REKOM: Podsećanjem na činjenice smanjuje se prostor za manipulacije o tome šta se dogodilo devedesetih

U okviru sabgranting programa REKOM – mreže pomirenja, početkom marta, podržano je pet inicijativa u oblasti regionalnog pomirenja, tranzicione pravde i suočavanja sa prošlošću. Ovajprogram je tek jedna od aktivnosti u okviru trogodišnjeg projekta REKOM mreža pomirenja, a zamišljen je kao prilika da se organizacijama aktivnim na lokalnom nivou u BiH, Crnoj Gori, Severnoj Makedonoji, Srbiji i na Kosovu pruži podrška u sprovođenju inicijativa u oblasti regionalnog pomirenja.

 

Po rečima programske asistentkinje REKOM-a, Danijele Vojinović, krajnji cilj je jačanje i proširenje postojeće regionalne mreže, a samim tim i uticaja civilnog društva na pomirenje na prostoru bivše Jugoslavije.

“Aktivnost je podstaknuta nadom da postoje male organizacije sa dobrim, originalnim idejama koje, uz odgovarajuću podršku i kapacitete, mogu da realizuju i na taj način doprinesu pomirenju”, navodi ona.

Vojinović kaže da je upravo zbog toga poziv bio koncipiran tako da organizacije dostavljaju predloge projekata u formi ideja, koje su potom razvijane na petodnevnim radionicama uz pomoć ekspertkinja za razvoj projekata.

Prilikom odabira, kriterijumi su bili da projekat ima regionalnu dimenziju, snagu da doprinese informisanju javnosti o zločinima koji se prećutkuju ili netačno prikazuju, kao i da doprinosi smanjenju etnoizacije žrtava – ali i da ima snagu koja će mu obezbediti vidljivost.

Zbog toga su odabrani projekti “Simboli izgubljene prošlosti” Udruženja zaboravljena djeca rata, projekat “Osporavanje propagande kroz sećanje” organizacije GAIA Kosovo,  „Suočavanje sa prošlošću i pomirenje na Kosovu kroz podizanje svesti o pitanjima nestalih“ Centra za zastupanje demokratske kulture sa Kosova, kao i igrani film  „Milena“ Vojvođanskog građanskog centra i profesionalni strip „All we are saying is give reconciliation a chance” na temu regionalnog pomirenja Strip centra Veles.

 

Sudske činjenice prikazane kroz umetnost

 

Po rečima Vojinović, projekat Udruženja zaboravljena djeca rata iz Bosne i Hercegovine nastoji da promoviše kulturu sećanja koja uključuje žene i decu u saradnji sa 15 studenata i studentkinja. Oni planiraju da to realizuju kroz deljenje ličnih iskustava u formi Živih biblioteka žena vojnikinja, žena žrtava ratnog seksualnog nasilja, žena koje su digle glas protiv rata i dece rođene zbog rata.

“Takođe u planu imaju organizovanje Dana memorijalizacije mira, javnog događaja koji je zamišljen kao poseta spomen-obeležjima i odavanje počasti svim žrtvama bez obzira na etničku pripadnost uz poziv predstavnicima institucija i građanima da se uključe”, dodaje ona.

Sa druge strane, projekat organizacije GAIA sa Kosova, planira da kroz seminar koji će okupiti mlade ljude, žive biblioteke i izložbu, dovede u pitanje pristrasne narative i pogrešne interpretacije koje podstiču tenzije na Kosovu.

“Na izložbi će biti predstavljeni naslovi i propagandne vesti na albanskom i srpskom jeziku u vezi sa nasilnim događajima u periodu od 1998. do 2004. godine u Kosovskoj Mitrovici/Mitrovicë”, pojašnjava naša sagovornica.

U okviru sabgranting programa REKOM – mreže pomirenja, početkom marta, podržano je pet inicijativa u oblasti regionalnog pomirenja, tranzicione pravde i suočavanja sa prošlošću. Ovaj program je tek jedna od aktivnosti u okviru trogodišnjeg projekta REKOM mreža pomirenja, a zamišljen je kao prilika da se organizacijama aktivnim na lokalnom nivou u BiH, Crnoj Gori, Severnoj Makedonoji, Srbiji i na Kosovu pruži podrška u sprovođenju inicijativa u oblasti regionalnog pomirenja.

Po rečima programske asistentkinje REKOM-a, Danijele Vojinović, krajnji cilj je jačanje i proširenje postojeće regionalne mreže, a samim tim i uticaja civilnog društva na pomirenje na prostoru bivše Jugoslavije.

“Aktivnost je podstaknuta nadom da postoje male organizacije sa dobrim, originalnim idejama koje, uz odgovarajuću podršku i kapacitete, mogu da realizuju i na taj način doprinesu pomirenju”, navodi ona.

