14.02.2017.
Skrivanje na čistini – zaštićeni svedoci na Kosovu
Halil je otvorio metalna vrata i mahinalno spustio desnu ruku na glok, pištolj austrijske proizvodnje koji mu stoji u futroli za pojasom. Kamere nadgledaju prilaz do kuće koja je odmaknuta od puta. Mere predostrožnosti su postale svakodnevni ritual.
Prošlo je sedamnaest godina otkako su Halila (što nije njegovo pravo ime) uhapsili i mučili pripadnici gerile kosovskih Albanaca u tajnom zatvoru u planinama na severu Albanije.
Halil je takođe kosovski Albanac. Njegov zločin je to što je u borbi za vlast posle rata podržao političke rivale bivših gerilaca.
BIRN ne može identifikovati Halila po imenu. Takođe, iz razloga bezbednosti ne smemo opisivati njegov izgled niti reći gde se nalazi, osim da živi na rodnom Kosovu, među ljudima koji bi ga rado zauvek ućutkali.
U narednim mesecima on treba da svedoči u sudskom postupku protiv ljudi koji su ga mučili, u potencijalno zapaljivom pokušaju da se rasvetli mračna strana borbe Kosova za oslobođenje od srpske represije koja je dobila odlučnu podršku NATO bombardera 1999. godine
Novoosnovani sud sa sedištem u Holandiji treba da objavi prve optužnice u narednim sedmicama ili mesecima.
Izgledi za uspeh ovog suda zavise od spremnosti Halila i drugih kosovskih Albanaca da svedoče protiv političkih moćnika iz redova bivših gerilskih boraca koje mnogi u zemlji vide kao heroje.
Ulozi su visoki, kako za stabilnost i konsolidaciju Kosova kao nezavisne države, tako i za svedoke koji su pokazali spremnost da svedoče.
Drugi svedoci pre njih su taj rizik platili glavom, kao žrtve sistematskog zastrašivanja kojim je onemogućeno da se gerilci osumnjičeni za ratne zločine izvedu pred lice pravde.
„Mučili su nas i ubijali“, kaže Halil. „Ja sam živi svedok.“
Sud koji finansira Evropska unija odbio je da za potrebe ovog članka otkrije detalje mera koje se preduzimaju da bi se osigurala bezbednost svedoka, uz napomenu da se na tome radi i da su „svi angažovani na osiguravanju adekvatnih mera za zaštitu svedoka pre, tokom i posle suđenja“.
Klint Vilijamson, američki istražitelj čije su pripremne istražne radnje obezbedile dovoljno materijala za pokretanje postupka, upozorio je 2014. na „konstantne“ pokušaje da mu se rad onemogući vršenjem uticaja na svedoke. Ali optužnice će svakako biti podignute, izjavio je.
„Ja sam živi svedok“– anonimni kosovski Albanac koji će svedočiti protiv bivših gerilaca.
Zbog vremena koje je proteklo i nedovoljnih materijalnih dokaza, tužioci se u vekikoj meri oslanjaju na svedoke. Za mnoge se veruje da su već preseljeni sa Kosova, a neki su verovatno dobili nove identitete. Ipak, ima i onh koji, kao Halil, odbijaju da odu.
„Nije lako sakriti se na Kosovu“, kaže Robert Din, bivši viši tužilac pri misiji Ujedinjenih nacija koja je upravljala Kosovom posle rata 1998-1999.
Ipak, „ne verujem da bi pristali da sarađuju sa ovim sudom da ne postoje uspostavljeni mehanizmi [za zaštitu svedoka]“, dodaje on.
„Taman oblak nad zemljom“
Novi sud – koji čine Specijalno sudsko veće i Specijalno tužilaštvo – osnovan je radi suđenja bivšim borcima OVK odgovornim za ono što Vilijamson opisuje kao „kampanju proganjanja“ Srba i Roma na Kosovu u ratu 1998-1999. i „egzekucije bez suđenja, nezakonita pritvaranja i nehumani tretman“ kosovskih Albanaca koji su smatrani za političke rivale.
