„Pregled tranzicione pravde – izazovi kao izlaz“ – Sprovođenje tranzicione pravde mora ostati prioritet i jedan od ključnih uslova za pridruživanje zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji.

XIII Forum za tranzicionu pravdu u postjugoslovenskim zemljama otvoren je u ponedeljak 21.12.2020. godine panelom „Pregled tranzicione pravde – izazovi kao izlaz“, na kome su panelistkinje i panelisti dali uvid u trenutan status procesa tranzicione pravde u zemljama regiona.

Zaključak panela sažet je u poruci da, uprkos krizi tranzicione pravde, koja se između ostalog ogleda u nedostatku političke volje i decenijama dugom nepristajanju na odgovornost za počinjene zločine, te negativnom uticaju društvenih i političkih promena na procese građenja mira, civilno društvo sa prostora bivše Jugoslavije ne sme da odustane od društvene potrebe za uspostavljanjem tranzicione pravde. Bilo je reči i o značaju i dometima izvinjenja i reperacija za procese pomirenja i različitim, dosad nedovoljno tematizovanim aspektima retributivne pravde i ograničenjima uobičajenih pristupa ovim problemima, te potrebi za novim perspektivama.

Žarko Puhovski, profesor emeritus Filozofskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu i član REKOM mreže pomirenja,  uporedio je prostor bivše Jugoslavije danas može sa Nemačkom šezdesetih godina prošlog veka i podsetio na to da se zločini u svakoj od postojugoslovenskih država i dalje tumače kao pojedinačni incidenti. Trenutno stanje vidi kao permanentnu nedoraslost ovih društava da naprave razliku između kolektivne krivice i kolektivne odgovorosti. Korake koje je u poslednjoj godini učinila hrvatska Vlada kako bi priznala sve žrtve rata i dalje vidi kao simbolične, pragmatične činove, koji dopiru do malog broja ljudi.

Sabina Čehajić Clancy, vanredna profesorka socijalne psihologije na Univerzitetu u Stokholmu, govorila je o značaju kolektivnih izvinjenja i reparacija za procese pomirenja. Prihvatanje moralne odgovornosti, priznavanja žrtava, ali i oproštaj vidi kao ključne preduslove za napredak u intergrupnim odnosima u postkonfliktnom kontekstu. Istakla je da su emocije poput krivice i stida kod pojedinaca koji osećaju odgovornost za zločine počinjene u njihovo ime ključne za efekat koji imaju pojedinačna izvinjenja. Ističe da istraživanja pokazuju da javna izvinjenja političara uglavnom nemaju značajan uticaj na procese pomirenja, ali da je pitanje javnih izvinjenja kompleksno i da na njega nema jednostranog odgovora.

Izlaganje Davida Hudsona iz direktorata Evropske komisije za politiku susedstva i pregovore o proširenju ticalo se specifičnog, „šireg“ pristupa  tranzicionoj pravdi na Zapadnom Balkanu koji ima Evropska komisija. Istakao je značaj finansijske i političke podrške radu rezidualnog mehanizma i potrazi za nestalim osobama kao i ekonomske investicije u zemlje Zapadnog Balkana i podsticanje kulturnog razvoja i saradnje koji, po njegovom mišljenju, indirektno podstiču procese tranzicione pravde, koji bi trebalo da imaju transformativnu ulogu za ova društva.

Vanredna profesorka Univerziteta u Prištini Vjollca Krasniqi je govorila o retributivnoj i restorativnoj pravdi i narativima o ratu na Kosovu. Istakla je da sami sudski procesi i kažnjavanje ratnih zločina nisu dovoljan uslov za pomirenje i da su neophodni novi pristupi pravdi koji bi podrazumevali pristup „odozdo“ i uključivali različite društvene grupe. Narativi o ratu se obično formiraju oko koncepata morala i pravde i neretko se koriste kao opravdanje za rat, na šta je u slučaju rata na Kosovu pridodat diskurs o otporu i kolektivnoj borbi za oslobođenje. Tako formiran narativ o isključivo odbrambenom ratu isključuje mogućnost nasilja prema „drugoj strani“, čime se konflikt perpetuira.

Postdoktorantkinja u Centru za studije mira Univerziteta u Tromsu Slađana Lazić je izložila sopstveni pogled na transformativnu pravdu, kao noviji koncept politike građenja mira fokusiran na socioekonomsku nepravdu, za razliku od tranzicione  pravde koja podrazumeva formalniji, legalistički pristup pravdi. Izrazila je skepsu prema mehanizmima transformativne pravde i mogućnostima njihove primene na Zapadnom Balkanu, s obzirom na socioekonomsku i političku situaciju u postugoslovenskim zemljama i postojeće povrede ljudskih prava. Potrebe žrtava, reparacije i potragu za nestalim osobama vidi kao prioritete u ovom dugom i bolnom procesu.

Svi učesnici/e panela su se složili u tome da civilno društvo treba da nastavi da insistira na tome da je sprovođenje tranzicione pravde već prepoznato kao prioritet i jedan od ključnih uslova za pridruživanje zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji.

Panel je moderirala Tea Gorjanc Prelević, dugogodišnja aktivistkinja za ljudska prava u Srbiji i Crnoj Gori i članica REKOM mreže pomirenja.

Učesnici/e panela govore na regionalnom, engleskom i albanskom jeziku.