Poziv civilnog društva Zapadnog Balkana na akciju

Zajednički glas učesnika „Okruglog stola sa predstavnicima civilnog društva Zapadnog Balkana o izazovima evropskih integracija“, organizovanog u okviru češkog predsedavanja Savetom Evropske unije, u saradnji sa CEELI Institutom i Fondacijom Forum 2000, Prag, 8-9. septembar 2022. godine

 

1. Kritička procena aktuelne situacije na Zapadnom Balkanu

 

Visoke tenzije, opasna retorika

• Procesi izgradnje država u regionu – demokratizacija, vladavina prava, odgovorno građansko obrazovanje, slobodni i pošteni izbori, borba protiv korupcije i nezavisnost medija – međusobno su povezani sa pitanjem pomirenja.

 

• Ceo region opterećen je zarobljenim državama i institucijama što utiče na sudstvo, javnu upravu, izbore, čak i na veći deo medija. Politički lideri kojima nedostaju odgovornost i privrženost demokratskim vrednostima dominiraju javnim prostorom.

 

• Korupcija je postala banalna – ako su svi korumpirani, onda niko nije korumpiran; klijentelizam je postao pravilo, nedostaje poverenje u institucije; nacionalistička retorika se koristi da bi se izbeglo suočavanje s prošlošću i preusmerila pažnja sa problema korupcije.

 

• „Stabilokratija“ je pojam kojim se opisuje politička scena u regionu.

 

• Ruski i drugi neliberalni uticaji jačaju i – od početka ruske invazije na Ukrajinu – postaju sve opasniji širom Balkana.

 

• Pojedini mediji su deo problema, šireći dezinformacije, govor mržnje i rusku propagandu; takvi mediji su instrumentalizovani ili sprovode autocenzuru zbog povezanosti vlasnika sa zarobljenim državama ili političkim igračima.

 

• Lideri ne poštuju presude međunarodnih i lokalnih sudova za ratne zločine već ih aktivno ignorišu ili kritikuju; veličaju se ratni zločinci; međunarodno prisustvo u sudovima za ratne zločine prerano je okončano.

 

• Čini se da EU kontinuirano umiruje Srbiju i da nema posledica za to „što ne bira evropsku stranu“; Srbija i Republika Srpska nisu voljne da učestvuju u bilo kom procesu regionalnog pomirenja; a pojam „srpski svet” se sve učestalije koristi za zagovaranje opasne ideje o promeni granica BiH, Crne Gore i Kosova.

 

• Proces pomirenja je sveukupno nazadovao. Nakon nekoliko godina tokom kojih je bilo napretka sa Inicijativom REKOM, prestala je podrška političkih lidera Zapadnog Balkana, a pomirenje je nestalo i sa dnevnog reda EU. Trenutni nedostatak političke volje da se učestvuje u dijalogu zamrznuo je mogućnosti za napredak. Ne postoje nacionalne i regionalne strategije za pomirenje, a procesi povezani sa pomirenjem, kao što je već pomenuto, su u zaostatku iako je odavno trebalo da značajno napreduju.

 

Slabljenje EU

 

• EU je postala slabija na Zapadnom Balkanu, sa manje fokusa i manje uticaja; politike koje zagovaraju pojedine države članice EU su fragmentarne, nedovoljno konzistentne i često viđene kao licemerne ili kao politika dvostrukih standarda.

 

• EU se percipira kao da se više bavi novcem a ne političkim procesom i napretkom; u evropskim zemljama neki pogrešno smatraju da su procesi pomirenja manje ili više završeni i da nisu više prioritet – je fokus pomeren ka stabilnosti i kratkoročnoj bezbednosti.

 

• Izveštaji su postali irelevantni jer se sada čini da napredak u procesu pristupanja nije povezan sa njima.

 

• Osim dijaloga Kosovo-Srbija, koji je opterećen nedostatkom transparentnosti, EU je postala jedva vidljiva. Ostala goruća pitanja uglavnom se ignorišu.

