XVI Forum za tranzicionu pravdu u postjugoslovenskim zemljama

Fond za humanitarno pravo (FHP) i Fond za humanitarno pravo Kosovo (FHPK), kao deo REKOM mreže pomirenja, otvorili su u subotu, u Hotelu International u Prištini/Prishtinë, XVI Forum za tranzicionu pravdu u postjugoslovenskim zemljama, na kojem je, uz nekoliko panela, zvanično predstavljen drugi tom Kosovske knjige pamćenja “Dostojanstvo za nestale” (1998–2000).

Drugi tom Kosovske knjige pamćenja (1998–2000) pruža uvid u različite i bolne okolnosti u kojima su nestajali ljudi za vreme sukoba na Kosovu: neki su odvedeni iz svojih kuća, sa njiva, neki su izvedeni iz izbegličke kolone, a među njima su i osobe sa invaliditetom i onemoćali, više od 70 maloletnih i preko 200 starijih od 70 godina.

Krvni uzorci za identifikaciju DNK analizom još nisu obezbeđeni za više od 150 nestalih, a za više od 50 krvnih uzoraka nema dovoljno. Međunarodni komitet Crvenog krsta (MKCK) na svojoj listi nestalih evidentirao je 1.613 nestalih u sukobu na Kosovu. Fond za humanitarno pravo (FHP) je evidentirao još 23 nestale osobe, što broj nestalih podiže na 1.636.

Od tog broja, 1.400 bili su civili, odnosno ljudi koji ni na koji način nisu učestvovali u borbama niti su bili naoružani.

Kosovska knjiga pamćenja (1998–2000) nastala je sakupljanjem više od 2.000 izjava, pribavljenih uz eksplicitan pristanak članova porodica. Tim izjavama je pridotato preko 1.500 dopunskih izveštaja, a uz to su korišćeni sudska dokumentacija, otvoreni izvori i baze podataka MKCK–a i Međunarodne komisije za nestala lica (MKNL/ICMP).

Forum su uvodnim obraćanjem otvorili specijalni predstavnik Norveške za Zapadni Balkan, ambasador Haakon Blankenborg, i Tomáš Szunyog. specijalni predstavnik i šef kancelarije EU na Kosovu.

Blankenborg je naglasio da je nužno da društva Zapadnog Balkana “stave na probu svoje zone komfora” i da nestale osobe ne koriste kao predmet političkih nagodbi, dodavši da nekažnjivost i nesigurnost nikad nisu dugoročno rešenje.

Istakao je i to da su organizacije kakve su Fond za humanitarno pravo (FHP) i Fond za humanitarno pravo Kosovo (FHPK) morale da se zauzmu kad su vlade osujetile napredak “taktiziranjem i političkim ustupcima” u osnovnim pitanjima kakva su otkrivanje broja nestalih i lokacija.

Tomáš Szunyog je pohvalio napore koje su u procesu tranzicione pravde preduzeli FHP i FHPK kako bi žrtvama i njihovim porodicama pomogli da okončaju svoju potragu.

Posle uvodnih obraćanja, govor je održala nekadašnja predsednica Kosova Atifete Jahjaga, koja je snažno podržala objavljivanje drugog toma Kosovske knjige pamćenja (1998–2000) i izrazila poštovanje članovima porodica nestalih koji su istupili sa svojim svedočanstvima i učestvovali na Forumu.

Atifete Jahjaga je održala upečatljiv govor o otvorenim ranama koje ne zarastaju na Zapadnom Balkanu usled nerasvetljene sudbine nestalih i istakla nedostatak “političke volje, posebno na strani Srbije, da se sarađuje na ekshumaciji masovnih grobnica u Batajnici, Petrovom Selu i Perućcu”.

“Pravda je preduslov za održivi mir”, naglasila je Jahjaga.

Petrit Hasanaj podelio je iskustvo gubitka porodice u masakru u Meji/Mejë, koji se dogodio u aprilu 1999, po početku NATO bombardovanja, kao vid odmazde nad albanskim stanovništvom Kosova. “U to vreme sam zbog školovanja boravio u Prištini, a moja porodica je bila u Meji.”

“Otac mi je rekao da ne dolazim u Meju, da ostanem u glavnom gradu. Pitao sam se zašto ne želi da me vidi… Sledeći put sam ga video u kovčegu. Danas sam ovde zato što sam tada ostao u Prištini”, kazao je Petrit Hasanaj.