EU je dala Vilijamsonu mandat da ispita optužbe proitv bivših gerilaca iznete u eksplozivnom izveštaju Dika Martija, istražitelja Saveta Evrope, 2010. godine, uključujući tvrdnje da su pripadnici OVK uzimali organe srpskih zarobljenika na severu Albanije radi prodaje u inostranstvu.
EU je najavila osnivanje specijalnog suda koji će postupati na osnovu Vilijamsonovih nalaza. Posle velikih pritisaka i burnih reakcija, Kosovo je prihvatilo tu inicijativu skupštinskom odlukom izglasanom u avgustu 2015.
Ipak, Vilijamson upozorava da se inicijativa već uveliko sabotira.
„Dokle god mali broj moćnih ljudi nastavlja da ometa istragu sopstvene kriminalne prošlosti, narod Kosova u celini će plaćati visoku cenu, jer to je veliki taman oblak iznad čitave zemlje“, kaže on.
Halil je već dva puta svedočio u lokalnim sudskim postupcima protiv bivših gerilaca u organizaciji misije Evropske unije, EULEX, koja je preuzila vođenje delikatnih slučajeva ratnih zločina i korupcije na Kosovu nakon proglašenja nezavisnosti od Srbije 2008. godine.
On nema iluzija o tome da je njegov identitet i dalje tajna.
„Obećali su da niko neće saznati ko smo“, rekao je, misleći na evropske tužioce koji su vodili prve postupke. „Ali mislim da oni (bivši pripadnici OVK) odlično znaju ko smo.“
Halilijeva zaštita se svodi na glok pištolj, neprobojni prsluk i ograničenja u kretanju koja je sam sebi namentuo.
Kaže da mu je bilo ponuđeno da se preseli van Kosova, ali on je to odbio.
„Nisam više mlad. Ovde su mi deca i njihove porodice. Imam veliku porodicu i ne mogu da odem odavde“, rekao je.
Istraga pod velom tajnosti
Halilova porodica se našla na meti OVK zbog povezanosti sa partijom Ibrahima Rugove, lidera pokreta pasivnog otpora srpskoj upravi, koga su krajem devedesetih godina gerilski borci potisnuli na marginu.
Politička ubistva, privatni zatvori i talas osvetničkih napada na Srbe i Rome posle rata ostavili su mrlju na gerilskom pokretu koji je zadobio podršku zapadnih u zajedničkom pokušaju da zaustave progon i maskariranje kosovskih Albanaca od strane snaga pod komandom Slobodana Miloševića, pokojnog autoritarnog srpskog lidera.
Gerilici su posle rata stekli veliku političku moć, a kritičari tvrde da su se zapadni saveznici Kosova godinama ustezali da ih pozovu na odgovornost u strahu da ne ugroze stabinost regiona.
U novijoj prošlosti izvestan broj gerilaca je osuđen u nekoliko sudskih postupaka, ali procese je dugo usporavao visok stepen društvene povezanosti 1,8 miliona stanovnika Kosova, gde svedočenje protiv boraca OVK za mnoge i dalje predstavlja čin izdaje.
U zemlji koja po površini odgovara polovini Velsa, bivši gerilci dominiraju političkim životom i bezbednosnim strukturama.
Svedoci protiv OVK su „izloženi riziku i nalaze se u ozbiljnoj opasnosti“, izjavila je Nataša Kandić iz beogradskog Centra za humanitrano pravo i dokazana borkinja za prava žrtava ratnih zločina na Kosovu i u ostatku bivše Jugoslavije.
Ipak, Nataša Kandić veruje da ima razloga za optimizam.
„Postoje očekivanja da će ovog puta biti drugačije“, rekla je o novom sudu u izjavi na engleskom jeziku.
Nataša Kandić je izjavila da su istražne radnje novog suda uspešno sačuvane „u potpunoj tajnosti do samog kraja“.
„Niko nije uspeo da otkrije ko će biti optužen, ko su tuženici, a ko svedoci“.
„Važno je da ljudi budu bezbedni“, kaže Nataša Kandić. „Ako svedoci nisu bezbedni, to će proizvesti utsak da niko na Kosovu nema slobodu… da govori“.
Stefan Treksel, švajcarski sudija koji je učestvovao u postupku protiv Miloševića u Hagu, izjavio je da je veoma važno da imena svedoka ostanu tajna.
„To je, naravno, pre svega nadležnost istražnih organa. Oni rade na terenu i razgovaraju sa velikim brojem ljudi, što moraju činiti tako da ne bude očigledno koga smatraju za potencijalnog svedoka, a koga ne.“
Godine skrivanja
Prošlost nudi brojne korisne lekcije.
U martu 2011, ova novinarka je intervjuisala bivšeg čuvara zatvora OVK koji je trebalo da kasnije iste godine svedoči u postupu protiv deset bivših boraca OVK, uključujući Fatmira Limaja, bivšeg gerilskog komandanta, ministra i bliskog saradnika Hašima Tačija, sadašnjeg predsednika Kosova.
Njih desetorica (Limaj, Nedžmi Krasnići, Naser Krasnići, Naser Šalja, Behlul Limaj, Refki Mazreku, Sabit Šaba, Šaban Šalja, Arben Krasnići i Besim Šurdaj) optuženi su za ratne zločine protiv civila i ratnih zarobljenika počinjene u logoru OVK u selu Klečka u središnjem delu Kosova 1999. godine.
Identitet svedoka Agima Zogaja evropski tužioci su proglasili za tajnu i on je bio poznat samo kao Svedok X. Ipak, šest meseci posle našeg intervjua, Zogaj je pronađen obešen u jednom parku u nemačkom gradu Duizburgu, samo mesec dana pre planiranog početka postupka za zločine počinjene u selu Klečka. Nemačke vlasti su objavile da je u pitanju samoubistvo, ali Zogajeva porodica veruje da je on ubijen.
Navodi iz tog intervjua, prvi put objavljwni u ovom članku, govore o pritiscima kojima su svedoci izloženi, o tome kako se odvijaju pregovori i o težinu „časti“ u albanskom društvu.
Fatima Selimaj se seća sunčanog dana u februaru 2003. kada je njen dvadesettrogodišnji sin Ilir spakovao torbe i otišao od kuće da bi svedočio protiv bivših pripadnika OVK.
„Mislili smo da ide u Ameriku“, rekla je. Ali dve sedmice kasnije vratio se kući. U misiji UN-a na Kosovu su mu rekli da mogu da ga pošalju jedino u Crnu Goru, ali on nije hteo tamo da ide, verovatno zato što je Crna Gora veoma blizu i što tamo živi velika albanska zajednica.
Dva meseca kasnije, u aprilu 2003, Ilir je ubijen za volanom svog automobila u blizini porodične kuće u Peći na Kosovu. Njegova tetka, koja je bila u petom mesecu trudnoće i nosila je blizance, takođe je nastradala u napadu. Kosovska policija je pokrenula istragu, ali niko nije optužen za Selimajovo ubustvo.
„To je bio proces sa visokim političkim ulozima“, izjavio je za BIRN Kamudoni Njasulu, tužilac UN-a koji je vodio slučaj.
Njasulu kaže da su neki od svedoka u tom postupku imali policijsku zaštitu, ali „nisu bili u pravom programu zaštite svedoka“. Selimaj je bio jedan od njih.
„To je uključivalo razlilčite bezbednosne radnje koje su preduzimane u različitim fazama procesa“, rekao je. „Ali to nije garantovalo zaštitu 24 sata dnevno i nije nužno uključivalo ograničenja… u kretanju i komunikaciji.“
Selimajova porodica nikada nije uložila zvaničnu pritužbu UN-u zbog ubistva i portparol misije kaže da taj slučaj kod njih nije dokumentovan.
