Debata o pomirenju – Priština [izveštaj i transkript]

Pomirenje iz ugla političara i potencijal REKOM-a da doprinese pomirenju

 

Izveštaj o debati

Priština, 21. decembar 2015.

 

Fonda za humanitarno pravo Kosovo (FHP Kosovo) je u ime Koalicije za REKOM 21. decembra 2015. godine u Prištini, u Hotelu Sirius, organizovao debatu na temu pomirenje: kakav je proces pomirenja u regionu; koji je doprinos političara u regionu; koja je uloga EU u procesu pomirenja; šta je i kakvo bi treba da bude institucionalno pomirenje; kako treba iskoristiti zaostavštinu Krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju u procesu pomirenja; da li civilno društvo ima potencijal da postavi temelje procesa pomirenja; da li REKOM može da pomogne u rešavanju nekih problema u vezi sa ovim procesom, kao i koji je njegov potencijal. O ovim temama su govorili Žarko Puhovski, profesor, politikolog, filozof, politički analitičar i javni zagovarač Inicijative REKOM; Enver Hoxhaj, bivši ministar inostranih poslova Kosova, delegat Skupštine Kosova, profesor Univerziteta u Prištini; Petar Miletić, poslanik Skupštine Kosova u prethodnom sazivu; Ardijan Arifaj, politički savetnik pri Vladi Kosova; i Azem Vllasi, advokat iz Prištine. Debatu je moderirao Bekim Blakaj, izvršni direktor FHP Kosovo.

Nakon pozdravne dobrodošlice učesnicima, izvršni direktor FHP Kosovo Bekim Blakaj, napomenuo je da je REKOM na temu pomirenja do sada organizovao javne debate u Skoplju, Beograd i Banjaluci, kao i da će debate o ulozi domaćih političara u procesu pomirenja, i o tome da li REKOM može da pomogne u procesu pomirenja, biti organizovane i u drugim centrima na prostorima bivše Jugoslavije.

Prvi učesnik u debati, profesor Puhovski, u svom obraćanju učesnicima istakao je da odgovornost za oružane sukobe koji su se dogodili na prostoru bivše Jugoslavije, ni u kom slučaju ne može biti samo na jednoj strani, dodajući da se ni u kom slučaju ne može ni prihvatiti ponašanje pojedinih političara u regionu, prema kojima se problem pomirenja tretira kao da se ništa nije dogodilo. Specifičnost svih ovih prostora je da jedna strane njene zločine ne tretira kao zločine, dok izvršioce tretira kao heroje. Prema ovoj interpretaciji, počinioci zločina su za vreme oružanih sukoba delovali u cilju zaštite interesa države, institucija, nacije, sprovođenju odluka. U tom smislu se tvrdi da su se zločini dogodili na drugoj strani, odnosno da su ih „počinili oni drugi“. Otežavajuća okolnost, prema Puhovskom, je i činjenica da su nakon okončanja sukoba novostvorenim državama rukovodili političari koji su proistekli iz rata. „Dobre vojskovođe i generali nisu uvek i dobri političari u miru. Za mir trebaju drugačiji ljudi,“ kazao je on i dodao da bez suočavanja sa prošlošću može doći do novih konflikata. „Stanovništvo ovih prostora se ne mora voleti, ali se moraju naučiti da žive jedni pored drugih,“ poručio je Puhovski.

Profesor Enver Hoxhaj je, učestvujući u debati, pored ostalog istakao da je Kosovo poslednje izašlo iz oržanog sukoba i da su ovaj sukob, kao i etničko čišćenje 1998 i 1999, ostavili duboke tragove, koji se ne mogu niti ne trebaju zaboraviti. On je kazao da je pomirenje u svakom pogledu veoma osetljiv i dugotrajan proces i da osetljivosti ovog procesa na ruku ide i svakodnevna retorika medija u Srbiji, kao i političkih zvaničnika. To se prema njemu posebno odrazilo nakon 2008. godine, nakon proglašenja nezavisnosti Kosova, jer se Kosovo i dalje tretira kao deo Srbije, čemu doprinosi delovanje paralelnih institucije. Hoxhaj je kazao da u odnosima Srbije i Kosova i dalje dominira „neprijateljski odnos Srbije prema Kosovu“, kao i da Srbija direktno ometa svaku integraciju Kosova u regionu i šire, što se videlo i prilikom kandidovanja Kosova za članstvo u UNESCO. „Pregovori koji su postignuti od 2011. godine doveli su do velikog broja sporazuma. Mnogi nisu zaživeli, a ni oni koji jesu, nisu dali značajne rezultate. Nedostaje politička volja“, kazao je Hoxhaj. Prema njemu, za ovih petnaestak godina, i pored procesa pregovora o regulisanju mnogih otvorenih pitanja između Srbije i Kosova, ili različitih vidova ekonomske saradnje i pokušaja kulturne razmene, u procesu pomirenja se nije puno postiglo. „Bez korenitih promena nema pomirenja“, zaključio je on.

