XIII Forum za tranzicionu pravdu

REKOM mreža pomirenja i Fond za humanitarno pravo organizuju XIII Forum za tranzicionu pravdu u postjugoslovenskim zemljama 21. i 22. decembra.

Forum za tranzicionu pravdu predstavlja platformu za diskusiju o aktuelnim temama vezanim za različite aspekte procesa tranzicione pravde na postjugoslovenskom prostoru. Ove godine se održava u online formatu i program će biti moguće pratiti putem Kudo platforme.

Forum za tranzicionu pravdu će u dva dana i tri panela obuhvatiti diskusije o stanju tranzicione pravde, politikama sećanja i komemoracijama i pitanju nestalih u postjugoslovenskim društvima.

Prvog dana Foruma, 21. Decembra, biće održana dva panela.

U okviru prvog panela pod nazivom „Pregled tranzicione pravde – izazovi kao izlaz”, panelistkinje i panelisti ponudiće uvid u trenutan status procesa tranzicione pravde u zemljama regiona i krizu tranzicione pravde sa kojima se postjugoslovenska društva suočavaju.

 

Žarko Puhovski je profesor emeritus Filozofskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu, filozof, politički teoretičar, aktivista za ljudska prava i politički analitičar. Jedan je od osnivača Helsinškog odbora za ljudska prava u Hrvatskoj.

Thomas Unger je kodirektor master programa Napredne studije tranzicione pravde, ljudskih prava i vladavine prava na Ženevskoj akademiji za međunarodno humanitarno pravo. Bivši je savetnik specijalnog izvestioca Ujedinjenih nacija za promociju istine, pravde, reparacija i garancija neponavljanja zločina.

Sabina Čehajić je vanredna profesorka socijalne psihologije na Univerzitetu u Stokholmu. Angažovana je u Sarajevskoj školi za nauku i tehnologiju u Bosni i Hercegovini. Sarađuje sa laboratorijom za psihofiziološka istraživanja Stenford univerziteta i laboratorijom za istraživanje emocija Karolinska instituta. Istražuje psihološke procese intergrupnog ponašanja u složenim društvenim situacijama, poput konflikata.

David Hudson od novembra 2014. godine radi u Generalnom direktoratu Evropske komisije za politiku susedstva i pregovore o proširenju. U okviru Strateške jedinice Generalnog direktorata, Hudson je posebno nadležan za pitanja vezana za postkonfliktno okruženje na Zapadnom Balkanu.

Vjollca Krasniqi je vanredna profesorka na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Prištini. Oblast njenog istraživanja su rod, stvaranje nacije, ljudska prava, posleratna pravda i socijalne politike. Učestvovala je u brojnim međunarodnim istraživačkim projektima iz ovih oblasti i objavljivala na povezane teme.

Slađana Lazić je postdoktorantkinja u Centru za studije mira Univerziteta u Tromsu. U oblasti njenog interesovanja spadaju tranziciona pravda, izgradnja mira, rod, intersekcionalnost i politike sećanja, s fokusom na postjugoslovenski kontekst i Kolumbiju.

Tea Gorjanc Prelević je dugogodišnja aktivistkinja za ljudska prava prvo u Srbiji, a zatim u Crnoj Gori. Bila je prva direktorka Centra za obuku sudija Crne Gore. Postigla značajne uspehe u zastupanju žrtava torture, ratnih zločina i kršenja slobode izražavanja u Crnoj Gori. Članica je Koalicije za REKOM iz Crne Gore od njenog osnivanja.

Panel „Pregled tranzicione pravde – izazovi kao izlaz”  možete pratiti na sledećem linku: https://live.kudoway.eu/br/110219261330

 

Tema drugog panela „Politike sećanja i komemoracije žrtava“ je memorijalizacija. Izlaganja na ovom panelu baviće se analizom zvaničnih politika sećanja i obeležavanja ratnih zločina u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Srbiji i na Kosovu, sa posebnim fokusom na komemoracije žrtava i njihove instrumentalizacije.

 

 

Lejla Gačanica je doktorandica pravnih nauka, trenutno radi kao pravna savjetnica i neovisna istraživačica. Oblasti njenog zanimanja su suočavanje sa prošlošću sa fokusom na kulturu sjećanja, ljudska prava, ustavno pravo. Autorica je objavljenih članaka, analitičkih, naučnih i istraživačkih radova u ovim oblastima.

