Suočavanje s prošlošću i tranzicijska pravda na Zapadnom Balkanu

U sredu, 10. marta 2021. godine je u organizaciji CROSOL – Platforme za međunarodnu građansku solidarnost Hrvatske i Documente – Centra za suočavanje s prošlošću, održana onlajn rasprava „Suočavanje s prošlošću i tranzicijska pravda na Zapadnom Balkanu“. Rasprava se nadovezuje na zahteve Deklaracije više od 90 zapadnobalkanskih organizacija civilnog društva naslovljene „Sa ili bez Europske unije?“ nastale u maju 2020. godine, za vreme samita u Zagrebu održanog u okviru hrvatskog predsedavanja Većem EU.

Na teme vezane za usporeno procesuiranje ratnih zločina, programe reparacija za žrtve rata, kulture pamćenja i procese izgradnje poverenja govorili su: Nerzuk Ćurak, Bekim Blakaj, Marko Milosavljević, Tea Gorjanc Prelević i Saša Petejan.

Raspravu je moderirala voditeljica Documente Vesna Teršelič.

Redovni profesor na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Sarajevu, Nerzuk Ćurak, istakao je da neodgovorna kultura sećanja u BiH, ali i ostalim zemljama na postjugoslovenskom prostoru, proizvodi nove naracije neprijateljstva. Neophodno je zato vršiti trajni pritisak na institucije i insistirati na odgovornoj kulturi sećanja, jer kultura poricanja, kao vladajuća politička paradigma, blokira kulturni, politički i ekonomski razvoj regiona.

Po njegovom mišljenju, u današnjim društveno-političkim okolnostima, osnivanje suda kakav je bio Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju u Hagu ne bi bilo moguće, što njegov značaj i zaostavštinu čini još značajnijim. On je podsetio da pravni mandat ovog suda nije bilo pomirenje, iako ono jeste bilo jedan od priželjkivanih ishoda njegovog rada. Presude MKTJ, međutim, nisu uticale na promenu odnosa prema ratnim zločincima u zemljama regije, pa je da bi se govorilo o unutrašnjim pitanjima koja se tiču tranzicione pravde i ratnih zločina još uvek potreban „vanjski faktor“, a napori i rezultati civilnog društva ostaju zanemareni i nedovoljno podržani od strane državnih institucija. Čak i kada se čini da podrška postoji, vrlo brzo postane jasno da je ona samo deklarativna, što je najočiglednije bilo na primeru podrške presednika bivših jugoslovenskih republika inicijativi za REKOM, koja je jako brzo nakon potpisivanja povučena.

Tea Gorjanc Prelević, izvršna direktorka Akcije za ljudska prava iz Podgorice, govorila je o važnosti toga da procesuiranje ratnih zločina ostane jedan od uslova za dobijanje statusa kandidata i pridruživanje zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji. Po njenom mišljenju, BiH je, za razliku od Crne Gore, napravila veliki korak u procesuiranju ratnih zločina i time zaslužila status kandidata. Ona je istakla da je pomirenje na Zapadnom Balkanu važna tema i u kontekstu širem od ratova devedesetih, podsećajući na probleme u odnosnima Bugarske i Severne Makedonije.

Sudsko procesuiranje ratnih zločina pravi je odraz političke volje i test vladavine prava, naročito za Crnu Goru, pred kojom je veliki izazov da posle istorijske promene vlasti obezbedi reformu pravosuđa.

Rad REKOM mreže pomirenja važan je kao vid zaloga za budućnost, da se čak i kada više ne bude živih žrtava i počinilaca ostavi verodostojan trag i stvori legitimni, zajednički narativ o tome šta se dogodilo.

Bekim Blakaj, izvršni direktor Fonda za humanitarno pravo Kosovo, ocenio je da su, dok su s jedne strane rezultati nedavno održanih parlamentarnih izbora na Kosovu dokaz postojanja dobre prakse smenjivosti vlasti, s druge strane odnos nove Vlade prema dijalogu sa Srbijom  i stav budućeg premijera Albina Kurtija da dijalog nije prioritet zabrinjavajući.

Civilno društvo na Kosovu, pre svega Fond za humanitarno pravo, dosledno se bavi temama pomirenja i tranzicioione pravde i vidi ih kao prioritet. FHP Kosovo prati sva suđenja za ratne zločine na Kosovu, od početka njihovog procesuiranja. Njihovi podaci govore da je do sada 116 građana Kosova bilo optuženo za ratne zločine; 41 je oslobođeno, usled nedostatka dokaza, dok je drugih 41 osuđeno, a ostali procesi su i dalje u toku.

Veliki izazov procesuiranju ratnih zločina na Kosovu predstavlja nedostatak saradnje između tužilaštava Kosova i Srbije, kao i problem otkrivanja identiteta i zastrašivanja svedoka, koji često odustaju od svedočenja.

Govoreći o stavu kosovske javnosti prema Specijalizovanim većima Kosova u Hagu, Blakaj je ocenio da je kosovska javnost od početka bila jednostrano protiv osnivanja ovih veća, a da se čak i oni koji su podržali osnivanje za to imali drugačiju, dnevnopolitičku motivaciju, te je retko ko govorio o pravdi za žrtve.

Marko Milosavljević, programski koordinator Inicijative mladih za ljudska prava u Srbiji, je govoreći o odnosu prema suočavanju s prošlošću u izneo podatak da prema istraživanjima koje sprovodi ta organizacija veliki procenat stanovništva Srbije ima mala ili nikakva saznanja o ratnim zločinima počinjenim devedesetih godina na prostoru bivše Jugoslavije. Kao problem ističe kulturu poricanja ali i instrumentaliaciju žrtava u dnevnopolitičke svrhe i nerešen status civilnih žrtava rata, dok rešenje vidi u inkluzivnoj kulturi sećanja, pritisku na institucije i obrazovanju.

Saša Petejan, kustoskinja i novinarka iz Slovenije, izrazila je razočaranje i žaljenje što se Slovenija nije na aktivniji i žustriji način priključila procesima pomirenja i suočavanja s prošlošću. Iako vidi pozitivne pomake kada je o tome reč, pre svega u obrazovanju, ona ističe da proces denacifikacije u Sloveniji nikad nije okančan i da Sloveniji tek predstoji suočavanje sa problemom „otpisanih“ (izbrisanih) – državljanja SFRJ koji su poreklom bili iz drugih jugoslovenskih republika i koji su nakon proglašenja samostalnosti Slovenije preko noći izgubili sva prava u toj zemlji – kao ratnog zločina.

Pogledajte snimak rasprave: