Adil Medić je u Hagu preneo reči svog prijatelja Omera Filipovića o mučenju zarobljenih bosanskih Muslimana i Hrvata u logoru na Manjači.

Ibro Osmanović je svedočio o svom boravku u logoru Batkovići i sudbini članova svoje porodice na proleće 1992. godine.

U vreme raketnog napada na Zagreb, 02.05.1995. godine, svedokinja je imala 17 godina i bila je u svojoj školi u Križanićevoj ulici, kada je zadobila povrede od raketnog napada na grad.

Rajif Begić je uspeo da preživi streljanje svojih prijatelja i brata na mostu na Sanici 31.05.1992. godine.

Luka Brkić je zarobljen u selu Škabrnja 18.11.1991, kada je bio seoski stražar, a svoje zatočeništvo je opisao na suđenju Milanu Martiću.

Ramiz Mujkić je svedočio o posledicama granatiranja sela Ahatovići u Opštini Novo Sarajevo 01.06.1992. godine i žrtvama u svojoj porodici.

Mevludin Orić je jedan od trojice preživelih sa stratišta u Orahovcu, gde je 14.07.1995. godine pogubljeno više od hiljadu bosanskih Muslimana.

Midhet Mujkanović je preživeo streljanje 200 zatočenika na Korićanskim stijenama na planini Vlašić u masakru počinjenom 21.08.1992. godine.

Marcus Helgers je kao vojni posmatrač iz Holandije koji je s još pet vojnih posmatrača UN 26.05.1995. godine zarobljen i odveden na Grbavicu, a potom na Jahorinu da bude „živi štit“ od bombi NATO-a.

Doktor Idriz Merdžanić bio je tokom 1992. godine zatočen u logoru Trnopolje. Žene u istom logoru su mu se žalile su na seksualno zlostavljanje.

Charles Kirudja je opisao da su izbeglice iz BiH u junu 1992. godine govorile o ’koncentracionim logorima’ Keraterm, Trnopolje, Omarska i Manjača.

Fejzija Hadžić je jedini bosanski Musliman koji je 05.08.1992. godine preživeo masovno pogubljenje u Ratinama kod Foče.