Njasulu se seća kako je jednom prilikom, u povratku iz suda gde je vodio postupak kao istražni sudija, za vreme ručka, dok je bio okružen svojim telohraniteljima, jedan od osumnjičenih za koga Njasulu kaže da se u to vreme kandidovao za političku funkciju, prišao, seo za njegov sto i rekao: „Da li shvataš da mogu da te ubijem, sada i ovde, i da mi se zbog toga ništa neće dogoditi?“ Njasulu nije želeo da imenuje čoveka koji je izgovorio te reči.
Zogaj je govorio o godinama koje je proveo skrivajući se, o pokušajima podmićivanja i pritiscima koje su na njega vršili Limajevi saradnici da odustane od svedočenja.
Zogaj je izjavio da su mu ljudi bliski Limaju nudili 50.000-60.000 evra da odustane. Ali, da je rešenje bilo u novcu, tražio bi 600.000 kao naknadu za godine patnje njegove porodice. Drugom prilikom su mu ponudili da mu uplaćuju 500 evra mesečno na račun koji bi otvorio na ženino ime, što je i učinio.
Međutim, ni u jednom ni u drugom slučaju ništa nije dobio. I otac njegovog zeta je vršio pritisak da odustane, ispričao je Zogaj. „Koristili su njega kao posrednika, da bi on bio odgovoran umesto njih“, rekao je.
Konačno, ispričao je Zogaj, zatražio je da se sretne sa Limajom u prisustvu bliskih rođaka, da bi se „pomirili“ i rešili problem. Rekao je da se susret odigrao u selu Ladrovc u blizini Klečke, 2. marta 2011, dva dana pre intervjua. Limaj je, međutim, odbio da ustane i rukuje se, rekao je Zogaj, tvrdeći da nije učinio ništa nažao Zogajevoj porodici.
U vreme intrevjua Zogaj nije bio sasvim siguran da li će svedočiti i nije mogao jasno da opiše kakvu zaštitu je dobio od EULEX-a. Razmišljao je o odlasku sa Kosova, ali odbio je ponudu da ga EULEX preseli u Bugarsku.
„Ni naša policija ni EULEX ne mogu da garantuju za mene. Samo bog mi je ostao, samo bog“, rekao je. „Nadam se da će moja prolivena krv biti poslednja.“
Zogaj je vodio dnevnik u periodu kada je bio u zatvoreničkom logoru i taj dnevnik je bio ključni dokaz tužilaštva. Ipak, posle njegove smrti, odlukom sudija je proglašeno da dnevnik ne može biti prihvaćen na sudu kao dokaz, pa su Limaj i ostali optuženici oslobođeni. Krajem 2012, takva odluka o dnevniku je poništena i naloženo je novo suđenje. U septembru 2013, svih deset optuženika su ponovo oslobođeni, uz obrazloženje predsedavajućeg sudije da su Zogajevi dokazi nekonzistentni, protivrečni i „potpuno nepouzdani“.
Limaj, koji je u to vreme bio jedan od vodećih članova vladajuće Demokratske partije Kosova (PDK) Hašima Tačija, bio je oslobođen i 2005. od optužbi za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja rata pred sudom Ujedinjenih nacija za ratne zločine u Hagu zbog zlostavljanja, mučenja i ubijanja Srba i Albanaca u još jednom zatvoreničkom logoru OVK. Drugooptuženi Isak Musliu takođe je oslobođen, dok je treći optuženik, Haradin Bala, proglašen krivim i osuđen na 13 godina zatvora.
Zogaj je rekao da su ga haški istražitelji prvi kontaktirali u vezi sa postupkom protiv Limaja i da su tada počele njegove muke. Na kraju ipak nije pozvan da svedoči.
Limaj je dočekan u zemlji kao heroj, ali u oktobru prošle godine ponovo je optužen za ratne zločine. Ovog puta optužnicu je podiglo kosovsko Specijalno tužilaštvo zbog ubistva dvojice kosovskih Albanaca 1998, godine. Rođaci jedne od žrtava javno su govorili o onome što znaju o tom ubistvu. Njegov advokat je odgovorio da su optužbe neosnovane. Suđenje je počelo u januaru ove godine.
BIRN je dostavio Limaju pitanja o Zogajevom slučaju preko kabineta njegove partije.