 

• Partijski odnosi političkih grupacija EU sa liderima Zapadnog Balkana negativno utiču na demokratski razvoj regiona.

 

„Pandorina kutija“ spora Bugarske i Severne Makedonije

 

• Trenutno najproblematičnije pitanje u regionu je situacija između Severne Makedonije i Bugarske u regionu. Neki zahtevi Bugarske nisu u skladu sa evropskim standardima.

 

• Takozvana „rezolucija“ koja je rezultat francuskog predsedavanja EU uvela je opasan presedan uključivanjem kontraproduktivnih zahteva koji će dalje komplikovati ili zaustaviti i druge procese pristupanja u regionu.

 

• Kredibilitet EU je narušen neispunjenim obećanjem o napretku u evropskim integracijama nakon Prespanskog sporazuma, a sada i uključivanjem bilateralnih nacionalističkih zahteva u pregovarački okvir, pretvarajući te zahteve u zajednički stav država članica EU.

 

• Država koja nameće svoj nacionalni narativ drugoj može povećati tenzije, sprečiti otvorene, objektivne i informisane istorijske debate, ometajući napore za izgradnju mira i pomirenje.

 

• Negativne geopolitičke posledice po Zapadni Balkan koje proizilaze iz toga su duboko zabrinjavajuće.

 

1. Promovisanje pomirenja – oživljavanje principa

 

• Stabilnost i sigurnost nisu mogući bez pomirenja, a napredak u procesu pomirenja može se postići samo aktivnim uključivanjem lidera zemalja Zapadnog Balkana, uz političku podršku i pritisak institucija i država članica EU; dakle, pomirenje mora da postane stalni i najviši prioritet za lidere u regionu i u EU.

 

• U tom cilju, nacionalni političari na Zapadnom Balkanu treba aktivno i otvoreno da podržavaju inicijative suočavanja s prošlošću, kao i izgradnju mira, tranzicionu pravdu i procesuiranje ratnih zločina.

 

• EU treba jasno da istakne da ima plan za promene; evropske integracije regiona su ključno pitanje i pomirenje treba da bude uključeno kao njihov deo; popuštanje mora ustupiti mesto prilagođenoj i unapređenoj uslovljenosti; EU treba da promoviše ne samo tehničke aspekte pravnih tekovina EU, već i evropske vrednosti kroz proces pristupanja (kao što čini među svojim državama članicama).

 

• EU može posredovati u pomirenju koristeći uslovljavanje u kontekstu EU integracija; ovo posredovanje treba da se odvija u skladu sa međunarodnim i evropskim standardima, koristeći evropsku i međunarodne ekspertize (uključujući međunarodne partnerske vladine i nevladine organizacije, angažovanje stručnjaka).

 

• Neophodno je razviti Normativni okvir evropskih i međunarodnih standarda i vrednosti kao nezaobilazni element u procesu pristupanja – principi i vrednosti treba da budu iznad stabilnosti i kratkoročne praktičnosti.

 

• Nacionalni lideri treba da preispitaju i razumeju važnost politika sećanja, postavljajući jasne standarde za memorijalizaciju i građansko obrazovanje; Muzej evropskog mira (međunarodni projekat okrenut budućnosti uz veliku simboliku, koji se simbolično nalazi na primer na granici između Sarajeva i Istočnog Sarajeva) mogao bi doprineti tome.

 

• Lideri Zapadnog Balkana treba da se zalažu za ponovno promišljanje nacionalnih narativa; trenutno pojedini koriste stalne optužbe za viktimizaciju od strane drugih da manipulišu svojim glasačima

 

1. Neophodna promena pristupa – istrajnije, obuhvatnije, temeljnije

 

• Lideri zemalja Zapadnog Balkana i EU treba aktivno da podržavaju pravdu, principe i demokratizaciju ispred stabilnosti.