Sven Milekić je stipendist Irske zaklade za znanost i doktorand povijesti na Sveučilištu Maynooth u Irskoj. U sklopu svojeg doktorskog istraživanja, bavi se stvaranjem i razvojem veteranskih udruga u Hrvatskoj te načinom na koje su formirale dominantni narativ o ratu 1990-ih.

Jelena Đureinović je postdoktorantkinja na Univerzitetu u Beču i koordinatorka programa memorijalizacije u Fondu za humanitarno pravo. Njen trenutni istraživački projekat bavi se vezama između populizma i sećanja i ispituje politike sećanja u savremenim autoritarnim demokratijama poput Srbije.

Stephanie Schwandner-Sievers je socijalna antropološkinja sa Bornemut univerziteta u Velikoj Britaniji koja se dugo bavi etnografskim istraživanjem sa i među Albancima u široj regiji. Njene skorije publikacije fokusirale su se na pitanja epistemološke pravde i svakodnevnog nacionalizma kao i društvenog sećanja i tranzicione pravde u kontekstu posleratnog sećanja, međunarodnih intervencija i transformacije konflikta na Kosovu.

Lea David je vanredna profesorka na Odeljenju za sociologiju na Univerzitetskom koledžu Dablin. Uporedna je istorijska sociološkinja sa interdisciplinarnom pozadinom iz kulturne antropologije i istorije. U oblasti njenog  interesovanja spadaju politike sećanja, nacionalizam, ljudska prava, ideologije, solidarnost, aktivizam kao i ukrštanje politika Holokausta i genocida. Bavi se konfliktima u bivšoj Jugoslaviji i u Izraelu i Palestini.

Panel „Politike sećanja i komemoracije žrtava“ možete pratiti na sledećem linku: https://live.kudoway.eu/br/110213546651

 

Drugog dana Foruma, 22. decembra, biće održan panel posvećen nestalima. Na panelu „Pitanje nestalih – prioritet regionalne saradnje“ razgovaraće se o nestalima na prostoru bivše Jugoslavije i pitanju sećanja na one čiji posmrtni ostaci nikada nisu pronađeni.

 

Manfred Nowak je generalni sekretar Globalnog kampusa za ljudska prava, nekadašnji sudija Specijalnog veća za ljudska prava za Bosnu i Hercegovinu (1996-2003) i ekspert Ujedinjenih nacija  zadužen za Specijalni proces za nestale osobe na prostoru bivše Jugoslavije (1994-1997).

Ivan Jovanović je rukovodilac regionalnog programa podrške suđenjima za ratne zločine u okviru Programa Ujedinjenih nacija za razvoj – UNDP. Konsultant je, trener i predavač u oblasti međunarodnog humanitarnog i krivičnog prava i tranzicione pravde.

Ivan Grujić je bio predsednik Komisije Vlade Republike Hrvatske za zatočene i nestale od 1993. do 2016. godine. Tokom više od dve decenije koje je Grujić proveo baveći se ovim pitanjima, broj zatočenih i nestalih u Hrvatskoj se smanjio sa preko 14.000 na 1.600. Takođe, za vreme njegovog mandata, prikupljena je obimna dokumentacija o zločinima počinjenim tokom rata u Hrvatskoj koja je korišćena u predmetima pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju i Međunarodnim sudom pravde.

Nataša Kandić je osnivačica FHP-a i koordinatorka REKOM mreže pomirenja. Radi na istraživanju i dokumentovanju ratnih zločina i drugih ozbiljnih kršenja ljudskih prava počinjenih na teritoriji bivše Jugoslavije. Za svoj rad na promociji ljudskih prava i tranzicione pravde dobila je više od 20 međunarodnih, regionalnih i nacionalnih nagrada.

Thomas Osorio je istraživač na Univerzitetu u Levenu u Belgiji i ekspert za tranzicionu pravdu u zemljama bivše Jugoslavije. Proveo je 23 godine u bivšim jugoslovenskim republikama na različitim pozicijama u okviru sistema Ujedinjenih nacija, baveći se pitanjima tranzicione pravde, ljudskih prava, ratnih zločina i nestalih lica.

 

Panel „Pitanje nestalih – prioritet regionalne saradnje“ možete pratiti na sledećem linku: https://live.kudoway.eu/br/110218285756