Endrit Šalja, šev Limajevog kabineta, odgovorio je: „Kao što vam je poznato, budući da ste (za BIRN) pratili čitav postupak, sud je ispitao i prihvatio sve predočene dokaze tužilaštva, kao i ostale dokaze u ovom slučaju (uključujući svedočenje Svedoka X), te na osnovu svih raspoloživih materijala i nakon izvođenja dokaza doneo odluku da gospodin Limaj nije kriv.“
„Želim da vas podsetim da su u postupku za Klečku sudije EULEX-a iz osnovnog suda i apelacionog suda Limaja dva puta proglasili nevinim.“
„Takođe želim da naglasim da tokom postupka nije bilo optužbi za eventualno mešanje ili pokušaje vršenja uticaja na svedoke, jer bi u slučaju iznošenja takvih optužbi sud i tužilaštvo bili prinuđeni da na to reaguju.“
EULEX je u više navrata odbijao razgovor o Zogajevoj smrti i odgovor na pitanje da li je u to vreme on bio pod zaštitom. Portparolka je odbila da razgovara o problemu zaštite svedoka.
„Ova misija ne može govoriti o funkcijama i pitanjima bezbednosti u vezi sa zaštitom svedoka“, odgovorila je.
Promena identiteta
Zogaj i Halil ilustruju sve teškoće u zaštiti svedoka na Kosovu, gde identitet retko ostaje zaštićen, a porodične i rođačke veze su tako čvrste da zahtevi programa pune zaštite, koji može uključivati i promenu identiteta, mnogima nisu prihvatljivi.
Treksel, švajcarski sudija u postupku protiv Miloševića, uporedio je promenu identiteta sa „građanskom smrću“.
„Praktično sve veze se prekidaju, a bezbednost nije garantovana, jer oni koji traže takva lica često ih na kraju i pronađu, uprkos svim merama predostrožnosti“, kaže on.
Kamudoni Njasulu, bivši tužilac UN-a, izjavio je da je tokom boravka na Kosovu od 2001. do 2003. imao samo jedan slučaj svedoka Kosovara koji je prihvatio uslove pune zaštite.
„Jedini svedok koji je ušao u program zaštite prekršio je pravila posle nekoliko meseci“, izjavio je Njasulu za BIRN iz svog rodnog Malavija. „Porodične veze su za Kosovare [etničke Albance] previše snažne da bi se trajno odrekli komunikacije sa porodicem tokom dužeg perioda.“
BIRN je intervjuisao članove porodica dvojice svedoka koji su pre početka rada novog suda preseljeni van Kosova. Izjavili su da je promena identiteta jedna od opcija u ponudi.
Veruje se da se mnogi od svedoka novog suda već nalaze van Kosova, bilo da su emigrirali ili su privremeno premešteni po nalogu suda.
Svi će imati na raspolaganju mogućnost da im glasovi i lica budu izmenjeni prilikom svedočenja na sudu.
„Nemoguće je imati sasvim anonimnog svedoka“ – Frank Hopfel, bivši sudija UN tribunala u Hagu
Ali niko od njih neće uživati potpunu anoniminost, budući da optuženi imaju pravo da znaju ko svedoči protiv njih i da pripreme unakrsno ispitivanje zajedno sa svojim advokatima.
„Zato je nemoguće imati sasvim anonimnog svedoka“, rekao je Frank Hopfel, austrijski sudija koji je takođe radio u UN tribunalu u Hagu.
„Ne možemo izvoditi anonimne svedoke. Možemo im samo promeniti izgled i glas za javnost ili koristiti [pismene] izjave.“
Italijanski model
I u drugim zemljama Evrope svedoci se žale na cenu koju su prinuđeni da plate u obliku ograničenja koja im nameće program zaštite.
„Često ne znamo ko je veći neprijatelj – mafija ili državna birokratija“, izjavio je Sicilijanac Ignacio Kutro, koji je svedočio protiv italijanske mafije i sada predsedava udruženjem zaštićenih svedoka. Kutro ima telohranitelje, ali dozvoljeno mu je da se pojavljuje u javnosti.
