Podrška osnivanju REKOM-a: dokumentovanje ratnih žrtava i mesta zatočenja [najava]

Povodom Međunarodnog dana ljudskih prava Koalicija za REKOM organizuje 19. 12. 2016. godine u 11 sati u Hotelu Sirius u Prištini prezentaciju svojih istraživanja ljudskih gubitaka i zatočeničkih objekata u vreme ratova na teritoriji bivše Jugoslavije.

Na prezentaciji će govoriti:

Nataša Kandić, koordinatorka projekta REKOM

Slaven Rašković, Documenta, Hrvatska

Dženana Karup Druško, Udruženje Tranzicijska pravda, odgovornost i sjećanje u BiH

Bekim Blakaj, Fond za humanitarno pravo Kosovo

Podrška osnivanju REKOM-a: dokumentovanje ratnih žrtava i mesta zatočenja

Koalicija za REKOM je tokom 2016. godine napravila značajan napredak u dokumentovanju ratnih žrtava i mesta zatočenja u periodu od 1991. do 1999. godine koji direktno doprinosi povećanju izgleda za osnivanje zvanične, regionalne Komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i okolnostima u kojima je najmanje 130.000 ljudi izgubilo život u ratovima na teritoriji nekadašnje SFRJ. Nevladine organizacije: Documenta, Fond za humanitarno pravo, Fond za humanitarno pravo Kosovo, Udruženje Tranzicijska pravda, odgovornost i sjećanje u BiH i Centar za demokratiju i tranzicijsku pravdu ustanovile su identitet i okolnosti stradanja oko 22.000 ratnih žrtava i dokumentovale 600 mesta zatočenja u kojima je bilo zatočeno najmanje 150.000 ljudi, državljana BiH. Haški tribunal je utvrdio identitet oko 12.000 žrtava ratnih zločina. Iznete činjenice nedvosmisleno ukazuju da započeti proces suočavanja s prošlošću zahteva angažovanje državnih institucija u stvaranju garancija da se zločini neće ponoviti. Utvrđivanje svih ratnih zločina i popis ratnih žrtava su zadaci koje međuregionalna Komisija može obaviti uz stručnu pomoć civilnog društva, te time prekinuti balkansku praksu sećanja na žrtve izražene brojkama, a ne na ljude sa imenima.

U ratovima devedesetih godina glavni protivnici i neprijatelji bili su civili. Oko 70.000 civila i 60.000 pripadnika oružanih snaga izgubilo je živote u tim ratovima, a oko 10.000 ratnih žrtava još uvek nema obeležene grobove. REKOM može da pomogne u otkrivanju masovnih grobnica, a ima i potencijala da pomogne u afirmaciji empatije, kao i ličnog i društvenog ulaganja u pomirenje.

Berlinski proces ima program koji obuhvata i ciljeve i zadatke REKOM-a koji se odnose na ustanovljavanje činjenica o ratnim zločinima, imenovanje žrtava, priznavanje dostojanstva i jednakosti žrtava. Osnivanjem Regionalne kancelarije mladih napravljen je prvi korak prema pomirenju. Donošenje Deklaracije o osnivanju REKOM-a logički sledi kao drugi korak.

Prevod na srpski i engleski  jezik  je obezbeđen.

Takođe, Fond za humanitarno pravo Kosovo i SENSE–Centar za tranzicijsku pravdu Vas pozivaju na predstavljanje Interaktivnog narativa „Zatiranje istorije i sećanja“ u ponedjeljak 19. decembra 2016. godine u 11 časova u Hotel “Sirius” (sala Andromeda) u Prištini, u sklopu predstavljanja najnovijih rezultata dokumentiranja ratnih žrtava u ratovima iz devedesetih godina. Narativ je dostupan na linku: http://www.heritage.sense-agency.com/bhs/

Narativ „Zatiranje istorije i sećanja“ detaljno prikazuje kako su teški zločini nad kulturnim, istorijskim i verskim nasleđem, počinjeni tokom ratova 1990 – tih u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu, procesirani pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju. Posebno poglavlje je posvećeno brojnim verskim i kulturnim spomenicima za čije razaranje do sada niko nije odgovarao.

“Namerno uništavanje kulturnih i verskih objekata ogromnih razmera u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i na Kosovu tokom postjugoslovenskih ratova od 1991. do 1999. predstavlja najgori primer razaranja kulturne baštine u Evropi od Drugog svetskog rata” – napisala je Helen Walasek u uvodu narativa „Zatiranje istorije i sećanja“.