Vojinović kaže da je upravo zbog toga poziv bio koncipiran tako da organizacije dostavljaju predloge projekata u formi ideja, koje su potom razvijane na petodnevnim radionicama uz pomoć ekspertkinja za razvoj projekata.

Prilikom odabira, kriterijumi su bili da projekat ima regionalnu dimenziju, snagu da doprinese informisanju javnosti o zločinima koji se prećutkuju ili netačno prikazuju, kao i da doprinosi smanjenju etnoizacije žrtava – ali i da ima snagu koja će mu obezbediti vidljivost.

Zbog toga su odabrani projekti “Simboli izgubljene prošlosti” Udruženja zaboravljena djeca rata, projekat “Osporavanje propagande kroz sećanje” organizacije GAIA Kosovo,  „Suočavanje sa prošlošću i pomirenje na Kosovu kroz podizanje svesti o pitanjima nestalih“ Centra za zastupanje demokratske kulture sa Kosova, kao i igrani film  „Milena“ Vojvođanskog građanskog centra i profesionalni strip „All we are saying is give reconciliation a chance” na temu regionalnog pomirenja Strip centra Veles.

Centar za zastupanje demokratske kulture sa Kosova u okviru svog projekta planira da organizuje pet fokus grupa sa predstavnicima civilnog društva, medija i akademske zajednice koji će pokušati da ponude rešenje za problem politizacije pitanja nestalih. U planu je i konkurs za pisanje članaka na temu pitanja nestalih, od kojih će četiri najbolja biti prevedena i objavljena, navodi Vojinović.

Po rečima naše sagovornice, umetničke forme imaju potencijal da komuniciraju sa publikom koja je do sada možda bila nedovoljno uključena. Upravo zato – odabran je kratki igrani film Vojvođanskog građanskog centra, ali i profesionalni strip Stirp centra – Veles.

Film “Milena” bavi se prisilnom mobilizacijom izbeglica iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine, kao i pitanjima krivice, odgovornosti i cene slobode – sa ciljem promovisanja utvrđenih sudskih činjenica kroz umetnost.

Tako i Strip centar – Veles iz Severne Makedonije planira objavljivanje profesionalnog stripa na temu pomirenja, ali i organizovanje regionalnog konkursa za učeničke stripove. Oba stripa će biti predstavljena na izložbama u različitim gradovima širom regiona.

“Zanimljivo je da je reč o igranom filmu, a ne dokumentarnom, a sa druge strane da će pored profesionalnog stripa, biti otvoren konkurs za učeničke stripove, što je takođe jedna osetljiva i relativno retko zastupljena kategorija kada su pomenute teme u pitanju”, navodi Vojinović.

 

Važno je promovisati regionalno pomirenje kroz lokalne inicijative

 

Kako navodi Danijela Vojinović, najznačajnija aktivnost REKOM mreže pomirenja je istraživanje ljudskih žrtava u vezi sa ratom na Kosovu, kao i zatočeničkih objekata u Bosni i Hercegovini. Cilj REKOM-a je regionalni, poimenični popis svih žrtava sa prostora bivše Jugoslavije, kojih ima oko 130.000 – bez obzira na etničku pripadnost.

“Cilj Koalicije za REKOM bio je da se formira međudržavna regionalna komisija (REKOM) koja bi se time bavila, ali kako su Hrvatska 2015., a Bosna i Hercegovina 2019. godine uskratile svoju podršku toj inicijativi, Skupština Koalicije za REKOM je u decembru 2019. godine donela odluku da preuzme brigu o regionalnom popisu uz uključivanje društvenih fakulteta iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine u istraživanje”, navodi ona.

Vojinović ističe i REKOM-ovu digitalnu platformu Glas žrtava kao jednu od njihovih važnih aktivnosti, gde su na osnovu sudskih činjenica prikazani ratni zločini iz perspektive žrtava kroz kratka video svedočenja.

Promovisanjem i podsećanjem na činjenice se smanjuje prostor za manipulaciju o tome šta se dogodilo u ratovima devedesetih, smatra Vojinović.

“Situacija je nažalost takva da, iako je prošlo mnogo vremena, vrlo su jaki, i poslednjih godina i dodatno podstaknuti, zvanični jednostrani narativi i politike sećanja koje krive druge kao zločince, dok sa druge strane sebe predstavljaju isključivo kao žrtvu”, navodi naša sagovornica.

Ona napominje da je regionalni popis temelj za priznanje svih žrtava, bez obzira na njihovu etničkupripadnost, koji ne dozvoljava svođenje žrtava na brojke.

“Regionalno pomirenje važno je promovisati i kroz lokalne inicijative koje uključuju nove aktere sa originalnim idejama, obraćaju se nekoj novoj publici i podstiču na kritičko preispitivanje prošlosti, što je cilj sabgranting programa”, zaključuje Vojinović.

 

Sanja Kosović

 

---

Ovaj tekst je preuzet sa portala autonomija.info.