Kutro je krupan muškarac prosedih zalizaka. On tvrdi da su birokratija i ograničenja povezana sa statusom zaštićenog svedoka gotovo nepodnošljivi. Intervju sa ovom novinarkom otkazivan je dva puta po nalogu njegovih telohranitelja, iz bezbednosnih razloga.
„Izabrao sam da ostanem u svojoj zemlji, jer smatram da iz zemlje treba da beže mafijaši, a ne ja“, rekao je.
„Ali jedna stvar je izvesna – ranije ili kasnije država će nas zaboraviti… za razliku od mafijaša koji nikada ne zaboravljaju.“
Ipak, italijanski visoki tužilac Mauricio de Lučija je ponosan na postignuća u oblasti zaštite svedoka i uspehe u borbi protiv sicilijanske Koza nostre.
Intervju za BIRN je dao u svojoj kancelariji u sudu u Palermu, u sedmici u kojoj je obeležena 24. godišnjica ubistva Đovanija Falkonea, uvaženog tužioca iz Palerma, čija smrt je bila katalizator pokreta za suzbijanje mafije. U toj borbi Italija je angažovala veliki broj ljudi i ogromna sredstva, koncentrišući se pre svega na šefove mafijaške organizacije da bi uništila njihovu organizacionu strukturu.
Mafija je i dalje snažna sila u zemlji, ali današnja Italija je daleko od krvoprolića koja su obeležila osmadesete i devedesete godine.
„Za dvadeset pet godina nijedan svedok nam nije ubijen“, kaže De Lučija.
Kao jedan od zvaničnika uključenih u izbor svedoka za program zaštite, De Lučija smatra da bi organi na Kosovu učinili dobro ako bi primenili italijanski model u kojem su rad na zaštiti i uzimanje izjava od svedoka podeljeni između dva zasebna administrativna odeljenja.
„Bezbednost svedoka treba da bude u nadležnosti organa upravne vlasti i ako je moguće to treba da neutralan i zaseban organ“, kaže on. Zaštita uključuje preseljenje, novi identitet, fizičku i finansijsku bezbednost. Godišni budžet ovog programa iznosi40 miliona evra.
Savet Evrope je u junu 2016. odobrio budžet of 29,1 miliona evra za novi sud na Kosovu za period do juna 2017.
Proceduralna pitanja
U intervjuu za BIRN koji je dao u novembru, novi glavni tužilac suda, Amerikanac Dejvid Švendiman, izjavio je da zaštita svedoka predstavlja „veliki izazov“.
Odbijajući da govori o detaljima, rekao je: „Zaštita onih za koje procenimo da su izloženi riziku ili mogu biti izloženi riziku zbog učešća u ovom postupku veoma je važna. Ja raspolažem potrebnim ovlašćenjima da to obezbedim i imam garancije da ću dobiti svu potrebnu pomoć da to sprovedem.“
Jedan od problema koje će morati da reši, smatraju eskperti, jeste pravna pometnja koja je opterećivala dosadašnje pokušaje.
U lokalnim postupcima za ratne zločine koje je prvo pokretala misija Ujedinjenih nacija, UNMIK, a kasnije EULEX, veliki problem je bilo zastrašivanje.
Postupke su zajedno vodili domaći i strani tužioci i sudije, koristeći zakonski okvir koji je bio mešavina ostataka prava iz bivše Jugoslavije i prava koje su nametale Ujedinjene nacije. Pravila o radu suda nisu bila dosledno primenjivana, što je svedoke dovodilo u opasnost, a strani učesnici u postupcima često nisu ostajali dovoljno dugo da bi shvatili osobenosti lokalnog okruženja na Kosovu i opasnosti sa kojima se svedoci suočavaju.
Jednom prilikom, prenosi Njasuli, bivši tužilac UN-a na Kosovu, postupak u kojem je učestvovao podeljen je na dva dela, što je značilo da će se prvo suditi jednoj, a potom drugoj grupi osumnjičenih. Svedoci su u oba slučaja bili isti.
