Preživio sam taj masakr s razlogom, boriću se i dalje

Zijo Ribić govori za REKOM portal posle oslobađajuće presude u prvostepenom, ponovljenom postupku

Nakon oslobađajuće presude u prvostepenom procesu pred Odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu „zbog nedostatka dokaza“, ključni svedok Zijo Ribić govori za REKOM portal o svojim utiscima. Zijo Ribić je preživeo masakr u selu Skočić. Imao je osam godina i bio teško ranjen, ali je uspeo da se izvuče iz jame u koju je bio bačen zajedno sa još 27 tela.

„Kad sam čuo presudu, svašta mi je prošlo kroz glavu. Sada samo mogu da kažem da je to još jedan dokaz da vlast u Srbiji ne želi ništa da uradi po pitanju ratnih zločina. Oni su oslobođeni zbog nedostatka dokaza. Pa tu sam ja, ja sam živ dokaz, kakav više dokaz od toga je potreban.

Strašno mi je krivo. Toliko naroda je pobijeno, a na kraju ispada – ne zna se ko je to učinio.“

Šta si očekivao u ponovljenom postupku? Prošle godine pripadnici paravojne formacije „Simini četnici“ osuđeni su ukupno na 73 godine zatvora, međutim presudu je ukinuo Apelacioni sud.

Nadao sam se da će biti zatvoreni. Očekivao sam da će dobiti manje godina, ali nisam očekivao da će biti oslobođeni. To me šokiralo. Boriću se i dalje za pravdu, dokle god budem mogao, do kraja života.

Video si počinitelje tokom procesa?

Vidio sam, vidio sam kako se smiju. Ne mogu vam opisati tu sliku. Ne mogu. Jako sam razočaran.

Sećaš ih se iz vremena kada je počinjen zločin?

Milion puta sam rekao to na sudu. Ja ne mogu izdiktirati njihovo ime i prezime i datum rođenja, niti znam čije je koje ime. Ali sjećam se tih lica. Sjećam se i imena po kojima su se dozivali.

Šta sada planiraš?

Moram vidjeti šta sada treba uraditi, moram se posavjetovati, najpre sa Fondom za humanitarno pravo, koji mi je najviše pomogao i najviše me podržao. Čekam da vidim šta će biti sa žalbom na presudu. Pa ćemo vidjeti. Ići ću na međunarodni sud ako ovdje ništa ne bude. Čekam. Boriću se dok sam živ. Preživio sam taj masakr. Bog me je ostavio u životu da nešto uradim sa tim. Dužan sam to mojoj porodici, mojim rođacima i komšijama koji su stradali.

Šta su ti rekle komšije i prijatelji kad si se vratio kući?

Ko me je god vidio rekao mi je da je ostao bez teksta. Ne mogu ljudi da vjeruju šta radi taj sud. Zvali su me i iz mnogih zemalja da mi pruže podršku. Hvala puno svima, mojim prijateljima iz Italije, Engleske, iz drugih zemalja. Najviše hvala Fondu za humanitarno pravo, najviše su mi pomogli. Žao mi je što od svojeg Romskog naroda nisam dobio nikakvu podršku, ali ja idem dalje, nastavljam, kao i do sada.

Jelena Grujić Zindović