Specijalni sud za Kosovo i tranziciona pravda: Percepcije o SVK na Kosovu i potreba za sveobuhvatnim pristupom tranzicionoj pravdi, izveštaj

Integra PAX objavila je izveštaj u vidu publikacije Specijalni sud za Kosovo i tranziciona pravda: Percepcije o SVK na Kosovu i potreba za sveobuhvatnim pristupom tranzicionoj pravdi.

Specijalizovana veća Kosova i Kancelarija Specijalnog tužioca (Specijalni sud za Kosovo), uspostavljeni 2015. godine, najnoviji su mehanizam za presuđivanje ratnim zločinima i zločinima protiv čovečnosti u vezi sa ratom na Kosovu 1998-1999. Većina napora za suočavanje sa ratnom prošlošću na Kosovu usredsređena je na gonjenje odgovornih za ratne zločine, bez mnogo ulaganja u druge mehanizme tranzicione pravde koji podstiču društvo da krene ka mirnijoj budućnosti. Prethodni međunarodni sudovi i domaći sudovi i na Kosovu i u Srbiji uspeli su da procesuiraju relativno mali broj teških krivičnih dela. Kao rezultat toga, oni nisu opravdali očekivanja mnogih žrtava i nisu mnogo učinili da među građanima vrate poverenje u pravdu. Još gore, i na Kosovu i u Srbiji, osumnjičeni koji su oslobođeni ili osuđeni počinioci smatraju se herojima, a mnogi su uspeli da ostanu ili da se vrate na pozicije političke moći. Na obe strane, politički nacionalistički diskurs u velikoj je meri uokviren ovom ratnom prošlošću koji definiše ekskluzivne narative o žrtvama i počiniocima.

Specijalni sud za Kosovo je stvoren kao odgovor na ozbiljne navode da je rukovodstvo bivše Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), od kojih se većina počela baviti politikom od završetka rata, bilo umešano u ozbiljne zločine nad Srbima, drugim manjinama i protivnicima iz albanske zajednice. SVK funkcioniše u okviru kosovskog pravosudnog sistema, ali uključuje međunarodno humanitarno pravo i deluje potpuno nezavisno. Odluka o uspostavljanju ovog odvojenog hibridnog pravosudnog entiteta bila je predmet mnogih kritika i nije razmatrana samo iz pravne perspektive i perspektive ljudskih prava, već i iz političke: sa Kosovom na listi za pristupanje EU, EU je morala da podrži istragu ovih ozbiljnih navoda, jer su raniji mehanizmi vladavine prava, koje je podržala EU na Kosovu, izbegavali su da „love krupnu ribu“. Navodni zločini zaslužuju da budu krivično istraženi i procesuirani kako bi žrtve dobile zadovoljenje pravde. Međutim, dizajn SVK-a nije uspešan po jednom važnom pitanju: on se bavi samo zločinima koje je navodno počinila jedna strana u sukobu. Ograničeni mandat da goni samo zločine povezane sa OVK glavna je prepreka da SVK bude prihvaćen od strane šireg dela kosovskog društva.

Posle relativno tihih godina od 2015. godine, nova faza za SVK započela je 2020. godine kada su najavljene prve optužnice. Da bi testirali javno mnjenje na Kosovu o SVK-u, PAKS i Integra su pokrenuli istraživanje percepcije javnosti u septembru 2020. godine i uporedili nalaze sa istraživanjem percepcije iz 2017. godinu, koje je naišlo na malo razumevanja o SVK u javnosti. Podaci za 2020. godine pokazuju da na Kosovu još uvek postoji ograničeno razumevanje mandata SVK-a. Kosovski Albanci imaju manje poverenja nego ranije da SVK može da dovede do zadovoljenja pravde, dok je među kosovskim Srbima poverenje poraslo. Ovo bi moglo biti povezano sa uticajem etno-nacionalističkog diskursa oko sazivanja SVK-a 2019. i 2020. godine, pri čemu većina kosovskih Albanaca smatra da je mandat SVK-a nepravedan, dok ga mnogi kosovski Srbi i ostale nevećinske zajednice smatraju poštenim. Izražene razlike u poverenju ukazuju na verovatnoću da će različite etničke grupe različito gledati na rezultate rada SVK-a.

