Charles Kirudja je opisao da su izbeglice iz BiH u junu 1992. godine govorile o ’koncentracionim logorima’ Keraterm, Trnopolje, Omarska i Manjača.

Marcus Helgers je kao vojni posmatrač iz Holandije koji je s još pet vojnih posmatrača UN 26.05.1995. godine zarobljen i odveden na Grbavicu, a potom na Jahorinu da bude „živi štit“ od bombi NATO-a.

Rešid Hasanović je svedočio o premlaćivanju zatvorenika u školi u Bratuncu tokom tri dana u junu 1992. godine.

Fejzija Hadžić je jedini bosanski Musliman koji je 05.08.1992. godine preživeo masovno pogubljenje u Ratinama kod Foče.

Novinar Martin Bell je opsadu Sarajeva opisao kao namerno gađanje civila i ’strašno traćenje života’.

Mina Žunac je 02.05.1995. godine sa svojom majkom bila u Zagrebu, kada je ranjena od tokom raketiranja grada, o čemu je svedočila na suđenju Milanu Martiću.

Midho Alić je svedočio o progonu oko 15.000 bosanskih Muslimana iz opštine Bosanski Novi i zatočeništvu na stadionu u tom gradu.

Bego Selimović iz Gornje Bioče opisao je kako je s više od 100 ljudi bio zatočen u jednoj kući u selu Podlugovi od 01.06.1992. godine.

Zaštićeni svedok L-12 je kosovski Albanac koga su tokom leta 1998. godine u zatočeništvu na farmi u Lapušniku držali pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova (OVK – UÇK).

Jasmin Odobašić je svedok terorisanja paravojne grupe ’Vukovi s Vučjaka’ i proterivanja nesrpskog stanovništva u Prnjavoru 1992. godine.

Novinar londonskog „Gardijana“ Edvard Vulijami (Edward Wulliamy) je početkom avgusta 1992. godine zajedno s  novinarkom televizije ITN Peni Maršal (Penny Marshall) uspeo da obiđe prijedorske logore Trnopolje, Omarska i Keraterm.

Ismet Svraka je 28.08.1995. godine na pijaci Markale zadobio teške povrede u eksploziji minobacačke granate, ispaljene s položaja bosanskih Srba iznad grada.