačke politika i kultura sećanja u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Srbiji i na Kosovu, sa posebnim osvrtima na komemoracije žrtava pojedinih ratnih zločina počinjenih tokom ratova devedesetih na ovim prostorima. Bilo je reči o problematici kulture nekažnjavanja, industrije sećanja i mogućnostima da se naizgled već ustaljeni, dominantni nacionalistički narativi preispituju i menjaju. Jedan od zaključaka panela je da su pluralističko sećanje i prevazilaženje etničkog i religijskog odvajanja žrtava ključni za doprinos memorijalizacije procesima pomirenja.

Panel o nestalim osobama započeo je hronološkim pregledom procesa traganja za masovnim grobnicama i posmrtnim ostacima od devedesetih do danas, a završio se zaključkom o neophodnosti jake političke volje, regionalne i međunarodne saradnje, kako bi se, proverama lokacija ranije ekshumiranih i informacija o novim masovnim grobnicama i pojedinačnim grobnim mestima, mogla razrešiti sudbina još 10.170 nestalih osoba u ratovima devedesetih godina. Koordinatorka REKOM mreže pomirenja je ukazala da dokumentovanje nestanka na Kosovu, koje sprovode dve članice regionalne mreže, pokazuje da je najveći broj nestalih nađen u ekshumiranim masovnim grobnicama, ali da ima ozbiljnih razloga za ponovne provere tih grobnica, da je veliki broj nestalih u zonama odgovornosti formacija čije je prisustvo i delovanje utvrđeno u postupcima pred MKTJ, te da podacima o lokacijama tih masovnih grobnica raspolažu nacionalne institucije, i da nije mali broj nestalih čiji su posmrtni ostaci u velikoj meri uništeni spaljivanjem ili drugim postupcima skrivanja dokaza o počinjenom zločinu.

Svaki od panela ovogodišnjeg onlajn Foruma imao je oko 80 pratilaca, od kojih su se neki i uključili u diskusiju. I oni su ocenili da je neprihvatljivo da su teme ratnih zločina, pravde, sudbine nestalih i kulture sećanja potpuno marginalizovane, i na političkom nivou i u medijima.