Suad Džafić je maja 1992. godine preživeo maltretiranje zatvorenika u Vlasenici i masovno streljanje nadomak Nove Kasabe.

Neven Šegarić je novembra 1991, kao jedanaestogodišnjak, bio svedok ubistva svog dede i dvoje suseda u Škabrnji, koje su počinili „vojnici SAO Krajine“.

Nermin Karagić je kao sedamnaestogodišnjak u julu 1992. godine preživeo masakr u Ljubiji, u kojem je, kako veruje, ubijen i njegov otac.

Faik Biščević je žrtva i svedok premlaćivanja u zatvoru u Sanskom Mostu i na Manjači 1992. godine.

Nusret Sivac je svedočio o ubistvu lekarâ, Muslimana i Hrvata, u logoru Omarska, gde je 1992. godine i sam bio zatočenik.

Jasna Denona, Hrvatica iz sela Bruško, svedočila je kako su je pripadnici „Milicije Krajine“ 21.12.1991. godine ranili i u njenom zaseoku ubili devet Hrvata i jednog Srbina.

Vojko Bakrač je na suđenju u Hagu opisao kako su on i članovi njegove porodice zaustavljeni na putu iz Prizrena i zarobljeni u Lapušniku, i kako su vojnici OVK/UÇK premlaćivali zatočene muškarce.

Hazir Jusuf Beriša je jedan od trojice kosovskih Albanaca iz sela Ćuška/Qushk koji je preživeo masovno streljanje 14.05.1999. godine.

Bećir Krasnići/Beqir Krasniqi je svedočio o napadu srpskih snaga na Pusto selo i streljanje 106 muškaraca 31.03.1999. godine.

Milazim Tači / Milazim Thaqi je kosovski Albanac koji je 28.03.1999. godine preživeo streljanje više od stotinu Albanaca u Izbici.

Svedok ’K-25’ je 25.03.1999. učestvovao u borbama protiv OVK, egzekuciji uhapšenih boraca i evakuaciji civila kosovskih Albanaca u Maloj Kruši.

Zaštićeni svedok K-32 je tokom marta 1999. video ubistvo više kosovskih Albanaca i učestvovao u prenosu i pokopavanju tela na granici s Albanijom.