Glavni argument ovog izveštaja je da je pretežni fokus na suđenjima za ratne zločine radi suočavanja sa nasilnom prošlošću na Kosovu malo učinio za suočavanje s prošlošću na društvenom nivou i putu a mirnom, inkluzivnom i naprednom društvu. Nedostajalo je ulaganja u druge važne aspekte, kao što su: traženje istine i dokumentovanje, komemoracija, reparacije i nadoknade, kao i prepoznavanje i podrška svim žrtvama i preživelim u sukobu bez obzira na njihov identitet i status. Sve ove dimenzije tranzicione pravde treba da se reše same po sebi kako bi se pomoglo kosovskom društvu da se kreće ka mirnijoj budućnosti. Svojim delimičnim mandatom, SVK neće mnogo doprineti ovom cilju, osim potencijalnog uklanjanja određenih političkih lidera iz sistema. Da li SVK može pozitivno doprineti u širem smislu, pored pružanja mere pravde za žrtve, zavisiće od načina na koji će se tumačiti njihov mandat i sudski postupci u kontekstu polarizovane politike koja ih okružuje. U svetlu trenutnog postupka SVK-a, krajnje je vreme da vlada Kosova i njene međunarodne pristalice ulože u sveobuhvatan pristup suočavanju sa prošlošću. Završno poglavlje ovog izveštaja pruža preporuke različitim zainteresovanim stranama, od kojih su najvažnije:

SPECIJALIZOVANA VEĆA KOSOVA treba da intenziviraju svoj program informisanja i javnog dijaloga na Kosovu, Srbiji i u drugim zemljama zapadnog Balkana; razmotre ponovno uspostavljanje stalnog prisustva Specijalizovanih veća na Kosovu; osiguraju blagovremene i efikasne optužnice, suđenja i presude u potpunosti u skladu sa važećim zakonima; i izbegavaju svaku sumnju u politički uticaj ili predrasude u vezi sa odlukama i postupcima SVK-a.

VLADA KOSOVA treba da preuzme odgovornost za SVK kao dela kosovskog pravnog sistema i da u potpunosti sarađuje kako bi se osigurala pravda prema žrtvama; pokaže iskrenu posvećenost zahtevu Evropske komisije da razvije sveobuhvatnu strategiju za tranzicionu pravdu kao deo procesa pristupanja EU, ulaganjem u promišljenu infrastrukturu za suočavanje s prošlošću (I4SSP) na Kosovu koja podrazumeva primat pristupa usredsređenog na žrtve i preživele, veću rodnu ravnopravnost i osetljivost, i deetnizaciju, depolitizaciju i depersonalizaciju inicijativa za suočavanje sa prošlošću. Takođe bi trebalo da uspostavi parlamentarni odbor za suočavanje sa prošlošću sa funkcijom praćenja i izveštavanja o napretku vlade.

EU I KLJUČNI AKTERI NA KOSOVU treba da podrže snažne i sveobuhvatne napore za suočavanje sa prošlošću na Kosovu ulaganjem političkih, birokratskih i finansijskih resursa u promovisanje nacionalnog okvira za suočavanje sa prošlošću, kako bi Kosovo moglo da ispuni zahteve Evropske komisije; izričito prati napredak Kosova i Srbije u suočavanju sa prošlošću i inkluzivnu praksu tranzicione pravde, kao deo njihovog procesa pristupanja EU. Takođe, dijalog za normalizaciju odnosa između Srbije i Kosova koji podržava EU mora da se bavi hitnim i nerešenim pitanjima suočavanja sa prošlošću.

CIVILNO DRUŠTVO NA KOSOVU treba da nastavi da sarađuje sa terenskim timom SVK-a kako bi se postigla transparentna i korektna komunikacija i dostupnost informacija širem kosovskom društvu; i da zajedno radi, u koaliciji, na unapređivanju građanske i inkluzivne nacionalne strategije za tranzicionu pravdu na Kosovu, kroz angažovanje raznih zajednica žrtava, zajedničko lobiranje prema vladi i međunarodnim akterima, kao i ulaganje u kampanje koje se bore protiv nacionalističkih i isključivih narativa.

Autorka izveštaja: Kathelijne Schenkel