 

• EU treba da posveti više pažnje i angažovanja žarištima; da kreira dugoročnu strategiju za pomirenje i regionalni dijalog koristeći fazni pristup; i da osigura da dijalozi budu inkluzivni, da uključe civilno društvo kroz paralelne ili alternativne puteve.

 

• Potreban je sveobuhvatan regionalni „pristup celog Balkana“, koji kombinuje podršku međunarodnih aktera odozgo prema dole i aktivnosti organizacija civilnog društva odozdo prema gore.

 

• Pristup demokratizaciji i vladavini prava treba unaprediti, koristeći poboljšane mehanizme praćenja i procene, uključujući obezbeđivanje političke odgovornosti; izbori treba da budu pravilno ocenjeni na osnovu dugoročnijeg praćenja koje bi omogućilo da se „imenuju i osramote“ one političke snage koje koriste klijentelizam, prinudu i mito za „popravljanje” izbornih rezultata uveliko pre samih izbora.

 

• Napredak treba nagraditi, a na zaostajanje jasno ukazivati; postoji potreba za efikasnijim monitoringom (pored politički svrsishodnih Izveštaja o zemlji), koji bi bio povezan i usaglašen sa alokacijom sredstava EU.

 

• „Novu metodologiju“ EU integracija treba primenjivati na pozitivan i podsticajan način koji bi pojednostavio procese pristupanja (umesto da ih zamrzne).

 

• Stratešku komunikaciju i javnu diplomatiju EU na Zapadnom Balkanu treba poboljšati, da postanu proaktivan činilac, a ne reaktivan, i angažovan na promovisanju dnevnog reda EU; potrebni su alternativni narativi protiv propagande i negativnih uticaja; vidljivost finansijske podrške EU treba povećati.

 

• EU treba da bude kredibilna u svojim naporima da promoviše i ojača evropske vrednosti, ne samo na Zapadnom Balkanu, već svuda, uključujući države članice EU, s obzirom na to da su procesi demokratizacije i vladavine prava još uvek nedovršeni ili čak nazaduju na mnogim mestima.

 

• EU i njene države članice treba da prihvate da spor između Severne Makedonije i Bugarske nije „rešena stvar“ nakon političke međuvladine konferencije, već da je i dalje žarište koje zahteva angažovanje radi prevencije i ublažavanja konflikta; potrebno je izbegavati dodatno pojačavanje tenzija tako što bi se osiguralo da Bugarska više „ne blokira neopravdano proces pristupanja“; pojasniti evropske pregovaračke standarde kako bi se izbegao novi presedan da se susedi prisiljavaju na ustupke koji su u suprotnosti sa vrednostima EU; promovisati dijalog pod pokroviteljstvom EU u obe zemlje između OCD, akademske zajednice i medija, uz uključivanje međunarodnih eksperata; istražiti alternativne narative zasnovane na modernoj istoriografiji i evropskim standardima; pomoći u razbijanju negativnih stereotipa u obe zemlje; osigurati aktivan monitoring koji uključuje i OCD iz obe zemlje u svrhu ranog upozoravanja i izgradnje poverenja.

 

1. Hitne mere

 

• EU bi trebalo da pomogne državama na Balkanu u prevazilaženju energetske krize tokom zime. Ukoliko to ne učini, to može imati ozbiljne geopolitičke posledice.

 

• Brisel više ne bi trebalo da bude pasivan prema neliberalnim uticajima na Balkanu, već da im se aktivno suprotstavi, bilo da potiču iz EU ili van nje; pretnje od ruskog, kineskog ili drugih štetnih uticaja, posebno tamo gde ih vrše evropski posrednici, treba shvatiti ozbiljno i suprotstaviti im se svim raspoloživim političkim, pravnim i finansijskim merama.

 

• Bavljenje pitanjima ratnih zločina, suočavanja s prošlošću i memorijalizacije je ključno; politički lideri u regionu i EU treba da otvoreno govore i deluju protiv veličanja ratnih zločinaca; tužioci i sudije za ratne zločine u regionu treba bolje da sarađuju; Direktiva EU o pravima žrtava treba da se primenjuje na Zapadni Balkan, posebno u vezi sa ranijim ratnim zločinima.