„Očigledno, to je povećalo opasnost za svedoke i mene kao tužioca“, rekao je. „Ja sam živeo u kasarni okružen vojnicima i imao sam obezbeđenje 24 sata dnevno. Svdoci su živeli u svojim kućama.“
U jednom drugom slučaju, koji je vodio EULEX, identitet zaštićenog svedoka je otkriven. Zaštićeni svedok je izjavio za BIRN da veruje da je to učinio optuženi ili njegov advokat. Preseljen je van Kosova, ali onda su se na meti zastrašivanja našli njegovi rođaci koji su ostali na Kosovu. Jedan od rođaka je konačno osporio navode ovog svedoka. „Učinio sam to zbog onih koji su živi“, izjavio je za BIRN ovaj rođak čiji identitet ne možemo otkriti.
Din, bivši tužilac koji je od 2005. do 2009. radio i za UNMIK i za EULEX i bio je šef uprave za pravosuđe u administraciji UNMIK-a, izjavio je: „Veliki problem za sve nas bila je konzistentna primena zakona.“
Govorieći o novom sudu, rekao je: „Siguran sam da će voditi računa o ovim problemima i verujem da će u procesno pravo koje razvijaju za specijalno sudsko veće biti uključena adekvatna rešenja.“
Ipak, sud koji je osnovan na osnovu kosovskih zakona moraće u velikoj meri da se oslanja na podršku vlade Kosova u kojoj se nalazi i PDK, glava partija koju su formirali bivši pripadnici OVK.
„Uzajamno poverenje i dobra volja između kosovskih institucija i Specijalnog sudskog veća se ovde nužno podrazumeva kao ključni element“, kaže Din.
Hopfel je izjavio da novi sud mora jasno staviti do znanja predstavnicima vlade da će „svaki pokušaj mešanja u sprovođenje pravde biti sankcionisan“.
Hrabrost
Kosovo je preuzelo odgovornost za vođenje postupaka za ratne zločine krajem 2014. godine i sada je u procesu razvoja programa zaštite svedoka. Ipak, poverenje je na veoma niskom nivou, kaže Besim Keljmendi, tužilac iz kosovskog Specijalnog tužilaštva.
„Zbog političkog i istorijskog konteksta i tradicionalnog nepoverenja u pravosudni sistem svedoci i dalje ne veruju kosovskim sudovima“, izjavio je Keljmendi za BIRN.
„U radu Haškog tribunala, UNMIK-a i EULEX-a bilo je sistemskih propusta u zaštiti svedoka.“
BIRN se obratio predstavnicima za štampu UN tribunala u Hagu sa pitanjima u vezi sa pritužbama na zaštitu svedoka, ali odgovor nije stigao. BIRN je takođe kontaktirao Helenu Vranov Šorl, koja se nalazi na čelu odeljenja za podršku svedocima u tribunalu, koja je potvrdila da je istraživanje iskustava svedoka pokazalo da treba učiniti više u cilju razvoja i standardizacije mehanizama podrške.
Portparol UNMIK-a takođe je odbio da komentariše iskustva misije sa zaštitom svedoka.
Hopfel, sudija UN tribunala, izjavio je da su mogućnosti novog suda ograničene i da mnogo toga zavisi od uspeha u sticanju poverenja.
„To je jedini način da se podstakne hrabrost svedoka“, rekao je.
Halil, svedok sa kojim je BIRN razgovarao, izjavio je da su mu evropski istražitelji rekli da ih odmah pozove ako bilo šta posumnja. „Živim od danas do sutra“, rekao je. „Nije lako živeti s takvim ograničenjima.“
U dolini su se čuli pucnji. Verovatno je u toku bila neka porodična proslava. Halil je rekao da se oseća sve ugroženijim. „Bojim se za svoju porodicu, a ne za sebe“, rekao je.
„Trebalo bi da su već pod zemljom“, rekao je za svoje mučitelje. „Tek tada će računi biti namireni.“
(Objavljeno na Balkan Insight, 14.02.2017.)