Mejra Dautović je ispričala da njena deca nikad nisu znala ni marila za etničke razlike među njihovim prijateljima. “Moju Ednu su silovali i mučili 60 dana u Omarskoj. Edina u ‘Bijeloj kući’… Poslije godina potrage i svjedočenja, ukopala sam oboje svoje djece.”

Kosovska knjiga pamćenja je jedina publikacija o sukobu na Kosovu 1998–1999. koja nudi obimnu zbirku svedočanstava – iz najmanje tri zasebna izvora – o nestalima i stradalima iz svih etničkih zajednica pogođenih neprijateljstvima.

Na drugom panelu govorilo se o tome šta su institucije preduzimale da bi rešile pitanje nestalih i na kakve su izazove nailazile tokom godina. Luigj Ndou iz Međunarodne komisije za nestala lica kazao je da je pitanje nestalih “transgeneracijska kletva”, a da mi nismo dovoljno ozdravili da je razbijemo i nastavimo dalje.

Panelisti su naročito istakli problem grešaka počinjenih pri identifikacijama prepoznavanjem, odnosno identifikacijama bez DNK analize. Ditor Haliti iz Instituta za sudsku medicinu Kosova naglasio je da da su mnogi posmrtni ostaci neidentifikovanih N. N. lica poslati Međunarodnoj komisiji za nestala lica, ali da se ne podudaraju s raspoloživim krvnim uzorcima.

Luisa Maria De Oliveira Marinho iz forenzičkog tima Misije Evropske unije za vladavinu prava na Kosovu (EULEX) rekla je da su se, uprkos manjkavostima, mnoge identifikacije tradicionalnom metodom prepoznavanja naknadno pokazale tačnim na osnovu DNK analize. Naglasila je da su u EULEX–u posvećeni reviziji slučajeva pogrešnih identifikacija kako bi porodice mogle da okončaju svoju potragu.

Na trećem panelu, koji se ticao tranzicione pravde na Zapadnom Balkanu iz perspektive međunarodne politike, učestvovali su predstavnici institucija EU, pripadnici akademske zajednice i analitičari.

Albulena Haxhiu, ministarka pravde u Vladi Kosova, govorila je o nedavno usvojenoj strategiji o tranzicionoj pravdi, istakavši da, otkako je postala ministarka, nije bilo kompleksnijeg ni složenijeg dokumenta koji je trebalo izraditi.

“Takođe smo pokrenuli inicijativu da se ratnim zločincima sudi u odsustvu, budući da Srbija odbija da izruči svoje ratne zločince i nastavlja da im pruža utočište”, nastavila je, uporedivši to sa sličnim zakonima u drugim zemljama regiona, na primer u Hrvatskoj.

Politički analitičar Agon Maliqi ustvrdio je da je ovaj region pokušao da replicira nastojanja Zapada u Nemačkoj posle Drugog svetskog rata i rekao da je ta analogija pogrešna. Drugi svetski rat, smatra on, završio se s jasnim znanjem o tome ko je pobednik a ko počinilac zločina, za čim je usledila duboka samospoznaja, a mi smo ovde i dalje izloženi poricanju i revizionizmu.

Eric Gordy, profesor na Londonskom univerzitetskom koledžu i stručnjak za Balkan, uzrok tome što proces tranzicione pravde nije uhvatio korena u regionu nalazi u tome “što se odvijao u relativno zatvorenim krugovima, međunarodnim krugovima, s državama izvan regiona ili pojedinim državama u regionu i malo kojom organizacijom civilnog društva, tako da je društvo bilo isključeno”.

Na poslednjem panelu razmatrala se učinkovitost politika i strategija EU na polju tranzicione pravde i pitanju nestalih. Jelica Minić, bivši diplomata, iz Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji, istakla je neophodnost stoičkog i izravnog pristupa: “Moramo doći do tačke u kojoj ćemo mirno i otvoreno, bez zastava i pompe, priznati sve počinjene zločine.”

Miodrag Milićević, iz NVO Aktiv sa Kosova, osvrnuo se na skorašnje pogoršanje odnosa: “Mi smo u začaranom krugu i niko ne uspeva da ponudi konkretan model da se odnosi Srba i Albanaca osove iz sunovrata.”

XVI Forum za tranzicionu pravdu u postjugoslovenskim zemljama nastaviće se u nedelju panelom posvećenim postignućima civilnog društva u oblasti tranzicione pravde i završnim panelom o iskustvima Zapadnog Balkana i primenljivosti međunarodnog humanitarnog prava u Gazi i Ukrajini.

 

Photo: Atifete Jahjaga Facebook Page