 

• Medijska udruženja moraju imati veću podršku i biti profesionalizovana; to je važno za otvaranje kanala komunikacije i saradnje između istraživačkih novinara, istražitelja i tužilaca; baze podataka o funkcionerima moraju biti dobro održavane, a treba ohrabriti i dodatne prateće aktivnosti zasnovane na tim podacima.

 

• Popuštanje Srbiji od strane EU je na vrhuncu i treba ga prekinuti; mreže korupcije moraju biti presečene; ruski agenti proterani iz Srbije; moraju postojati posledice za priliv ruskog novca u Srbiju; a EU bi trebalo da bude kritičnija prema neliberalnoj ulozi/poziciji pravoslavne crkve.

 

• Sve države članice EU treba da priznaju Kosovo i dozvole viznu liberalizaciju.

 

Vladavina prava, korupcija

 

• EU bi trebalo više da se angažuje u sprovođenju reformi i kreiranju poboljšanih mehanizama odgovornosti; odgovori sudstva na dokaze o korupciji moraju biti jači i nepristrasni pošto trenutno pravosuđe često zatvara oči pred situacijama koje su za krivičnu istragu.

 

• EU bi trebalo da razmotri prednosti podrške pravosudnim proverama („vetting-u) u regionu.

 

• Pravosuđe mora imati na raspolaganju pouzdane mehanizme odgovornosti kako bi osigurali svoju nezavisnost i oslobodili se klijentelizma.

 

• Korumpirani političari i javni funkcioneri treba da budu na crnoj listi na osnovu normi i principa inspirisanih američkim Magnitsky aktom.

 

Obrazovanje

 

• Građansko obrazovanje, uključujući deo o savremenoj istoriji i miru, mora da bude značajnije podržano od strane EU, takođe i finansijski, dugoročno; nastavni programi treba da se promene jer kratkoročne neformalne intervencije nisu dovoljne; potreban je promenjen pristup celog društva za promovisanje odgovarajućeg građanskog obrazovanja (i posledično aktivnog građanstva).

 

• Istražiti alternativne narative i načine da se pristupi izgradnji mira i pomirenju kroz obrazovanje prepoznajući da su suočavanje s prošlošću i izgradnja mira od suštinskog značaja za pomirenje; ovo takođe zahteva efikasno procesuiranje ratnih zločina iz prošlosti.

 

• Činjenice utvrđene međunarodnim pravnim mehanizmima ne mogu se poricati ili osporavati različitim narativima.

 

• Promovisati UNESCO standarde u nastavi istorije.

 

• Istraživati i povećavati ulogu pozitivnih priča u obrazovanju.

 

Podrška civilnom društvu

 

• EU i drugi donatori treba da promene svoj način podrške OCD u regionu, pošto su izveštaji EU pokazali nedostatke.

 

• Donatori treba da podrže održive dugoročne (npr. u trajanju od 10 godina) programe i projekte bez iznenadne promene prioriteta, budući da kratkoročne projektne aktivnosti nemaju trajniji uticaj (donatori brzo menjaju prioritete i OCD nemaju dovoljno vremena da održavaju partnerstva).

 

• OCD ne bi trebalo da se takmiče sa međuvladinim organizacijama za finansiranje.

 

• Ograničenja u finansiranju treba da se promene kako bi se omogućilo OCD u zemljama u i izvan EU da sarađuju kroz zajedničke mehanizme prekograničnog finansiranja.

 

• Podržati regionalne inicijative OCD za pomirenje u svim zemljama bivše Jugoslavije, uključujući one koje su već u EU.

 

• Organizacijama civilnog društva u regionu potreban je lakši i sistematičniji pristup evropskim institucijama kako bi bolje informisale politike podrške EU, uključujući stabilnije finansiranje njihovog rada na pomirenju.

 

• Regionalni blok predstavnika OCD istomišljenika bi mogao biti oformljen.