Petar Miletić je izrazio žaljenje zbog svega onog što se tokom rata dogodilo na Kosovu. On je istakao veoma kritički odnos prema ponašanju kosovskih Srba i ogromnom uticaju Beograda na njih. Prema njegovim rečima, kosovski Srbi treba da imaju autonomnu i autohtonu politiku. „Beograd je odgovoran za stanje u kojem se kosovski Srbi trenutno nalaze, gura kosovske Srbe u sukob sa Albancima. Kosovski Srbi treba da se osećaju stanovnicima Kosova. Sve probleme treba da rešavaju u okviru kosovske države,“ kazao je on. Miletić je takođe istakao i da kosovski Albanci imaju negativan odnos prema svim odlukama koja se tiču prava kosovskih Srba, što pokazuje i odnos prema Asocijaciji srpskih opština koja ne predstavlja ostvarivanje nekih posebnih prava Srba. Prema njemu ova asocijacija nije trebalo da se formira, ali kada je već potpisana treba da se ostvari i da zaživi. „Asocijacijom opština sa većinskim srpskim stanovništvom, one ne postaju države u državi,“ kazao je on. Prema Miletićevim rečima dosadašnji dijalog dve strane se nije vodio između dve države i dva društva, već se vodi između političara dve zemlje. Na kraju, on je zaključio da briselski dijalog između Beograd i Prištine, samo udaljava stanovništvo jedno od drugog, da ni jedan Albanac nema pozitivan odnos prema Specijalnom sudu, kao i da Srbi smatraju da je Haški tribunal osnovan samo kako bi se sudilo Srbima.

Savetnik pri vladi Kosova, Ardian Arifaj je potencirao da se narodi na ovim prostorima moraju pomiriti. Prema njemu, na proces pomirenja velikog uticaja ima politika i pravilnim političkim potezima se može doći do normalizacije odnosa. Arifaj je dodao da je dijalog je jedan od načina normalizacije odnosa. „Komunikacija između naroda vodi ka pomirenju, gde veliku ulogu imaju i mediji i civilno društvo,“ kazao je on.

Advokat Azem Vllasi je naveo da je dijalog postao aktuelna tema nakon oružanih sukoba i ratova. „Pomirenje je dug i bolan proces za sve strane. Sve strane imaju potrebu za pomirenjem. Pomirenje je u interesu svih“, kazao je on. „Trenutno se suočavamo sa situacijom da Srbija želi da izjednači krivicu. Srpska javnost nije upoznata šta se na Kosovu dogodilo 1989-99, oni misle da se na Kosovu odvijao rat između Srba i terorista. Sakrivanje istine ima negativnog uticaja. Srbi sa Kosova su u nezavidnoj situaciji,“ kazao je on dodavši da srpski delegati u Skupštini Kosova štite interese Srbije, a ne Srba sa Kosova.

Razgovor o pomirenju u regionu je izazvao veliko interesovanje učesnika. Debati je prisustvovalo preko 50 predstavnika kosovskih institucija, međunarodnih organizacija koje deluju na Kosovu, nevladinih organizacija, kao i ambasada sa sedištem u Prištini. Pitanja učesnika, na koja su panelisti odgovarali, odnosila su se uglavnom na Zajednicu srpskih opština, uticaj tranzicionalne pravde na proces pomirenja, kao i potrebu pomirenja među ljudima i narodima a ne političarima.

Rasprava o pomirenju u regionu izazvala je veliko interesovanje medija, koji su u svojim izveštajima debati poklonili značajan prostor.

 

Debata o pomirenju-transkript-Pristina-21 12 2015

Galerija

Mediji o debati:

Radio Slobodna Evropa: Pomirenje na Balkanu koči politika

BIRN: Dijalog Kosovo-Srbija “samo među političarima”

Linkovi na medijske priloge o Debati u Prištini